петак, 14. октобар 2011.

Три куле у Новом Саду | 1967

ОПШТИ ПОДАЦИ

Тип конкурса: Општи југословенски конкурс за архитектонско решење за три стамбене куле у булевару 23. октобра (Булевар Ослбођења) у Новом Саду.
Реализација: 1968-72. године  
Извођачи: ГП „Неимар, Нови Сад
Локација: угао Булевара Ослобођења и Булевара Јаше Томића, код железничке станице
Аутори: арх. Петар Стогов, арх. Предраг Марјановић и арх. Ивица Млађеновић

О ОБЈЕКТУ

01 | Поглед на куле из правца Булевара ослобођења 
Данас, осам година после завршетка конкурсног елабората (1967) и две-три године после коначног завршетка изградње сва три објекта (1972), могуће је, без потешкоћа, откривати праве вредности пројектованих решења, а да се при њиховој оцени не погреши у оној мери колико је жири својевремено несвесно - могао погрешити!
Функција стана поприма извесне нове елементе, а архитектура до тада конвенционално униформисана пулсира са новим просторним димензијама и облицима.

Чини се да су аутори већ у свом конкурсном елаборату наговестили један обрачун са старим схватањима, боље речено, са школски прецизним шемама - којима су инвеститори слепо веровали јер, једноставно, друго нису ни имали на уму.

У трагању за неким новим елементима, решењима стана и садржајем структура, аутори су откривали свет форме и архитектонске пластике.

До тих архитектонских, примарних форми долазило се, рекло би се, форсираним путем и данас се чини да је тај пут од садржаја до форме био изузетно једноставан. У оквиру решења стана као целине, аутори нису прихватили на пречац створени култ повезивања више простора једноставним пробијањем  врата у зидовима. Јасно дефинишући, пре свега,  просторе за обедовање и просторе за дневни боравак, дакле, просторе у којима се увек нешто догађа, аутори су се определили за таква решења  у којима ти простори  нису ни периферни, ни посредно доступни.
02 | Изглед кула данас
Свака основа спрата није иста, али та различитост  није плод неке нове диспозиције, ни архитектонске, ни конструктивне. Једноставно, примарну архитектонску пластику одређује промена једног дела садржаја у стану. Све је то, помало, и игра са простором  и игра са садржајем и време ће показати  колико је то било успешно и корисно.
03 | Основа спрата
04 | Основе станова
Основни систем конструкције чине армиранобетонска платна дебљине 20 цм. Међуспратна конструкција је у једном појасу око степеништа, где се углавном налазе купатила, армиранобетонска плоча дебљине 14 цм, док је у осталим деловима ситноребраста таваница са испуном од глинених елемената  и армиранобетонском плочом од 6 цм.

Лифтови и степенишни образни носачи су одвојени од вертикалних зидних платна дилатацијом да би се обезбедила колико звучна изолација толико и одвојен рад конструкције.
Фундирање објекта је извршено на армиранобетонској темељној плочи у коју су анкерована вертикална зидна армиранобетонска платна. Темељна плоча има своје конзолне делове дуж целог обима.
Кота подрума је у максималној подземној води, шзо значи да су морали бити створени услови потпуне хидроизолације.

На крају, треба рећи да је захваљујући , пре свега, архитекти Славку Одавићу конкурсна идеја у значајној мери остала сачувана и приликом израде главног пројекта и после у току изградње објекта. Извесних компромиса је било, али они су, нажалост, данас неитбежни.


Извор: Три куле у Новом Саду  (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 53.
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects

Нема коментара:

Постави коментар