понедељак, 28. новембар 2011.

Урбана оаза блока 23 | Анђела Ђоровић и Сања Ивков | 2011


  Као што сам и раније практиковао на блогу, и у овом чланку представићу Вам један конкурсни пројекат. Конкурс се недавно одржао, са темом Урбане оазе, у периоду октобра/ новембра месеца ове године, који је завршен коначницом у виду изложбе у простору УК Пароброд у Београду, у Капетан-Мишиној улици. Ово је рад две младе колегинице, студенткиње архитектуре из Београда - Анђеле Ђоровић и Сање Ивков, које су на својствен начин изгурале своју идеју и замисао у блоку 23, у простору који бисмо могли слободно назвати заборављеним или запостављеним просотором. Можда мелодичније звучи међупростор, мада ово већ спада у домен финеса терминологије.

  Није згоре поменути да ови простори постоје на бројним локацијама у Београду, и у већини случајева они су запуштени и препуштени на милост и немилост времена, што је врло погрешно. Бар сам ја таквог става. Сматрам да ипак оваквим просторима треба пружити шансу за нешто више.

Фото: Марко Радинковић
  Но, да се вратимо на блок 23 и на конкретну локацију интервеније. Пре свега треба рећи да је блок 23 пројектован 1968. године. Његови аутори су значајни српски архитекти Александар Стјепановић, Бранислав Караџић и Божидар Јанковић. Блок обилује суровошћу и истинитошћу бетона као материјала. Јак брутализам блока је оплемењен наглашавањем важних конструктивних веза и елемената на објектима и наглашавањем значајних тачака. У блоку постоје две вишеспратне ламеле двотрактног типа. Између трактова се јављају ови међупростори који нису имали неку адекватну функцију. Узак простор и велика висина зграда чине га клаустрофобичним. Ти простори имају свој разлог постојања - на њима се најчешће оријентира кухиња у таквим пројектантским ситуацијама. Овде чак служи и за сушење веша преко сајли. Да ли се овај простор може оживети? Или треба да носи свој крст на плећима заувек? Више сам става да треба тражити иновативне методе него препустити све случају. Сваки простор има своју особену вредност, само зависи из којег угла посматрамо и да ли је видимо.

 После увода о самој локацији, враћам се на тему конкурса. Урбане оазе имаће врло важан задатак да адаптира начин израде, пројектовања објеката и друштвених заједница, омогућавајући здравије, еколошки одговорније окружење ради побољшања квалитета живота.” Oвај цитат описује суштину тематике конкурса који је расписан, а и уједно даје облик дефиниције пројектног задатка са једне стране, а са друге пружа нову тему за размишљање у некој скоријој будућности.

Изложбом ,,Урбане Оазе” се желело створити боља клима за израду зелених кровова, спољашњих и унутрашњих вертикалних башта које се већ годинама пројектују у развијеним градовима света, а код нас су у самом зачетку. 

ЗАШТО БЛОК 23?

  У уводном делу дотакао сам тему блока 23. Наравно, то је више било као општи опис наше послератне архитектуре, као неизоставни део приче.
  У свом опису о пројекту, ауторке ове интервенције истичу зашто су баш изабрале овај блок:

  Концентрација неикосришћених и неактивних простора у оквиру самих објеката, како и у њиховом окружењу је повећана. Ови простори су девастирани, запуштени, непријатељски према посетицоима, неатркативни, често и небезбедни - шкарт” простори. С обзиром на то да се ради о стамбеним објектима чија је густина насељености велика, треба имати у виду квалитет живљења, угодност боравка и кретања у и кроз такав објекат. Од велике важности је податак да у непосредном окружењу налазе се и објекти образовања, због чега је повећан број деце као корисина истих, околних простора унутар блокова.
  Стамбени објекат блока 23 представник је бројних објеката са сличним проблемима. Стога, одабрана локација са својим ужим и ширим окружењем, представљена је као полигон за стварање све неопходнијих амбијената - зелених оаза - на микро и макро плану.

  Из овог текста се закључује детектовање конкретног проблема у простору од стране аутора. Опис је врло сажет, и нама, као читаоцима, даје јасан и прецизан садржај проблема. Као што сам у уводном делу поставио питање - да ли се овај простор може оживети? - овај цитат нам даје сурову истину данашњег стања таквих простора. Свако решавање енигме почиње се са постављањем проблема. Уколико их детектујемо у простору, на добром смо путу тражења и налажења решења.

 Jeдан добар снимак из блокова 22 и 23, који на најбољи начин илуструје те блокове:

ИДЕЈНИ КОНЦЕПТ


Идејни дијаграм
   Циљ озелењавања овог објета је активирање и ревитализација маргинализовнаих површи и простора - неискориришћених и неактивних [простори у загради]. Концепт обликовања унутрашњих зелених површина проистекао је из геометријских приступа и савремених праваца у визуелном изражавању и представаљању [glitch art], који коресопондирајући са геометријом волумена самог објекта и објеката у ужем окружењу бивају пребачени из хоризонталног у вертикални план.

  Геометрија облика која је доминантна, како у блоку у ширем смислу, тако и на објектима који га чине у ужем смислу, пружа велику инспирацију у анализирању и истраживању могућих идеја и решења. Управо та разиграност елемената од којих је објекат начињен пружа могући мотив за нове интерпретације у данашњем времену. Такође, представља и један облик графизма, богатим ликовним изразом.

 *GLITCH ART представља савремену тенденцију у изражавању у области звука и слике. Звук и слика су резултат 
дигиталних и аналогних експеримената са основним чионицима (пиксел >слика | фреквенција > звук).                                                                                                                                                   
  Технологија је генератор његовог развоја, док сам глич (glitch) генерише сопствени раст, модулације и варијације, тежећи да се имплементира у простор као покретач динамике и амбијента кроз време. Овакав начин разумевања и виђења ове појаве примењен је на вертикалне равни одабраног објекта као визуелни, конструктивни и амбијентални експеримент.

  Из овога проистиче да је модул у савременом добу остао и даље актуелан у процесу пројектовања. То и те како представља вредност у самом процесу и конципирању идеје, те пружа могућност надовезивања на постојећу структуру, чинећи их на тај начин конхеретним и одличним спојем.
 
ЦИЉЕВИ И ИНОВАТИВНОСТ РЕШЕЊА
          
Изглед вертикалне баште
  Предложена акција са својом реакцијом, односно резултатом у виду стварања зелене оазе - оплемењен, еколошки значајан и одржив простор - прераста у идеју која се постепено имплементира у ткиво самог објекта, а затим блока и ширег окружења. [Простор из заграде] се отвара својим будућим корисницима и окружењу. Постаје приступачан, угодан, безбедан, амбијентално и конструктивно атрактиван. Количина кисеоника и зелених површина на микроплану се повећавају. Успоставља се одржив систем, уз знатно мањи утрошак енергије коришћењем природних ресурса - атмосферске воде, сунчева енергија... Једна од специфичности приложеног решења је и начин на који се зелене површине третирају. Осим као еколошки и технолошки пожељан елемент у градском ткиву, зелене вертикалне равни третиране су и као графички експеримент преиспитивањем геометрије и савремених тенденција у визуелном изражавању, чиме се успоставља и нарочит визуелни ефекат. Ово решење представља метод који се може применити на било коју површину... Објекат, блок, град. Добијени резултат универзално је применљив и променљив.
Међупростори/ Монтаже

ТЕХНОЛОГИЈЕ И ТЕХНИЧКИ ОПИС
         
  Овај део који је више техничке природе, поред концепта, има исто велику значајну улогу. Пре свега даје на представу да су ауторке размишљале како би се решење могло извести. Тиме је овај концепт додатно унапређен. Идеја јесте јако битна, али и стубове идеје треба одбранити кроз размишљање реализације исте. Једино тако можемо говорити о аргументованим и добро промишљеним концептима. 
  Кратко и сажето речено треба пазити шта се жели јер се то може и остварити (у позитивном смислу).
                          
Зелене површине - одабир биљака

  Одабир праве биљке један је од предуслова за успешно генерисање и имплементирање зелених површина у градско ткиво. Простори које ово решење третира изоловани су од свог окружења, са недовољно сунчеве светлости и мањком кисеоника у односу на околину. За озелењавање површина предлаже се употреба зимзелене биљке патуљастог раста која одговара на потребе третираног простора без захтевања нарочите неге. Ради постизања жељеног визуелног ефекта у конктексту идејног концепта предлаже се комбиновање два тона исте биљне врсте или две различите врсте сличних карактеристика.

Конструкција

  У складу са образложеним идејним концептом, одабран је и конструктивни систем вертикалне баште - касетни систем. Систем чине касете димензија 50х50 цм.                                                                                                              
Вода - наводњавање зелених површина

  Наводњавање и одржавање зелених површина од значаја су за одрживост решења. Формирањем затвореног система помоћу којег би се прукупљале атмосферске воде омогућено је наводњавање зелених површина током године, што знатно олакшава процес одржавања. Предлаже се употреба кап по кап система (Gravity Fed Drip Irrigation System). Систем за прикупљање вода који се налази на врху баште испушта воду заливајући горње редове. Након завршеног заливања, вода се креће под дејством гравитације, наводњавајући ниже делове баште. Вишак воде који је настао заливањем, прикупља се на дну баште и рециклира коришћењем пумпе.                                                                                                                                             
Светло - ЛЕД осветљење

  Осветљење, осим утицаја на стварање осећаја безбедности и лагодности у простору, има за циљ да се са што мањом употребом електричне енергије постигне одговарајући визуелни ефекат у сталној кореспонденцији са зеленим површинама. Употреба ЛЕД осветљења омогућава програмирање” режима рада у зависности од намене простора односно активности које се у њему одвијају - доба дана, сезоне. На овај начин осветљење узима учешће у формирању амбијента и динамике простора, повећава степен инспиративности, атрактивности и осећаја сигурности.

Соларна енергија - соларни панели

  Осим еколошког, употреба соларних панела има и економски значај. Ова два аспекта доприносе одрживости решења, као и развоју и очувању новоформираних еко-система у градском ткиву. Соларна енергија, као чиста енергија, нема емисије штетних гасова што знатно утиче на заштиту човекове животне средине. Имплементацијом соларних система у стамбене објекте, можемо отклонити проблем загађења животне средине, побољшати квалитет живота и умањити човекову деструкцију природе.                                            
  Идејно решење објеката у блоку 23 обухвата увођење употребе соларне енергије. Соларни панели били би постављени на кров објекта.                                                                          

2 коментара:

  1. vertikalno ozelenjavanje jeste tema budućnosti ..ali jako je složen sistem i ne malo puta sistemi su propadali,,,kasetni sistem -koji podrazumeva predpostavljam upotrebu zemlje ..je jako težak i abnormalno opterećuje fasade...sistem kap po kap je nedovoljan ako podrazumeva samo kišnicu ...a i ima i još mnogoo toga ...održavanje neću nida spominjem a predstavlja ključ uspešnosti zelenog zida ,,,za kraj samo da dodam da je krajnja cena jednog vertikalnog zida super nedostzna za naše uslove i jedan stambeni blok.

    ОдговориИзбриши