понедељак, 24. фебруар 2014.

„Заробљена“ уметност | Музеј савремене уметности | 2014

Музеј савремене уметности (МСУ), дело архитектонског тима Ивана Антића и Иванке Распоповић, још увек стоји запуштен и заборављен, иако је реконструкција почела (већ давне) 2007. године. Међутим, реконструкцији се не види крај...

01 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године | Фото: Горан Анђелковић
Велелепно модернистичко здање, настало шездесетих година прошлог века, из дана у дан све више пропада и зараста у коров - приступне стазе пропадају и зарастају, приметна су поломљена стакла на фасади музеја, скинута су слова натписа „Музеј“ на ћириличном и латиничном писму, скулптуре се не одржавају и тако даље. Руку на срце, бар су светиљке промењене, па постоји нада да је ипак овај несрећни простор осветљен ноћу. Иначе би било веома сабласно шетати овде у вечерњим часовима.

02 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године - поломљени прозори и унутрашњост простора | Фото: Горан Анђелковић

Кроз транспарентне површине фасадног платна можемо приметити и уочити ентеријер унутрашњег простора, који благо речено изгледа као после апокалипсе или најстравичнијег бомбардовања. Побацане ствари, разбацане и наслагане кутије на гомили, распаднуте ролетне красе овај објекат наше (не)културе. Све у свему, у суштини, ово стање нереда и хаоса најбоље осликава слику нашег хаотичног друштва и система у изобиљу нереда. Није ни чудо што на Тргу републике, недалеко од Народног музеја, који је такође затворен, цвета бизнис ноћног клуба, односно стриптиз бара. Све је јасно.

03 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године - место где је стајао натпис „Музејна ћириличном и латиничном писму | Фото: Горан Анђелковић
Ове тужне и узнемирујуће слике представљају тужну слику наше сурове реалности. Објекат је потпуно заборављен и напуштен, а уметност је заробљена арматурном оградом, која је ту више формално него да стварно огради простор музеја. Стање ограде, која при томе није око целог објекта, говори о потпуном забораву и занемаривању нашег објекта културе. Нажалост, „заробили“ смо уметност.
Чак се стиче утисак да су и скулптуре, насумично постављене на постаментима око музеја, тужне због наше небриге за сопствену културу и баштину. А ко ће бринути, него ми? За сада остаје скамењени, неми језик свих скулптура око Музеја савремене уметности.  

04 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године - „Заробљена“ уметност | Фото: Горан Анђелковић
05 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године - „Заробљена“ уметност | Фото: Горан Анђелковић
На крају, постављају се отворена питања, наравно  без одговора на њих, да ли ће Музеј савремене уметности на ушћу Саве у Дунав, односно на Новом Београду, доживети судбину никада завршеног Музеја револуције народа и народности Југославије, дела архитекте Вјенцеслава Рихтера (Vjenceslav Richter), коју можемо изразити кроз две речи - „крај револуције - односно, сметлиште саме револуције, њене идеје и идеологије, па и бивше државе? Да ли је онда ово крај уметности и крај културе?

Текст: Горан Анђелковић
Слике: Горан Анђелковић

1 коментар: