петак, 13. новембар 2015.

Центар месне заједнице у Новом Саду | Арх. Душан Крстић | 1968-70.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектна организација: Пројектни завод Војводине – Нови Сад;

Пројектант: Душан Крстић, дипл. инж. арх.;
Статика: Бојана Крстић, техн. арх.;
Инвеститор:  Стамбено предузеће – Нови Сад;
Извођач: Црнотравац – Сремски Карловци;
Локација: Футошки пут бр. 93ц, Нови Сад, Република Србија (тада СФРЈ);
Време изградње: 1968-70. године.

О ОБЈЕКТУ

Почетком 1968. године израђен је пројекат центра месне заједнице Ново насеље“ на Футошком путу у Новом Саду. Урбанистички завод града Новог Сада и инвеститор нису изгубили из вида да један овакав објекат треба да представља фокус одређеног дела града, па су у том циљу предвиђени разноврсни садржаји. Крајем 1970. године, као самостална целина, изведен је административни део центра месне заједнице, који има у приземљу малу пошту са телефонским говорницама, представништво банке, канцеларију, трпезарију и радионицу Стамбеног предузећа, а на првом спрату канцеларије Социјалистичког савеза, Омладински клуб и салу за састанке са тридесет места. Преграде између ових сала и хола су помичне, тако да се њиховим отварањем добија велики, јединствени простор за шире састанке, приредбе или изложбе. На другом спрату налази се библиотека са картотеком.
 
01 | Основа првог спрата | 1968-70. године
Пројектант схвата да један овакав објекат, уколико претендује да постане стварно и незаменљиво жариште једног градског рејона, мора то да буде не само својим садржајем, већ и ирационалним, односно, естетским компонентама једног истински новог, вишег реда. Према њему оне могу бити само последица другачијег и новог принципа организовања садржаја, новог начина архитектонског мишљења, нове ТЕОРЕТСКЕ БАЗЕ ПРЕ НЕГО што се оловка нађе над таблом за цртање.

02 | Фасаде | 1968-70. године
У овом случају, дакле, то није само доследна и поштена примена природних материјала, фуговане опеке и сировог бетона, која треба да да објекту трајност, искреност и снагу истовремено. То није само решење делимично ослобођеног приземља, не у смислу перфорација и пасажа или лекорбизјеовских партера са стубовима, већ ненаметљиво наглашеног полазног и пролазног места центра заштићеног од атмосферских утицаја и обогаћеног садржајима. То није само сагледавање потреба до детаља, тежња ка смишљеном инкорпорирању у ткиво објекта и таквих функција као што су телефонске говорнице и киосци да би се спречило њихово накнадно и сигурно мање успело аплицирање. То је пре свега и изнад свега покушај другачијег организовања простора у целини, покушај, не драматизовања фасаде, већ различитих функционалних и структуралних елемената објеката, конституисаног типологијом“ свих ствари које га сачињавају. То је покушај диференцирања и груписања функција на оне због којих се диже објекат и оне које омогућују њихово коришћење. Аутор сматра да између ове две групе просторија постоје битне разлике које треба да буду јасно разлучене у основи и оцртане на самом објекту. У принципима таквог просторног мишљења он наслућује отварање видика на нова подручја непознатих могућности, на пределе нових, па ипак, дубоко мотивисаних облика. 
03 | Изглед објекта по изградњи | 1968-70. године
Погледати још овај линк.

Извор: 1970. Центар месне заједнице у Новом Саду. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 66: 32-33.

Нема коментара:

Постави коментар