уторак, 18. јун 2013.

Храм Св. Саве | Београд

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: проф. Богдан Несторовић, дипл. инж. арх.; проф. Александар Дероко, дипл. инж. арх.;
Пројектанти: проф. Бранко Пешић, дипл. инж. арх.; Љиљана Танасијевић, дипл. инж. арх.;
Пројектант конструкција: проф. Војислав Зађина, дипл. грађ. инж., (предратни период грађења); Душан Арбајтер, дипл. грађ. инж.;
Саветник за конструкцију: академик проф. др Ђорђе Злоковић;
Саветник за геомеханику и фундирање: проф. др Стеван Стевановић, дипл. грађ. инж.;
Саветник за геодезију: проф. др Војислав Миловановић, дипл. грађ. инж.;
Саветник за акустику: Стеван Милосављевић, дипл. грађ. инж.; др Душан Калић, дипл. грађ. инж.; 
Саветник за рачунску и техничку контролу: Јован Лукић, дипл. грађ. инж.
Консултанти: академик проф. др Никола Хајдин; др Милија Павловић, дипл. грађ. инж.; проф. Момир Краставчевић, дипл. грађ. инж.;
Пројектант инсталација: Срђан Скулић, дипл. грађ. инж.; Живко Матекало, дипл. грађ. инж.; Милорад Богдановић, дипл. грађ. инж.; Предраг Поповић, дипл. грађ. инж.; Душан Мирковић, дипл. маш. инж.;
Пројектантска кућа: ГП Трудбеник, биро за пројектовање Драгиша Брашован;
Извођач и време изградње: КМГ Трудбеник, од 1986. године
   
О ОБЈЕКТУ ХРАМА

     Настајање храма Светога Саве на Врачарском платоу можемо пратити већ почетком овог века до 1935. године када почиње његова изградња према пројектима проф. Богдана Несторовића и проф. Александра Дерока. До прекида долази избијањем рата 1941. године и траје све до 1985. године. Тада посао наставља ГП Трудбеник”, Београд. За овај наставак, држећи се основне идејне концепције уписаног крста и поставке у целини од поменутих аутора постављене геометрије склопа, пројектант проф. Бранко Пешић са сарадницима је у ситуацији да врши мање измене у пројекту према насталим променама у конструкцији и технологији грађења.
01 Храм Светог Саве,  Београд

   Храм је у основи у облику крста димензија 91х81 m, висине 78 m, има распоне куполе 31
m, при чему је највећа њихова висина 67 m до куполе + 12 m висине крста. Храм је конструктивно подељен у пет дилатационих целина: централна зона са звоницима и главном куполом и четири анекса са поткуполама.
   У централном делу храма у простору пречника 39 m отворен је простор за изградњу великог склопа централне куполе са галеријом. Овај склоп тежак близу 400 тона, пречника 39 m, висине 29 m од подножја крста, са позлаћеним крстом 10 m ма врху куполе, састављен је од 24 решетке препокривене дуплим љускама од бетона дебљине 6 cm и стубовима конхе постављеним на галерији. Читав склоп куполе је формиран на земљи и подигнут на висину од 40 метара.

02 Купола храма Светога Саве,  Београд
  Подизање тешких терета на велике висине методом вучења са унапред постављених подизних места, системом названим ланци, постало је технолошко власништво КМГ Трудбеник” и уједно опробан и доказан систем.
   Електро-хидраулични систем по лиценци КМГ Трудбеник”, израдила је Прва петолетка из Трстеника. Компјутерско праћење и командовање омогућава сигуран рад у свим фазама подизања конструкција.
03 | Унутрашњост храма Светога Саве,  Београд
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Нема коментара:

Постави коментар