четвртак, 15. септембар 2011.

Критика униформности и монотоније у архитектури

video

  Реч је о инсерту (уводној шпици) руског филма „Иронија судбине”, који представља својеврсну критику архитектуре у периоду соцреализма. Овај ппочетни анимирани део филма говори о униформности архитектуре која је распрострањена широм света и која неминовно доводи до монотоније у градовима.

  Филм прилично верно осликава реалност живота у совјетским микродистриктима (пандан новобеоградским блоковима) у којима је уобичајено живело 8 000 - 12 000 становника. Микродистрикти су рађени по релативно малом броју шема и планова, те у већини совјетских градова постоје потпуно исти микродистрикти, чак су и станови у њима често опремани истим намештајем. Готово у свакој згради је један кључ могао да отвори више станова. Није имало ни смисла мењанти браву, јер су производиле у великим серијама са истим кључем. Стога, заплет у филму је веома реалистичан и слични догађаји су се заиста дешавали што је вероватно утицало да филм постане готово култан у земљама бившег Совјетског Савеза.


Нема коментара:

Постави коментар