петак, 07. октобар 2011.

Блок 29 | Арх. Милосав Митић и арх. Михаило Чанак

ОПШТИ ПОДАЦИ

Реализација: 1968. године;
Извођачи: ГП „Рад, Београд;
Локација: Блок 29, општина Нови Београд, Београд;
Аутори: арх. Милосав Митић и арх. Михаило Чанак ;

О СТАМБЕНОМ КОМПЛЕКСУ

01 | Плакат са изложбе архитекте Михаила Чанка, 2007. године
Стамбени објекти у блоку 29 на Новом Београду пројектовани су према урбанистичким условима за исти блок, са незнатним изменама у погледу дужине појединих објеката. Зграде су висине П+6 са поткровљем, а састоје се из два паралелна тракта који су међусобно повезани степеништем. Према захтеву инвеститора, примењен је монтажни скелетни систем ИМС са осовинским распонима између стубова 3.60 m по ширини и 4.20 m по дубини објекта.
Око сваког степеништа су концентрисана по четири стана на етажи. Сами станови су изоловани од степенишне буке мирним предпросторима који су заједнички за по два стана, а који такође служе и за остављање бицикла и дечијих колица. Сви станови у блоковима имају двострану, а на угловима објеката тространу оријентацију, чиме су обезбеђени оптимални услови проветравања и осунчања. У објектима су пројектовани једнособни, једноипособни, двособни, двоипособни, трособни и четворособни станови у размерама траженим програмом.
02 | Основа стана у Блоку 29
Основна шема унутрашње организације је једнака у свим становима без обзира на њихову величину. Из улазног предпростора улази се у дневну собу и простор за обедовање који су такође међусобно повезани стакленим вратима. Преко дневне собе и простора за обедовање долази се до дегажмана-гардеробе, око кога су концентрисане све спаваће собе и санитарни чвор. У кухињу се улази преко простора за обедовање и иста је у контакту са купатилом и WC-ом, тако да је добијена концентрација од једног чвора по стану.  У трособним и четворособним становима WC је издвојен  од купатила, при чему сама мрежа инсталација остаје скоро непромењена.

Приземља су највећим делом  искоришћена за смештај станова. На одређеним местима предвиђени су попречни продори кроз зграду, тако да су сви објекти у блоку транспарентни у приземљу у подужном и попречном смеру. У попречним продорима смештене су просторије за кућне савете  или игру деце.
У поткровљима се предвиђају  перионице и сушионице, а у подруму гараже, просторије за смеће, подстанице централног грејања, скупне оставе и итд.
03 | Изглед стамбених објеката у Блоку 29
С обзиром на та да се блок 29 налази у централној зони Новог Београда, било је потребно да квалитет архитектонске обраде буде на високом нивоу, што је уосталом, и наглашено у урбанистичким условима. Сви фасадни елементи на спољним фасадама облажу се фасадним керамичким или стакленим мозаиком боје слоноваче. Међупрозорски ступци су зависно од места на коме се налазе или бетонски обложени мозаиком са унутрашњом изолацијом од таролита, или дрвени рамови са испуном минералне вуне и покривени црним евалом. Веза између прозора и дрвених стубаца се покрива алуминијумским Т профилима. Бочне спољне фасаде се изводе од монтажних бетонских елемената са ребрастом вертикалном секундарном пластиком. Парапети у приземљима и на бочним фасадама се раде од фуговане опеке.
04 | Tипски спрат у објектима Блока 29
У укупно од седам објеката пројектовано је око 1260 станова свих структура између једнособних и четворособних. Поред стамбених објеката, пројектовани су и објекти дечијих установа, Центар месне заједнице и Осмогодишња школа. Пројекат уређења терена је рађен у бироу „Вртна архитектура.
05 | Ситуациони план Блока 29

Извор: Блок 29 (позвани београдски конкурс за архитектонско решење стамбеног насеља блок 29 на Новом Београду, 1967. године)  (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 51-52
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects

Нема коментара:

Постави коментар