понедељак, 09. јануар 2012.

Музеј југословенске револуције | Aрх. Вјенцеслав Рихтер | 3

   После дуже паузе, поново се враћам на ову неисцрпну тему Музеја револуције на Новом Београду. У прва два чланка било је речи о том објекту и његовој архитектонској концепцији. Ту сам дотакао историјску, идеолошку и политичку позадину његовог незавршетка. Његови темељи најбоље илуструју крај ере једне револуције и идеологије. Музеј више никоме није потребан, као што ни Југославија више никоме није требала.
  
  Претходни чланци:

 * * *
УВОД

  Ако бисмо гледали нашу штампу у задњих 30 година, видели бисмо да се о овом здању врло мало писало. Нашао би се по који чланак који говори о овом запуштеном простору, али то је више било у духу црне хронике. Углавном се писало да је то стециште бескућника, наркомана и манијака. Неки већи траг о овом простору у штампи не може се ни наћи. Сматрам да се новинари нису ни упуштали у детаљнију анализу како је до тога дошло. Наше друштво је више склоно да говори о последицама него да тражи узроке неких догађаја. Па и овог између осталог.

  Међутим, једног дана наишао сам на један чланак у „Политици” на ову тему, и овом приликом овде ћу га у целовитости објавити:
Бескућници на темељима Музеја револуције
  Никад саграђени музеј у Новом Београду годинама је кров над главом за људе са улице. – Да ли ће бити нови галеријски простор још је неизвесно.
 Судбина никад саграђеног Музеја револуције народа и народности Југославије, чији су темељи на потезу између Палате Србија и зграде „Ушће” у Новом Београду ни после тридесет година још се ни не назире. Напуштено градилиште претворено је у шуму, а у тунелима пет метара под земљом уточиште су пронашли људи са улице.
  Улаз у својеврсне катакомбе скривају два стабла ораха, а „степенице” чине испреплетене жиле овог дрвета. Осим гомиле смећа, која је пре неколико дана изгорела, у великим просторијама пулсира живот. У некада замишљеним радионицама, лабораторијама и депоима данас се налазе простирке за спавање, посуђе, столице, столови на којима се пуши тек скувана кафа, посуђе за спремање хране, прибор за личну хигијену. У углу се однекуд нашла и метла, а у овим подрумима чија је површина око 5.000 квадратних метара још стоје велике количине песка и шљунка, остаци грађевинског материјала.
  Додуше било је различитих предлога уређења простора на коме данас бескућници кувају кафу, али ниједно није заживело.
  Учесници последњег конкурса за уређење 140 хектара на потезу од Бранковог моста до хотела „Југославија” дотакли су и ово напуштено градилиште.
  Жири на челу са Ђорђем Бобићем, градским архитектом, сачињен од представника културе из различитих области разматрали су могућност да Опера буде подигнута на његовим темељима, али како каже Антоније Антић, директор Урбанистичког завода Београда, таква идеја није изазвала одушевљење код чланова жирија.
– Мислим да Опера није најбоље решење на том простору јер је здање високо и гломазно. У близини је Палата Србија и то не би била добра композиција. Архитекте су пре дали глас за галеријски простор због огромних подземних депоа којих иначе нема довољно у граду. Једна од идеја са конкурса била је да то буде анекс Музеја савремене уметности и да се повеже стазом – објаснио је Антић и додао да су то само предлози и да ће се његова кућа залагати да тај простор буде намењен грађанима.
  План детаљне регулације за Градски парк требало би да уради Урбанистички завод Београда и тада би коначно могла да се одреди намена овог објекта. У најбољим околностима, то се неће догодити пре лета следеће године.
  Док су еминентне београдске архитекте и представници власти водили жучне расправе око локација за репрезентативне објекте, ово започето здање заборавили су и суграђани који живе у његовој близини.
– Колико се сећам, било је предвиђено да се испод темеља изграде гараже за запослене у СИВ-у, а шта је требало да буде изнад нисам сигуран. У овим ходницима годинама живе људи. Овде спавају, кувају јер имају шпорет. Овде се и перу. Воду доносе из дворишта срушене Метеоролошке станице. Једна старија суграђанка дуго је живела у тунелу, али је прешла у „викенд” кућу саграђену од шпер-плоче у близини улаза. Нажалост, чуо сам да је та кућица изгорела – рекао је Папавија Ходимитракопулус, Грк, који већ 50 година живи у Новом Београду.
  Један суграђанин на питање да ли се сећа да је Музеј револуције требало да никне на овој локацији одмахнуо је руком и кроз зубе процедио: „Ма какав музеј, каква револуција”.
Б. В. – Д. М.
објављено: 11/08/2008

   У овом „Политикином” чланку се јасно види да су се новинари бавили актуелним тренутком (чланак је из 2008. године). Боље речено о затеченом и постојећем стању. То може бити почетак неког истраживања, али представља само заголицану површину једне велике тајне. 

   У чланку се помиње да је био и расписан анкетни конкурс за шири потез од Бранковог моста до хотела „Југославија” који је укључивао, између осталог, и позицију темеља напуштеног музеја. Идеје су биле разне али се све завршавало на папиру. Нема никакве реализације било које замисли. Интересантно је да је такав простор, који уопште није мали, звири напуштен и празан. Поставља се питање зашто? Да ли је разлог зато што је требало да велича један политичку идеологију која је пропала? Па данашња политичка структура неће ништа да подиже на рушевинама претходне? Познато је да је од давнина архитектура била одувек инструмент власти. Свака власт подиже своје споменике, хтели ми то да прихватимо или не.

   Или је реч о немару. Наш народ је склон врло брзом заборављању. И овај објекат је заборављен и препуштен на милост и немилост времену. Тај простор има потенцијала (без обзира на његову прошлост) и налази се на једној завидној локацији у Београду. Требало би то искористити свакако.

   Такође, помиње се и намена објекта. Приче да би ту могла бити зграда опере су у неку руку неоправдане. Они који говоре и који се залажу за то, у суштини, не познају постојећу подрумску структуру овог здања. Подрумски део је пројектован као депо за музеј. Ту чињеницу би требало узети у обзир приликом обнове овог објекта. Постојећем постаменту би одговарало више да буде неки галеријски простор за изложбе или евентуално за неку врсту музеја.

О ЛОКАЦИЈИ И ФУНКЦИЈИ

   Oвај новински чланак је послужио као одличан увод за даљу причу и анализу. И наравно, разуме се, за откривање тајни. У наставку ћу се бавити анализирањем постојеће структуре на локацији. У ранијим чланцима могли сте прочитати и видети каква је била архитектонска концепција и замисао. Такође, било је речи и о самој локацији на којој се налази ово здање.

   Мало ћу се осврнути на конкретно питање локације. До сада је само теоријски аспект био заступљен. Темељи Музеја револуције чине два карактеристична дела:
1. Подрумски део са платформом квадратног облика и
2. кућица за вентилацију.

   На доњој карти се уочавају позиције та два дела. Платформа квадратног облика се налази у централном делу фотографије, док се кућица, заклоњена дрвећем, налази у левом делу фотографије.

01. Аксонометрија са Бинг мапса (Bing maps) - преузето 09.01.2012. године
   Ако причамо о улазима у подрумски део, има их неколико:
1. Постоји улаз преко косе плоче према степеништу са северне стране (горњи леви угао када се гледа основа);
2. Постоји улаз са јужне стране који је паралелан јужној ивици објекта;
3. и постоји улаз на северној страни где је порушен зид (прво је један део пропао због корена дрвета, а потом су бескућници који живе ту проширили отвор).

02. Скица из 1995-2001. године (Aутор: Горан Анђелковић)
  Још 1995-96. године направио сам прве скице унутрашњег простора. Пошто су рачунари у то време били слабо заступљени (ера 486 и Пентијум), углавном сам цртао ручно по свескама и блокчићима. Уколико пронађем тај материјал, објавићу га на блогу. То је веродостојно сведочанство тог доба. Око 2001. године сам дигитализовао раније скице унутрашње организације простора.

  Наравно, мало је карикирано пошто нисам био у могућности да све димензије премерим на лицу места. Једноставно није било могућности за тако нешто. Проблем је био што простор није безбедан, чудни људи су се скупљали ту и слично. Данас је вероватно још ризчније улазити унутра. Оно што се може видети да је простор прави лавиринт ходника и великих просторија. Унутра постоје и бројни канали око 50 cm дубине. Taкође, у једном делу постоји рупа дубине око 2.00 m. Чак мислим да је та рупа најдубља у целом том простору.

  Оно што се види на скици основе јесте да је главни подрумски део повезан са кућицом. Тај ходник је својеврсни тунел на чијем крају се налази светло. Интересантна је и чињеница да постоји један део где није могућ приступ. Зазидан је опеком и анкерован префабрикован бетонским плочама. Дуго је то била велика тајна и непознаница шта се у том делу налази. Тек 2009. године су направљени први снимци тог дела. Они се могу видети на овом линку (аутор: Михајло Анђелковић). Тиме је слагалица лавиринта унутрашњег простора сложена.

  У даљем наставку, приказаћу основу коју је пројектовао архитекта Вјенцслеав Рихтер, преклопољену са основом постојећег стања:

03. Приказ преклапања основа у мојој Мастер тези „Континуитет дисконтинуитета - археолошки траг једне идеологије у простору” (Aутор: Горан Анђелковић)
  Овде се јасно уочава да је почетна идеја приземља провучена у стварности основе подрума. Постоје подударсноти које се могу читати из ових планова. Тај траг тајне се наслућује. Поставља се само питање што идеја пројекта није поштована у целовитости. Пројектовање је у суштини живи процес који се непрекидно одвија и могу се десити бројне промене. Овде се поставаља питање што те промене нису имале логички след. Читајући постојећи простор откривају се бројне тајне. Али неке тајне остају увек затамљене у хладним бетонским зидовима који не говоре...

ТАЈНА О НАЗИВУ

04. Унутрашњост простора Музеја
  На овом линку можете видети да се помиње један назив - ГБ. Тај назив је одoмaћен код људи који живе у околним блоковима. Одакле потиче конкретно не зна се. Преносило се са генерације на генерацију. Тако је тај фамозни назив од два слова дошао и до моје генерације. И ми смо прихватили то, у наслеђе. Нагађали смо да то значи „Град Београд”, или „Градилиште Београд”, или можда „Гробље беба”... Све су то била нагађања још од ранијих генерација. Како год да се окрене, тај израз ГБ, увукао се наш говорни језик и имао је своје значење.

  У четвртом чланку наставићу даље причу о овом објетку и о његовим мање познатим чињеницама. Покушаћу, такође, и своје непосредно лично искуство да пренесем у слова и речи које се могу прочитати овде.



Снимак из 2007. године (аутор: Горан Анђелковић)
video


05. Огледалце на улазу на северној страни

НАСТАВИЋЕ СЕ

Нема коментара:

Постави коментар