субота, 16. јун 2012.

Градски ауто-пут | Београд | 1961-70

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Јован Катанић, дипл. грађ. инж. и Бранислав Јовин, дипл. инж. арх.
Урбанистичка и пројектна документација (1961-70): Урбанистички завод града Београда, Дирекција за путеве града Београда, Дирекција за мостове града Београда
Поред наведених главних пројектних предузећа учествовала су још 24 пројектна комунална предузећа са око 250 инжењера и техничара.
Главни извођачи радова: ГП Ауто-пут, ГП Партизански пут, ГП Ратко Митровић, ГП Мостоградња;
Поред наведених главних извођача, у реализацији пројекта учествовала су још 52 предузећа.
Функција објекта: друмски саобраћај
Време пројектовања и изградње: 1961-70. године
 
О ПРОЈЕКТУ

  У пројектовању градског ауто-пута у Београду пошло се од става да је то, пре свега, капацитетна градска саобраћајница и да се сви његови елементи морају подредити урбанистичким и комуналним стандардима. У конкретном случају, наведени проблеми нарочито су били изражени на деоници кроз урбанизовано подручје Новог Београда које се налази у равничарском терену. Због тога је траса саобраћајница спуштена 3 до 4 m испод основне равни терена, односно 2.8 m испод велике воде реке Саве.

01. Мостарска петља
  • Траса ауто-пута кроз стари део града захтевала је значајно рушење стамбених и других објеката.
  • Основна траса ауто-пута је пројектована за брзину V= 100 km/h
  • Попречни профил садржи два једносмерна коловоза  са по три возне траке (2х11.5 m), разделном траком 2 m (у старом делу града, а 3.5 m на Новом Београду). Коловози су оивичени бетонским префабрикованим елементима и опремљени канализационим системом градског типа.
  • Укупна дужина деоница износи 9.5 km са седам денивелационих раскрсница које повезују градску путну мрежу са ауто-путем. По свом значају и комплексности решења, издвајају се две велике денивелационе раскрснице: Мостари Ауто-командау старом делу града. По својој сложености посебно се истиче раскрсница Мостар” решена на свега 6 ha у 4 грађевинска нивоа, са 24 прикључне везе и 12 аутобуских и две трамвајске линије.
  • Око 20% свих коловоза налази се на армиранобетонским мостовским конструкцијама. Мостови су рачунати за најтеже оптерећење према DIN 1072 за класу SJV 60 t. 
  • На средишњем делу ауто-пута налази се челична конструкција моста Газела” (аутор: академик Милан Ђурић). Овом саобраћајницом пролази у просеку 45 000 возила на дан, уз то обавља се и брзи јавни градски саобраћај који дневно превезе више од 100 000 путника.
  • Грађевински комплекс ауто-пута кроз Београд обухвата око 500 00 m² коловозних површина, од чега се 95 000 m² налази на мостовским конструкцијама.
  • За припрему коридора у старом делу града морало је бити порушено око 1 000 стамбених јединица и 136 привредних објеката.
  • За израду доњег строја и ремоделирање терена ископано је и транспортовано птрко 2 000 000 m³ земљаног материјала.
  • У току изградње положено је 45 km водоводних и канализационих цеви, и преко 55 km електроенергетских цеви.
  • За фундирање  мостовских и других армиранобетонских конструкција побијено је око 40 km шипова.
  • У коловозне конструкције уграђено је око 240 000 t асфалтне масе и постављено око 105 km коловозних ивичњака.
  • Уз наведене податке ваља нагласити да је највећи део грађевинских радова обављен у изузетно сложеним условима, уз непрекидно црпљење подземне воде, и још много других отежавајућих околности. Али, захваљујући удруженим напорима и градитељском ентузијазму, главни радови су обављени за 2 године. 
02. Мостарска петља
     
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”  

Нема коментара:

Постави коментар