субота, 04. фебруар 2012.

Пут од странице до декларације | 2012

  УВОД

   Овај чланак назвао сам симболично Пут од странице до декларације и бави се периодом од марта 2010. до фебруара 2012. године. Пошто је прича сложена, поделићу је у неколико сегмената са одређеним поднасловима како би било јасније и концизније, и како бих што боље објаснио шта се заправо догодило.


ВРЕМЕ ПРОМЕНА

  Још крајем 2009. године био сам мишљења да се у нашој архитектури морају неке промене догодити. Тада сам имао 22 године и био сам четврта година студија тј. прва година мастера по новом програму на Архитектонском факултету, и могу рећи да нисам био задовољан општом ситуацијом у струци. 
  Да прво разјаснимо неке ствари пре свега. На факултету се причају једне приче и о неким вредностима архитектуре, док је изван белих и дебелих зидова сурова стварност са другим вредносним системом. Толико сурова до те мере да свако поређење са оном факултету не долази у обзир. На факултету се причају бајке, а вани се може гледати хорор филм. Тотални хаос је прави опис стања...

  Једноставно је све, од 1990. године, кренуло странпутицом. Све што данас настаје и гради се, нажалост је са великом дозом неукуса. Има можда свега пар светлих примера у нашој архитектурии, али једна ласта не чини пролеће. Како данас да се млади архитекта снађе у овом свеопштем безнађу? Одговор би био никако. Постоје само два начина. Први је да се подреди актуелној ситуацији и постане још један пион у служби хаоса, или други да бар нешто покуша и нешто промени. Ја сам се некако окренуо другој опцији, да бар покушам да променим нешто на боље. Млад сам, па вреди покушати. Не каже се џабе младост-лудост. Те речи имају своју драж на неки својствен начин. 
  Недавно ми је један пријатељ апропо промена, дизања револуција и бунта лепо рекао: Па кад ћеш него сад? Ти си сада у правим годинама. Сада је твоје време. И у праву је. У младости се праве лудости. Вреди покушати. Само треба бити храбар и мудар.

  Но, да се вратим на период децембра 2009. године. Тада сам почео да прикупљам материјал о нашој архитектури. Нашао сам веома доста занимљивих ствари које су вредне помена. Такође, изненадио сам се колико се на факултету о неким стварима и ћути. Нека сазнања су била на нивоу Нобелове награде. Због чега се о томе не прича, ни дан данас ми није јасно. У сваком случају, наравоученије је да је некад боље сам пролистати, прочитати и истраживати. Ту сам стекао добру навику читања и истраживња, и тај модел дан-данас примењујем. 

 Када сам прикупио одређен број информација и материјала, поставио сам себи питање како на најбољи начин да све то презентујем и представим. Како да свима буде доступно, а и у неку руку занимљиво. Решење се наметнуло само - сви који студирамо архитектуру смо у великом броју на Фејсбуку (Facebook), друштвеној мрежи. То је одличан медиј за спровођење такве идеје. Чекао сам одређен тренутак када ћу то покренути. Било је само питање времена. На тај корак сам се одлучио 9. марта 2010. године када сам основао страницу под називом Српски архитекти/ Serbian architects. 


СТРАНИЦА „СРПСКИ АРХИТЕКТИ/ SERBIAN ARCHITECTS

  Oдлучујући тренутак се одиграо, дакле, 9. марта 2010. године, оснивањем те странице. Остало је питање да ли ће страница заживети на прави начин, што се на моју радост и обистинило. Данас на страници има преко 3 500 чланова, махом архитеката, мада има и људи других образовних и професионалних профила. Од странице је све кренуло.

  Најзад је почело нешто да се дешава. Страница је имала задатак, а има и сад, да афирмише праве вредности наше архитектуре са једне стране, а са друге да подсети шта су наши претходници радили који су препуштени забораву.

  Треба поменути да је страница настала у периоду када се на Архитектонском факултету у Београду одржавао циклус предавања на тему  Београдског стана, што је био изузетно важан тренутак. Нажалост, сви снимци предавања се налазе на Архитектонском факултету и нису доступни јавности. У неку руку ми је жао што нисам био у могћности да снимам сва предавања јер је заиста вредан материјал у питању. 

   Предавање које је одржано 17. марта 2010. године, и које је одржао архитекта др Михаило Чанак, познатији као чика Мика широј јавности, свакако сам снимио и објавио на свом јутјуб (youtube) каналу. Снимак из 11 делова постао је права сензација. Почело је буђење људи из наше струке. Почело је нешто да се догађа. Први пут се неке ствари помињу, бележе и објављују. То је био одличан потез. Тема предавања је била Центар за становање - ИМС.

  Запитајте се само колико има материјала, снимака и ко зна чега, а није доступно. И због чега то није доступно? Заиста је то велика ризница знања која би требала да се искористи. Непроцењиво благо сакривено од наших очију.

  Страница Српски архитекти/ Serbian architects има задатак да афирмише, као што рекох, праве вредности наше, српске архитектуре. Такође, поред тога, за циљ има и окупљање што више наших архитеката на једном месту.
 
Страница Српски архитекти/ Serbian architects

БЛОГ И ПИСАЊЕ

   Малтене годину дана касније, 9. априла 2011. године, кренуо сам са овим блогом. Жеља ми је била да овде напишем неке текстове који су везани за архитектуру и који би били у вези са поменутом страницом на Фејсбуку. На неки начин правио сам повезивање линкова. Тиме сам заокружио медије као што су Фејсбук, јутјуб и блог. То је било јако битно, јер сам на тај начин омогћио праћење разних информација и ширење истих.

  Блог је за кратко време постао јако читан. Убрзо сам стекао публику која редовно прати чланке из области архитектуре. Морам признати да ми то много значи и потрудићу се да оправдам указано поверење.


Страница блога

КРАЈ СТУДИЈА И ДИПЛОМИРАЊЕ

  У јулу 2011. године се одиграо тренутак завршетка мојих студија. Мојој одбрани дипломског рада присуствовали су архитекти из периода славне модерне XX века - арх. др Михаило Чанак и арх. Милан Миодраговић. Ово је био, такође, веома значајан тренутак, пре свега због давања подршке и праћења мог рада који није мали. Треба поменути да је мојој одбрани присуствовао и арх. мр Ђорђе Алфиревић, који је представник, да тако кажем, мало старије генерације од моје.

  Ово је само симболичан знак наставка једне велике идеје која је зацртана још у децембру 2009. године. Веома ми је важно да ме такви људи из струке подржавају.

  Напоменуо бих, такође, да обратите пажњу на речи Милана Миодраговића на крају снимка које се тичу странице и неких мојих активности мимо факултета.

Снимак моје одбране:


МРЕШТЕЊЕ ЗМИЈА


Типска основа
  Убрзо после дипломирања, упловио сам у воде једног конкурса. Реч је о конкурсу за урбанистичко-архитектонско решење стамбеног комплекса насеља Др Иван Рибар, поред блока 72, на Новом Београду. Конкурс смо радили двоје колега и ја са чика Миком Чанком. Тада се пружила прилика дубљег уласка у проблематику становања. Тада сам у суштини схватио колико на факултету ћуте о самој организацији стана. Но, прихватио сам изазов. Тада смо направили једно велико истраживање, и то на тему стана и новобеоградског блока


  Треба рећи да је временски рок био изузетно кратак - свега петнаестак дана. За то време направили смо малу, праву студију на тему становања. Рад смо симболично назвали Мрештење змија. О симболу назива писао сам већ  у једном чланку на блогу.

Филм:


ДЕКЛАРАЦИЈА И НОВИ ЦЕНТАР ЗА СТАНОВАЊЕ СРБИЈЕ

  У јануару 2012. године дошло је до Декларације и оснивања новог Центра за становање Србије, који је наставак оног претходног који је постојао при Институту у периоду од 1970. до 1986. године. Дан Декларације и њено објављивање догодило се 3. фебруара 2012. године у Београду. Сада је декларација доступна и широј јавности. Такође, поставио сам ју је и на блогу.

  Ово је само логички наставак и континуитет започетих темеља из децембра 2009. године, који се кретао преко странице Српски архитекти/ Serbian architects, овог блога и конкурсног решења, и резултирао оснивањем једног оваквог Центра.

Нема коментара:

Постави коментар