петак, 03. јануар 2014.

Да ли су нам архитекте потребне - питање Генералштаба | 2014 | 2

Записано сведочанство

Као што је већ познато, 26. новембра 2013. године одлучено је да се започне процес рашчишћавња Добровићевих зграда - Генералаштаба и бившег Савезног министарства одбране. Сама најава ове акције преко РТС-а дан пре, пробудила је неверицу у архитектонским круговима, али и бојазност да се ту још нешто крије иза саме маске.

Оправдане сумње да нису сасвим чиста посла показало се три недеље касније. Кулминација се догодила 16. децембра 2013. године када су варварским и срамним чином, уз помоћ багера, оног истог из 2000. године када су уводили демократију рушећи тадашњу Савезну скупштину СРЈ, рушили улазни део анекса објекта Б“ иако јавности није представљен пројекат рашчишћавања. Зашто се пројекат крије ако је све у реду и по закону? Зашто је тајна? Ређају се питања без одговора.
01 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић | 16.12.2013 | Извор: РТС
Тих тешких дана за нашу архитектуру биле су бројне реакције колегиница и колега против оваквог варваризма политикантске елите на једном културном споменику у нашој земљи у другој деценији XXI века. Тај број се сваког дана све више увећава. Такође, постоји и захтев за радикализацију борбе за очување ових Добровићевих кућа.

Већ првих дана јануара 2014. године, на месту некадашњег анекса постојe само остаци грађевинског материјала - робусне мркоцрвене коцке из Косјерића и беле мермерне плоче са Брача - све набацане и разломљене. Да ли су управо прекршили обећање када су рекли да ће пажљиво скидати те црвене коцке из Косјерића? Просудите сами. Слике говоре хиљаду речи. Остаје само отворено питање да ли им треба, после свега, веровати или не.

Јединство архитектонске струке 

Архитектонска струка која је пословично подељена, овог пута је уједињена и јединствена око питања очувања културне баштине - Добровићеве зграде морају да се обнове и да сачувају свој изворни облик! И тачка! Изгледа да нас је Добровић морао ујединити у овој борби за архитектуру у нашој средини. 
Треба нагласити да се борбом за очување Добровићевих кућа бране, у суштини, и други објекти сличних судбина. У Земуну зграда Команде РВ-а, дело архитекте Драгише Брашована, и даље није обновљена. Стоји у неприхватљивом стању још од 1999. године. Брани се принцип од могућег хаоса такозване профитне архитектуре.
02 | Академија архитектуре Србије | Извор: страница Српски архитекти | Serbian architects
03 | Удружење архитеката Србије | Извор: страница Српски архитекти | Serbian architects
04 | Арх. Бојан Ковачевић | Извор: страница Српски архитекти | Serbian architects
05 | Арх. Иван Рашковић | Извор: страница Српски архитекти | Serbian architects
06 | Арх. Слободан Малдини | Извор: страница Српски архитекти | Serbian architects
07 | Арх. Бранислав Митровић | Извор: страница Српски архитекти | Serbian architects

Терет политике, идеологије и историје

Позната је чињеница да Никола Добровић (1897-1967) није био подобан комунистичком режиму бивше ФНРЈ, касније СФРЈ. То говори и чињеница да приликом пројектовања ових зграда на раскрсници Немањине и Кнеза Милоша архитекта Добровић није до краја учествовао у реализацији свог пројекта. Да не говоримо да је ово једино његово дело у Београду.
И после пола века, иако више није са нама, архитекта Добровић није погодан данашњем политикантском режиму који жели да његово вредно дело „утрампи“ неком инвеститору за новац. Данас влада царство инвеститорске и профитне архитектуре. Томе се морамо супроставити. Неке ствари немају цену у еврима, доларима или у било којој другој валути. Односно немају материјалну вредност.

Сведоци смо да многи наши политиканти данас нападају Добровићеве зграде у Београду, називајући их погрдним именима - да су ругло, да су ружне, да су рушевине и слично. Tаквом пропагандом желе да створе слику код обичних људи како зграде нису вредне и да једноставно нису потребне нашем друштву. Тешко оном народу који не препознаје вредност сопствене културне баштине и почне да брише сопствене идентитетске тачке. То је први знак нестајања.
08 | Зграда Генералштаба и бившег Савезног министарства одбране (1954-63) | Арх. Никола Добровић | Извор: страница Српски архитекти | Serbian architects

Сличне ситуације у Европи 

Међутим, у овој борби за очување Добровићевих кућа, пронашли смо један занимљив пример. Реч је о објекту Краљевске опере у Ла Валети, односно у престоници Малте. Зграда је настала половином XIX века и врло је монументална. У току Другог светског рата, односно 1942. године, бомбардована је од стране Немаца и других окупатора. Од тада па до данашњег дана није обновљена. Oбнова је увек одлагана из највероватније политичких разлога. И тако већ 72 године стоји у неприхватљивом и руинираном стању. Чак су осамдесетих година контактирали архитекту Ренца Пјана (Renzo Piano) да реконструише овај објекат.
09 | Зграда Краљевске опере пре бомбардовања (1862-1942) | Извор: https://maltagc70.wordpress.com/2012/02/14/14-february-1942-bomb-disposal-officers-lucky-escape/
10 | Зграда Краљевске опере у току Другог светског рата (1942) | Извор: http://www.thefewgoodmen.com/thefgmforum/threads/ron-ball-ww2-raf-veteran.5265/
Ово нам говори да захтевне локације у граду, нарочито оне у вредним амбијенталиним целинама, изискују озбиљне стручне расправе како би се спровела одговарајућа реконструкција и обнова вредних здања са једне стране. Са друге, потребно је и извесно време како би се одређени процеси урадили адекватно.
Зграда Краљевске опере се налази у самом строгом центру града, у близини главне шетачке променаде. Исто као наше Добровићеве куће, које се налазе у строгом, административном делу Београда.
11 | Зграда Краљевске опере после бомбардовања (1942- ) | Извор: http://www.flickr.com/photos/sandrosamigos/2567497951/?rb=1
Једина је разлика што на Малти нико не мисли да прода или да сруши преостали део опере зарад неког шопинг-мола или хотела. Они осећају одговорност и бригу за сопствену културну баштину. 

* * *

На крају, погледајмо архитектуру потенцијалног купца Добровићевих кућа, шеика Мухамедеа бин Заједа (Mohammed bin Zayed). Да ли нам је овако нешто потребно у Београду?
12 | Aрхитектура шеика Мухамеда бин Заједа | Извор: http://www.panoramio.com/photo/44673578

Нема коментара:

Постави коментар