петак, 03. фебруар 2012.

Декларација новог Центра за становање Србије | 2012

  У јанауру 2012. године, основан је нови Центар за становање Србије, као последица онога што се дешава у нашој архитектури у последње 22 године (од 1990. до 2012. године). У даљем наставку чланкa, објавићу декларацију новог Центра за становање Србије:


Лого ЦС-а
ЦЕНТАР ЗА СТАНОВАЊЕ СРБИЈЕ - ЦСС
1.0 ПОВОД ЗА ФОРМИРАЊЕ ЦЕНТРА
1.1 Актуелни проблеми у станоградњи:
  Пратећи и анализирајући пројектантска решења станова и стамбених зграда, реализованих током последњих двадесетак година (1990-2010), може се приметити мноштво крајње неуких пројектантских решења, чији лош квалитет ужасава сваког ко је и мало упућен у неке од основнијих постулата хабитологије.
  Седамдесетих и осамдесетих година XX века, хабитологија је праћена богатом пројектантском праксом и била је у старој Југославији, а посебно у Београду, веома цењена и негована дисциплина. На Архитектонском факултету постављене су основе тзв. Београдског стана”, концепта стамбеног простора максимално прилагођеног нашим специфичним условима и потребама, док су у Центру за становање ИМС реализовани многи истраживачки програми чији су резулатати потврђени преко више великих стамбених операција и примењени у тада најкомплекснијим пројектантским стамбеним нормативима за ЈНА и град Београд (Услови и технички нормативи за пројектовање стамбених зграда и станова - Службени лист града Београда, бр. 32/IV/83 и 5/88). Стриктна примена ове регулативе штитила је квалитет пројектовања и грађења, тако да су у периоду од 1975-90. године, девијантни случајеви били релативно ретки. Шта се онда у међувремену десило?
а) Након рата почетком деведесетих година, поједини успешни пословни људи и утицајни тајкуни, бацили су се на некретнине и уз помоћ власти мењали по вољи урбанистичке планове, нападали зелене површине и коначно успели да обеснаже и пројектантску регулативу, отварајући пут дивљој градњи и дубоком паду квалитета праћеним неизбежном корупцијом.
б) Оваквој ситуацији, нажалост, допринели су и сами архитекти. Њихов прираштај далеко превазилази потребе нашег тржишта, тако да су приморани да се отимају око најситнијих послова, заборављајући на етички кодекс и фер-плеј. Инвеститори њима сутово манипулишу, а они, у борби за бољи живот, пристају буквално на све, безнадежно срозавајући свој углед и рејтинг.
в) Одласком старих и искусних професора, као и преласком на Болоњски систем школовања, концепт студија се значајно изменио оријентацијом ка концептуалном дизајну, чиме су запостављени функционлано-технички аспекти у архитектури. Многи млади архитекти, који су скоро дипломирали, жале се на проблеме приликом ступања у радни однос, јер су принуђени да „све уче од почетка”. Да ли је у питању неадекватно организована настава или недовољна приљежност студената, није толико важно, колико је битно да млади архитекти улазе у професију без неопходних предзнања, а то значи да је њихово професионално усавршавање индивидуално, несистематично и неуједначено.
  Поставља се питање како би се овај проблем могао у нашој ситуацији решити или бар ублажити.
  Важно је напоменути да се овде не ради само о потреби за перманентном едукацијом, која се преко разних предавања, курсева и семинара организује посредством комора или институција које издају лиценце за пројектовање, већ и о лечењу старих рана”, тј. недовљоним и неадекватним знањима понетим са студија.
1.2 Могућности за превазилажење проблема:
  Тешко је очекивати да ће Факултет преко посебних курсева и семинара покушати да ове рупе попуни, јер би то представљало признање да им је током редовних студија настава била дефектна. Са друге стране, Комора нуди хетерогене информације из разних области, а другачије не може, јер би свака хомогенизација информација водила практично ка неком новом факултету, а то није посао Коморе. У своје доба, проф. Ранко Радовић је то покушао у серијама приватно организованих предавања на Коларцу, али у сегменту који није директно третирао практичне проблеме архитектонског пројектовања. Пракса комерцијалних курсева и семинара данас је ређа него раније и веома је видљив недостатак неког центра који би се перманентно бавио овом проблематиком.
 1.3 Центар за становање ИМС (1970-86):
  Пре тридесетак година је постојао центар са поменутом тематиком (становање) и деловао је као самостално правно лице” са статусом ООУР-а, у оквиру Института за испитивање материјала ИМС под називом ЦЕНТАР ЗА СТАНОВАЊЕ у периоду 1970-86. године. Пре насилног гашења под политичким притиском, Центар је реализовао неуобичајено велики број истраживачких пројеката и појединачних студија, као и више хиљада станова. А затим, и поред резултата од којих су многи и данас актуелни, Центар је је полако пао у заборав, баш као и прича о Београдском стану. И то је тако трајало дуже од две деценије.
  Почетком 2011. године, након два предавања које је одржао др Михаило Чанак на Архитектонском факултету Универзитета у Београду и у Инжењерској комори, која су била посвећена активностима Центра за становање, прича је заинтересовала неколицину млађих колега који су почели озбиљно да размишљају о могућностима наставка рада на стамбеној проблематици, али уз успостављање континуитета са претходним истраживањима Центра за становање. Као пример таквог ревајвла” (revival) познат је случај послератног Баухауса из Улма (1953-68) који је концептуални наследних старог Баухауса из Вајамара (Weimar) и Десауа (Dessau) (1919-33).
 2.0 МИСИЈА
ЦЕНТАР ЗА СТАНОВАЊЕ је неформално и непрофитно удружење стручњака, експерата из области хабитологије, чија је мисија подстицање архитектонске културе и квалитета становања у Србији и региону, кроз деловање у области архитектуре и урбанизма, као и кроз активности које доприносе едукацији и укупном развоју цивилног друштва. Центар за становање је основан 2012. године.
3.0 ЦИЉЕВИ
Основни циљеви којима тежи Центар за становање су:
а) Прикупљање и размена информација из области становања и стамбене изградње
б) Утврђивање и анализа појединих актуелних проблема и феномена у становању и стамбеној изградњи,
в) Самостална или подржана истраживања у области хабитологије,
г) Студијско пројектовање у овој области.
4.0 AКТИВНОСТИ
а) Прикупаљање и размена информација обухватају: 
-Формирање банке података из области становања и стамбене изградње; 
-Организовање изложби, курсева, семинара, предавања, јавних и затворених дискусија и слично; 
-Издавање часописа, сепарата, студија, књига, саопштења, електронских публикација и слично.
 б) Утврђивање и анализа појединих актуелних проблема и феномена могу да обухвате: 
-Прикупљање, сређивање и коментарисање постојећих информација, 
-Програмирање евентуалних акција у оквиру Центра или на ширем плану, 
-Обавештавање уже и шире стручне јавности о текућим проблемима преко интерних и јавних гласила, семинара, предавања и слично.
в) Самостална и подржана истраживања у овој области могу се реализовати: 
-У оквиру факултетске наставе (семинарски, дипломски и магистарски радови, докторске дисертације), 
-Као самофинансирани или финансијски подржани истраживачки задаци из стамбено-комуналне области, 
-Као сегменти неких већих истраживачких пројеката и којима је Центар само један од учесника.
г) Студијско пројектовање се односи на апстрактне или конкретне пројекте везане за практичну проверу неких истраживачких хипотеза или успостављања нових хипотеза. То могу бити:
-Студентски и семинарски радови, 
-конкрентни пројекти у које су укључени и истраживачки елементи, 
-конкурсни радови,
-виртуелна и папирна архитектура.
5.0 ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА
  Структуру Центра за становање Србије чине:
- СКУПШТИНА - Скупштину чине чланови Управног одбора и представници секција.
- УПРАВНИ ОДБОР - Координационо тело које има саветодавну и надзорну улогу.
- ЧЛАНОВИ - редовни и почасни (опредељени су у секције), чланство у Центру за становање је бесплатно.

  Центар за становање је непрофитно и неформално удружење стручњака и експерата из области хабитологије. Активности свих чланова у оквиру Центра су засновани искључиво на волонтерском раду. Центром координира координационо тело (Управни одбор) које је састављено од истакнутих стручњака и експерата у области хабитологије из Србије и региона. Делатнот Центра је подељена по секцијама (одељењима), које су усмерене ка следећим тематским категоријама:

а) квалитет становања и стамбене изградње,
б) методологију пројектовања,
в) грађевинске структуре,
г) визуелне аспекте стамбене архитектуре,
д) економске аспекте стамбене изградње,
ђ) еколошке аспекте стамбене изградње,
е) историјске аспекте становања,
ж) стамбену политику и регулативу.
  Код одређених сложених активности, ангажују се чланови више секција.
5.1 Корисници информација:
-Сви заинтересовани појединци,
-одређен број субјеката који се региструју као корисници Центра, док само неки од њих постају активни, стални или повремени сарадници,
-правна лица (пројектни бирои, инвеститори, стамбене задруге, грађевинари и остали)
-образовне и научне институције (стручне школе, факултети, институти, библиотеке и итд.)
-државне институције (министарства, коморе, градске власти, општине, итд.)
-друштвене организације (друштва архитеката).

Нема коментара:

Постави коментар