уторак, 04. октобар 2011.

Студио пројекат 1 - архитектура | 2007

  У овом чланку биће речи о пројекту који сам радио на другој години студија, код професора Владимира Лојанице. 

  Прво ћу рећи пар уопштених речи о самом предмету и задатку. Наиме, предмет се зове „Студио пројекат 1 - архитектура” и ради се у трећем семестру, на другој години студија Архитектонског факултета у Београду. Тема је била „Кућа у транзицији”. Дакле, тематика студија се односила на објекте индивидуалног становања. Задата локација се налазила на подручју насеља Шумице, на општини Вождовац. То је простор који је оивичен улицама Сундачићевом, Војводе Тозе и Н.х. Милана Ђурића. У близини локације су се налазиле породичне куће у низу, архитекте Стојана Максимовића, о којима је већ било речи на мом блогу.

  Део пројекта је објављен 2009. године у часопису ARD review, архитекте Михаила Чанка - чика Мике, у чланку који је посвећен мојим дотадашњим студентским радовима. У даљем тексту овог чланка објављујем страну и текст из овог часописа:

Часопис „ARD review”, број 2009/36, стр. 35
  Реч је о малом пројекту који се радио у оквиру пројектног задатка на предмету. Мали пројекат се радио свега две недеље на студију. Задатак је био да се простор који је пројектним задатком био предвиђен уреди и среди. Пројекат је носио назив Оживљавање напуштених простора. Ту су биле различите и феноменалне идеје како тај зелени простор може да изгледа. 


Текст из часописа:


1. Парк са видиковцем са светелећом и певајућом призмом (Пројекат Оживљавање напуштених простора” )


Пројекат је рађен у склопу задатка „Кућа у транзицији” и односио се на празне и запуштене просторе на локацији Шумице. Пошло се од једноставног облика - троугла из кога је извучена форма тростране призме која је централни мотив композиције и транспарентна је. Стазе овог малог парка су постављене дијагонално ради најкраћег правца кретања. Због специфичне нивелације, стиче се утисак да се овај видиковац увлачи у терен. Овај простор инкопориран у парк, нема само улогу видиковца према Авали, већ делује и релаксационо, чему посебено доприноси транспарентна призма својим светлосним и звучним ефектима. Одлична вежба код одличног професора Владе Лојанице, који је у своје време, такође, био полазник нашег припремног течаја за студије архитектуре, а коме сам прорекао да ће да превазиђе чак и свог чувеног оца, проф. Милана Лојаницу!


После чика-Микиног текста, у даљем наставку чланка, постављам неке старе цртеже из тог времена:


Ситуација - на цртежу су пројекти, поред мог, колегнице арх. Наташе Шарић и колеге арх. Саше Ђака
Партерно решење - на цртежу су пројекти, поред мог, колегнице арх. Наташе Шарић и колеге арх. Саше Ђака
Коментар проф. В. Лојанице на истом раду


Филмови са студија:









Нема коментара:

Постави коментар