субота, 03. март 2012.

Стамбени објекат у Светогорској улици у Београду | Мирослав - Мирко Јовановић | 1963-65

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: арх. Мирослав - Мирко Јовановић;
Локација: Светогорска улица бр. 20 (бивша улица Лоле Рибара), Општина Стари град, Београд; 
Пројектовано: 1963. године;
Реализација: 1963-65. године;
Извођач: ГП „Градитељ, Београд ;

О ОБЈЕКТУ

01 | Основа спрата стамбене зграде у Светогорској улици | 1963-65. године
Објекат има П+4+повучени спрат (четири једнособна, десет двособних, један четворособни и један локал са канцеларијом у приземљу).
Конструкција је армиранобетонски скелет што пружа највише слободе у решавању, даје најбољи однос бруто и нето површине и оставља могућност каснијег преуређивања простора.
Поред тачно постављеног захтева инвеститора у погледу програма, основни задатак је био услов Урбанистичког завода да се објекат уклопи у околне објекте. Ово је нарочито наглашено за суседни објекат  на углу улица Светогорске (Лоле Рибара) и Влајковићеве, и објекат са друге стране улице који је под заштитом. Први је грађен непосредно после Првог светског рата, а други крајем предпрошлог века (XIX век).
02 | Изглед стамбене зграде у Светогорској улици | 1963-65. године
Извор: Стамбени објекат у улици Лоле Рибара у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 133.
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

3 коментара:

  1. Preko puta Ateljea 212... Malo ko danas zna da je isti projektant potpisao i stambeni objekat Pariskoj ulici kao i stambeno naselje iznad Šumarskog fakulteta - profesorsko naselje i blok u Molerovoj sa drvenim šalonima... Arhitekta koji koristi materijale i poigrava se sa njihovom teksturom na iskren i znalački način. Stambeno naselje iznad Šumarskog fakulteta je među prvima u staroj SFRJ koristilo u potpunosti ostakljene ograde. Treba istaći i uređenje enterijera hotela Jugoslavija kao i druge značajne objekte...

    Kod konkretnog objekta u Svetogorskoj ulici, koji je i najsvedeniji a nalazi se na najfrekventnijoj poziciji, njegov potpis se prepoznaje prvenstveno po nenametljivom stavu u prostoru ali i jasnoj upotrebi materijala sa skoro neprimetnom plastikom u natprozornoj zoni objekta. Autor nas kod ovog objekta, koji je smešten kao plomba u uzani poprečni ulični profil a preko puta pozorišta Ateljea 212, podseća na "mirnu jasnoću" koju njegova arhitektura u sebi nosi...

    ОдговориИзбриши