четвртак, 25. јун 2015.

Стамбена кула у Нишу | 1962

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектант: Стојанка Митић, дипл. инж. арх.;
Локација Хајдук Вељкова улица бр. 16, Ниш, Република Србија (у време изградње: ФНР Југославија);
Време изградње: 1962. година.

О ПРОЈЕКТУ И ОБЈЕКТУ

У Хајдук Вељковој улици у пределу званом Чаир изграђена је 1962. године једна од првих стамбених кула града Ниша. У осовини ове улице, управо на раскрсници Хајдук Вељкове, Учитељ Милине и Мије Петровића улице, стоји овај дванаестоетажни објекат, делимично одвојен од тла низом стубова у приземљу, чиме се проширују и онако скучене димензије раскршћа.
01 | Стамбена кула у Нишу | Арх. Стојанка Митић | 1962
У десет истоветних етажа пројектована су по четири стана на степеништу, у поседњој етажи осим три стана смештене су две перионице, сушионица и просторија за моторе лифтова. У приземљу, које су у односу на спрат неправилно проширује, пратећи правац улица, предвиђена су два локала са одговарајућим просторијама, улазни хол са степеништем и лифтовима за станове, пролаз за двориште кроз зграду и колски пролаз. У подруму је предвиђено склониште, трансформаторска станица, просторија за хидрофор, две просторије за депонију смећа и оставе за све станове.
02 | Стамбена кула у Нишу | Основа приземља | Арх. Стојанка Митић | 1962
Вертикална комуникација објекта састоји се од једнокраког степеништа, осветљеног одозго и бочно у трећој, шестој и деветој етажи, и два особна лифта.
Објекат садржи укупно 43 стана од којих је 18 двоипособних и 25 једнособних. Нето површина већих станова је 60.47 m2, а мањих 48.32 m2. Концепција једних и других је идентична. Сви су решавани са нишом за кување која има директан прилаз из предсобља, непосредну везу са оставом и која се, тангирајући дневни боравак, завршава простором за ручавање. Улазни део стана, који оптички представља јединствену целину са простором за дневни боравак, одвојен је од овога прозрачном стакленом мембраном. Простор намењен спавању изолован је од поменутих просторија дегажманом из кога се улази у спаваће собе и купатило. У већем стану једна од спаваћих соба повезана је вратима са дневним боравком, чиме се омогућава њено коришћење и као дневне просторије (соба за рад), односно проширује простор дневног боравка.Испред купатила предвиђена је мала лођа, затворена транзенама од пода до таванице, за сушење ситног рубља. Тиме је омогућено директно осветљење и широко проветравање купатила. Осим тога у углу лође смештени су канали за избацивање смећа (по систему Шунд), чиме је домаћици  обезбеђена краћа комуникација до места одстрањивања отпадака. Ово решење је један корак ближе решењу станова са високим техничким могућностима, односно са лоцирањем канала за смеће унутар кухиње.
03 | Стамбена кула у Нишу | Основа типске етаже | Арх. Стојанка Митић | 1962
Једина просторија  која се индиректно осветљава и проветрава Шунд“ каналима је остава.
Предвиђено је класично грејање станова.Постављањем каљеве пећи између спаваће и дневне собе, уграђене између два Шунд“ канала, постигнуто је темперирање готово читавог стана, при чему је већа површина каљева оријентисана према дневном боравку.
Спаваће собе у средњем тракту, насупрот лифтовима, елиминисане су из станова у трећој, шестој и деветој етажи и трансформиране у друштвене просторије, чији су унутарњи зидови према степеништу потпуно застакљени чиме се допуњује осветљење степенишног простора.
Објекат је изведен на тракастим темељима у армиранобетонском скелету. Зидови подрума су бетонски као и степенишна платна до шесте етаже. Остали зидови, преграде и испуне су од шупљих опека. Њихова обрада је класична малтерисани и бојени. Међуспратна конструкција је ситноребраста типа Авраменко“. Спратна висина објекта је 2.90 метара, а чиста висина је 2.50 метара.
Прозори и врата предвиђени су према ЈУС-у. Подови су изведени од буковог паркета у собама и комуникацијама, од ксилолита у кухињнским нишама а у купатилима, оставама и лођама од тераца. Степениште као и подести обрађени су терацом.
Испуштањем парапета, серклажа и међупрозорских стубаца постигнута је површинска пластика фасаде. Наизменичним смењивањем француских прозора по етажама, компонован је шах-ритам који са постигнутом пластиком чини једну динамичну целину. Обрада спољних зидова је изведена је у теранови у два тона бело-плаво. Видљиви делови серклажа обрађени су вештачким каменом тамно сиве боје. Приземље је претежно у стаклу а пуни делови обложени су керамичким фасадним плочицама.
Предвиђене су и изведене следеће инсталације: водовод, канализација, електрична и телефонска инсталација, инсталација радио-телевизије, громобрана и инсталација лифта.
 
Извор: (1967). Стамбена кула у Нишу, пројектант арх. С. Митић. Архитектура урбанизам (Београд), 43: 21.

Нема коментара:

Постави коментар