На данашњи дан, пре тачно 127 година, у Вршцу је рођен наш архитекта Драгиша Брашован. У наставку овог чланка следи биографија овог плодоносног аутора:
Драгиша Брашован (25.5.1887, Вршац - 07.04.1965, Београд)
Студирао је у Будимпешти (1907-12) где после студија ради у бироу Tory & Pogany. По завршетку Првог светског рата прелази у Београд где делује у бироу „Архитект“ (1922-29), потом са А. Папковом и самостално.
Студирао је у Будимпешти (1907-12) где после студија ради у бироу Tory & Pogany. По завршетку Првог светског рата прелази у Београд где делује у бироу „Архитект“ (1922-29), потом са А. Папковом и самостално.
После
Другог светског рата активан је у Министарству железница и у
Пројектантском заводу Србије. Био је члан САНУ и RIBA (Краљевског института
британских архитеката).
Брашованов изванредан осећај за дух времена утиче да своје обимно и разнородно дело гради у скали од академизма до идеја модерне архитектуре које прихвата тридесетих година када се прикључује ГАМП-у.
Остварује, посебно у виду монументалних јавних грађевина, темељна дела српске модерне архитектуре (Зграда државне штампарије, 1933. године и Палата Бановине у Новом Саду, 1937-40. године).
Брашованов изванредан осећај за дух времена утиче да своје обимно и разнородно дело гради у скали од академизма до идеја модерне архитектуре које прихвата тридесетих година када се прикључује ГАМП-у.
Остварује, посебно у виду монументалних јавних грађевина, темељна дела српске модерне архитектуре (Зграда државне штампарије, 1933. године и Палата Бановине у Новом Саду, 1937-40. године).
![]() |
03 | Зграда Државне штампарије, данашњи БИГЗ | 1933 |
- Есконтна банка у Нушићевој улици, 1922. године;
- Вила Рихарда Шкарке, 1926-27. године;
- Музеј Николе Тесле (Вила Ђорђа Генчића), 1929. године;
- Изложбени павиљон Краљевина СХС у Барселони, 1929. године;
- Зграда Радничке коморе, 1929-31. године;
- Изложбени павиљон Краљевина СХС у Барселони, 1929. године;
- Зграда Радничке коморе, 1929-31. године;
- Изложбени павиљон Краљевине Југославије у Милану, 1929. године;
- Вила Душана Лазића, 1932. године;
- БИГЗ (Зграда Државне штампарије), 1933. године;
- Стамбени објекат беочинске фабрике цемента у Браће Југовића, 1934. године;
- Зграда Трговинске коморе на Студентском тргу бр. 13, 1932-34. године;
- Зграда Ратног ваздухопловства у Земуну, 1935. године;
- Зграда покрајинске администрације (Зграда Дунавске бановине), 1937-40. године;
- Реконструкција Старог двора, 1948. године;
- Хотел „Метропол“ (адаптација Дома Централног комитета омладине Југославије), 1951-1958. године.
- БИГЗ (Зграда Државне штампарије), 1933. године;
- Стамбени објекат беочинске фабрике цемента у Браће Југовића, 1934. године;
- Зграда Трговинске коморе на Студентском тргу бр. 13, 1932-34. године;
- Зграда Ратног ваздухопловства у Земуну, 1935. године;
- Зграда покрајинске администрације (Зграда Дунавске бановине), 1937-40. године;
- Реконструкција Старог двора, 1948. године;
- Хотел „Метропол“ (адаптација Дома Централног комитета омладине Југославије), 1951-1958. године.
Извор биографије: Милетић-Абрамовић, Љ., 2002: Архитектура резиденција и вила 1830-2000. Београд: Карић фондација.
Нема коментара:
Постави коментар