четвртак, 17. октобар 2013.

Црква Св. Саве | Цеље, Словенија | 1929-31

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: арх. Момир Коруновић;
Тип објекта: сакрални објекат;
Извођач радова: Цељско грађевинско предузеће Карла Јазерника
Година изградње: 1929-31. године
 
О ОБЈЕКТУ


На Цељском подручју градња православних капела и цркава појавила се у периоду између два рата. У бањама Голник, Рогашка Слатина и Тополшица су већ биле православне капеле, а у Цељу је тек 1922. године на иницијативу Цвије Зечевића настала Српска православна црквена општина, која је укључивала срез [1] Цеље, Шмарје при Јелшах, десна обала Дравограда, Горњи град, Словењ градец, Коњице, Лашко, Кршко и Брежице.

01 | Црква Св. Саве у Цељу, Словенија (извор: Историјски архив Цеља, фонд цркве Св. Саве у Цељу, 7-3)
 У почетку су имали обављање богослужења у соби касарне краља Петра, премалој за веће свечаности, па су зато замолили градску већницу за локацију, где би саградили цркву. Маја 1929. године добили су земљиште на Вразовом тргу [2]. Управа црквене општине је почела прикупљати финансијска средства по целој Југославији. Многи су допринели у материјалу и радној снази.
Камен темељац полложен је 1. септембра 1929. године, о чему су извештавали цељске новине Ново доба, те љубљанске Јутро и Словенец. Цељско грађевинско предузеће Карла Јазерника (Karlo Jazernik) је градњу завршило у две године. Свечано освештање је водио патријарх Српске православне цркве Варнава. Како поручује тадашњи хроничар Булован, Цеље је 18. јуна 1932. године дочекало патријарха и српску владину делегацију на железничкој станици, те су се по њиховом доласку са Миклавшког брда огласили пуцњи из пушака. У освештењу цркве следећег дана учествовала је велика маса људи. После поворке наставили су са банкетом у Народном дому, а завршено је са концертом у Цељском дому. Следећег дана патријарх је отишао у Љубљану, где је учествовао у полагању камена темељца за православну цркву Св. Ћирила и Методија, која постоји још данас. Као што је цељска црква настала по нацртима архитекте Коруновића, тако је и љубљанска црква настала од истог аутора.

02 | Црква Св. Саве у Цељу, Словенија (извор: Историјски архив Цеља, фонд цркве Св. Саве у Цељу, 1-3)
Православна црква Св. Саве била је изграђена у такозваном српско-византијском стилу. По основном значењу пратила је стил српске средњовековне сакралне архитектуре. Била је посвећена једном од највећих светаца српске православне цркве. Нацрт за градњу је урадио београдски архитекта Момир Коруновић (1883-1969). Црква је била масивна, са по метар дебелим зидовима и са три улаза. Кров је био од поцинкованог лима. Имала је три куполе од армираног бетона на којима су били челични крстеви, који су били израђени у затвору у Лепоглави.

03 | Црква Св. Саве у Цељу, Словенија (извор: Историјски архив Цеља, фонд цркве Св. Саве у Цељу, 7-1)
Унутрашњост су красиле иконе и иконостас [3] београдског сликара Уроша Предића (1857-1953). У доњем делу је представио Маријину благовест, Мајку божју, Арханђела Михајла, Светог Саву и Исуса Христа. Горњи део је састављен из два дела:
- у првом реду со биле приказане Тајна вечера, четири јеванђелиста, апостоли Павле и Матеј;
- а у другом реду Васкрсење, Преображење Исусово на гори, Вазнесење, Св. Ћирило и Методије. Оне су биле копије Предићевих оригинала, које је насликао сликар Стефановић из Сремских Карловаца.
Краљевски и архиерејски [4] престо су били од славонске храстовине, са иконама Стефана Првовенчаног и Св. Јована Златоустог, које су биле дело академског сликра Мирослава Модица (Miroslav Modic) из Цеља.

По немачкој окупацији, Немци су по Хитлеровој наредби априла 1941. године минирали цркву. Оно што је остало од цркве искориситили су Цељани за изградњу атомског склоништа на Позоришном (Гледалишком) тргу. Од црквеног инвертара и документације је остало веома мало. Иконе су касније откривене у поткровљу грофије, те се данас чува у Регионалном (покрајинском) музеју Цеље.

Данас се православно богослужење у Цељу одвија у католичкој цркви Св. Максимилијана у Трубаревом парку.

Напомене:
[1]  Политички округ у старој Југославији.
[2]  Данас је Позоришни (Гледалишки) трг.
[3] Зид или дрвени сталак са религиозним мотивима.
[4] У православној цркви представља назив за црквеног владара.

Аутор текста: Дијана Лукић, Одељак за етнологију и културну антропологију, Филозофски факултет, Љубљана. 
Извор оригиналног текста на словеначком језику: http://www.dedi.si/dediscina/399-srbska-pravoslavna-cerkev-sv-sava-v-celju
Превод на српски језик: Горан Анђелковић

Нема коментара:

Постави коментар