недеља, 23. октобар 2011.

Досије „Метропол“ | 2011

01 | Хотел Метропол - некад
Oвај чланак је посвећен реконструкцији хотела „Метропол”, архитекте Драгише Браошвана. Пре свега, морамо мало да се вратимо у скорашњу прошлост. Дакле, реконструкција делa архитекте Брашована је почела отприлике 2007. године. Нови инвеститор који је купио објекат je грчки хотелијер Јоанис Николаус Даскалонтанакис (извор). Дакле, хотел је прешао у грчке руке.
Од 2007. године почиње реконструкција која је стала већ 2008. или 2009. и објекат стоји запуштен неколико година. У јулу ове године, поново је настављена такозвана реконструкција овог задња, највероватније због увођења пореза на ружноћу (извор). Најзад се неко сетио у овом граду...
Но, да се вратимо на саму реконструкцију „Метропола”. Почетком октобра, имао сам прилике да присуствујем неколико дана на лицу места, на самом градилишту. Оно што сам затекао је тешко описати... Најкраће речено, стање је хаотично и катастрофално... Током боравка, направио сам мали видео запис стања, те овом прилико приказујем у овом чланку. Реч је о ексклузивним снимцима који су направљени пре две недеље. Снимак:

У овом снимку су приказана стања хотелских јединица, крова хотела, главног хола у приземљу и простори анекса (на месту где је некад био ресторан). Да ли је заиста оволико могло да се уради за четири године? Или је нешто друго питању? Вероватно нећемо доћи до одговора. Остаје нам да наслућујемо шта је у питању....   
Покушаћу кроз једну причу да опишем мало ситуацију. Прича је у неку руку комична, али у себи има дозу ироније и трагичности.
Причају српски и грчки архитекта око реконструкције „Метропола” у Београду:
С. архитекта: „Да ли знаш ко је пројектовао ,Метропол', овај хотел који сада реконструишеш?”
Г. архитекта: „Не, не знам...”
С. архитекта: „Па ,Метропол' је пројектовао арх. Брашован...” (прекида Грк)
Г. архитекта: „Где живи? Где ради?”
С. архитекта: „Па... Он није више међу живима... Он је славни архитекта мо...” (опет прекида)
Г. архитекта: „Е, штета! Таман сам хтео да га питам за оне преградне зидове од опеке које сам морао да рушим...”


Српски архитекта гледа ћутке свог грчког колегу, мислећи да се шали... Али кад је схватио да је Грк озбиљан и да стварно тако мисли, само се окренуо и рекао у себи:
- Ј....е, са каквим моронима ја радим...
 
И наравно дао отказ и напустио посао... 
02 | Главни хол у приземљу, октобар 2011. године
Ова прича је нажалост истинита и стварно се десила почетком октобра ове године, на самом градилишту. Сведок сам ње. Поука ове приче је свакако да ако ми не умемо да ценимо и поштујемо своје наслеђе и оно што имамо, неко други, неки туђин, тек поготово неће. У неку руку смо сами, као струка, одговорни за неке ствари које се догађају. Но, да не дужим на ту страну. Морамо се сви запитати докле смо стигли и у ком правцу иде наша струка. Морамо имати неки кодекс и принцип понашања, неке црвене линије, испод којих нећемо ићи. Знам, сви ће рећи па криви су инвеститори, од инвеститора све зависи и слично. Али хајде да пробамо некако да побољшамо стање. Свима ће нам бити боље. Вреди покушати, ништа се не губи...

Као што сам горе написао, стање је хаотично. Малтене се ради без пројекта. Постоје цртежи, али су у најмању руку нетачни, бар што се тиче димензија. Све што је постојало у старом хотелу је срушено. Необично ми је да су сви зидови били лоши и да их је све требало срушити. Али шта је ту је. Дакле цео простор је био слободан и поново започет постављањем гипс-картонских зидова. Онда су радови стали, и ове 2011. године је поново почело са постављањем и преправљањем тих зидова по принципу демонтирај-монтирај. И тако у круг... 

То иде до те мере да се мора на лицу места све премеравати и проверавати димензије. Да не кажем да се на једном спрату десило да је последња соба у тракту била мања за један метар у односу на остале. Мајстори су радили по цртежима пројектанта... 

Поменућу и неке рокове који се планирају. До 15. јануара 2012. године, дакле следеће године, планирано је да се заврши кула са улазним холом и лобијем. Да ли ће тако бити или не, време ће показати. За сада радови иду споро и килаво. До 15. јанура 2013. године, хотел би требало да буде комплетно завршен са свим анексима. Гледано овако, са моје стране, чисто сумњам да ће бити тако...

Моје неко лично мишљење да је вођење ове реконструкције врло лоше и врло понижавајуће за младог архитекту, као што сам ја, пуног ентузијазма и наде. Такође, чини се ми да је веома неозбиљно и непрофесионално. Надам се да су старије колеге сличног става као што је мој. Бар се надам... Ја сам само једна риба у бари пуној крокодила. Али ваљда имам неки облик савести и етичког кодекса... Што можда није лоше...

У даљем наставку чланка, приказаћу Вам цртеж и изглед једне хотелске јединице која се ради по плану реконструкције, до којег сам дошао сасвим случајно. Ово је цртеж једне хотелске јединице која се изводи:
03 | Основа једне хотелске јединице
Да мало анализирамо ову основу. Искрено, није ми јасно шта је фалило претхнодним јединицама пре реконструкције. Знам пројекат арх. Брашована и чуди ме да су кренули са стопроцентним рушењем... Оно што се види на овом цртежу, а то је да купатило има транспарентне отворе. Обратите пажњу на којим местима. Један отвор се пружа на линији када - кревет. Дакле, неко ко лежи, спава, може да гледа неког док се тушира. Затим, други отвор који је са леве стране од врата (када се улази у ову једииницу, на цртежу десно), отвара се поглед према кади исто, али кад се мало зађе у собу и према wc шољи. Ја се свакако не бих осећао пријатно у оваквом простору. Нема уопште приватности... Да ли би Вама било пријатно да боравите овде? Мени су лично боље биле Брашованове јединице од ових грчких. Једноставно, Београд није Паралија, и крај! Поготово када је реч да би ово требало да буде хотел од пет звездица...

Идемо даље. Овако изгледа у стварности једна таква јединица:
04 | Изградња једне хотелске јединице
Надоградња, која је планирана, је под знаком питања. Прво што за њу не постоји прави пројекат (постоје неке назнаке да би ту требало да буду јединице, али је све на нивоу идејног решења), те се она оставља увек за касније. Током боравка, стекао сам утисак да би било најбоље да је и нема, јер не знају шта ће са њом. Да је сруше скупо им је. Дакле, мора некако да се настави. Овако изгледа, рецимо, поглед низ ходник прве етаже према тој надоградњи:
05 | Поглед из ходника куле хотелаИзградња
На крају, биће још једна слика. Реч је о ситноребрастој таваници у простору који је некад био ресторан. Тачније у оном анексном делу према раскрсници Булевара краља Александра и Карнегијеве улице. Овом сликом завршавам овај чланак. Уколико дођем до још неког материјала, потрудићу се да га презентујем, мада мислим да је и ово довољно и јасно.
06 | Ситноребраста таваница

Нема коментара:

Постави коментар