среда, 18. фебруар 2015.

Кнез-Михаилова - између кризе и сјаја | 1988 - 2015

На блогу је било већ речи о уређењу Кнез-Михаилове улице у пешачку променаду крајем осамдесетих година прошлог века. У овом чланку биће приказан текст Снежане Ристић, објављен у загребачком часопису Човјек и простор.

* * *

Како је било није ваљало. Сада је боље, чистије, лепше. Обновљена је Кнез-Михаилова улица. Данашњи изглед добила је регулационим планом Емилијана Јосимовића из 1867. године, који је и послужио као основ за планско уређење вароши у шанцу. Варош је одавно постала град и прерасла границе шанца. Улица је остала.
Када су маја 1987. године започињали радови, било је много речи о томе шта ће нова Кнез-Михаилова улица донети граду. Када су грађевински радови завршени 20. октобра, на дан ослобођења града, одушевљење се граничило са еуфоријом. Ружно паче је постало лабуд.
01 | Уређење Кнез-Михаилове улице у Београду |1988
Београђани су протеклог пролећа и лета били у реткој прилици да виде како изгледа право, озбиљно градилиште. Обично су оваква места ограђена, добро чувана и заштићена од непозваних. У овом случају то није било могуће. Пешаци су упорно ходали по песку, прескакали рупе, еквилибрирали по уским даскама изнад раскопане улице. Јер, подзмена инфраструктура била је највећи део посла. Остало је само шминка. Архитекта Бранислав Јовин знао је то од самог почетка. Промењене су и сређене инсталације водовода, топловода, телефона, канализације, кишне канализације, јавна расвета, електричне инсталације. У ситуацији када нам стално предочавају да ће бити само горе, једна оваква улица може бити само разлог за радост. Поплочана јабланичким габром дебљине читавих осам сантиметара, са жардињерама, зеленилом, чесмом која није баш најсрећнија стилизација некадашње Делијске чесме, канделабрима, клупама, киоском. Све је ту. Стилизација старог, обновљене фасаде, камен у поду, сјај у ова кризна времена. Архитектонски елементи који итекако делују на емоције корисника. А, када су емоције у питању, онда се мане лакше сакривају, онда се грешке праштају.
02 | Уређење Кнез-Михаилове улице у Београду |1988
Не расправља се озбиљно о функционалности, дизајну урбане опреме, концепцији јавне расвете. Не смета гломазност камених жардињера, естетика канделабра, претрпаност улице на најужим местима. О саобраћају се ипак мора говорити. Пре обнове, иако пешачка, улица је била пресечена на четири места попречним улицама кроз које је ишао колски саобраћај. Сада је то укинуто и веза између савске и дунавске падине сведена је на само једну улицу. Велики градови овај проблем решавају добрим јавним градским превозом, кружним путем око старог језгра који слепим крацима додирује заштићену градску зону. Београд нема добар јавни градски превоз, нема довољно паркиралишта за приватна возила у овој зони, нема решене саобраћајне токове, нема метроа. Али, све се планира.
03 | Уређење Кнез-Михаилове улице у Београду |1988
Уређена Кнез-Михаилова улица донела је утеху. У време кризе и немања 13.500 четворних метара поплочано је каменом. Светлост и сјај европских престоница још су далеко.

Аутор текста: Снежана Ристић
Извор текста: Ристић, С. (1988). Кнез-Михаилова - између кризе и сјаја. Човјек и простор (Загреб), 2/1988 (419): 19.

Нема коментара:

Постави коментар