Јулино брдо | 1966

ОПШТИ ПОДАЦИ

Тип конкурса: Општи београдски конкурс за архитектонско решење стамбеног насеља Јулино брдо у Београду 1966. - прва награда

Аутори: арх. Милан Лојаница, арх. Боривоје Јовановић и арх. Предраг Цагић

Реализација: 1967-70. године

Извођач: ГП „ИМОС”, Љубљана

О ПРОЈЕКТУ

01. Ситуациони план

  Јулино брдо је каменити брег којим се уз долину Саве и Макиш поља завршава се брдовити део Кошутњака, Бановог брда и Жаркова. Пут за Железник и Обреновац, Лазаревачки и Ибарски пут, оивичују Јулино брдо, у његовом подножју се сустичу, око њега се гранају у расуту мрежу улица Бановог брда, Жаркова и Чукарице.

02. Склоп ламела

  Основна идеја о просторној грађи ослоњена је у ликовном погледу на геометријску шему две параболе усмерене у супротним правцима и конкавним странама једна према другој. У оквиру те геометријске примарне конструкције, растављањем и спајањем облика, променом ритма кровних надвишњења и уношењем других корекција, остварају се истовремено визуелно естетички садржаји који измичу лако сагледивој формули и који разарајући основни поредак, стварају слободне ритмове и необавезне, готово спонтане структуре облика. Извесна поетика облика везује се, споља, на сугестију изузетно атрактивне локације - каменог брега. Куће и тло међусобно срастају, допуњују се.

  Покренутост терена скривала је шансу да се изолација од возила постигне не само у хоризонталном него и у вертикалном правцу. Возила су дакле остала не само с друге стране кућа него и на нижим котама. Међупростор је добио ознаке потпуне неометане доминације пешака.

 

Зграда

  Двострана оријентација станова захтева две фасадне равни - једну наспрам друге или једну уз другу. Ова задња допушта више станова на етажној равни, то је такозвана угаона позиција стана, она је примењена на Јулином брду.

03. Изглед насеља

  Четири стана на етажи  нуде једнакост услова (оријентације и организације) свим становима. Истовремено близу су и повољни ефекти (рационалност) односа корисне стамбене површине и површине намењене заједничкој хоризонталној и вертикалној комуникацији у згради.

  Шема конструктивног склопа код оваквих позиција такође је једноставна, статички крута (могућност фронталних или дијагоналних симетрала).

 Типска стамбена етажа Јулиног брда грађена је системом вертикалних шајбни - зидова у склопу управо постављених „чешљева”  симетрично по дијагонали.

04. Изглед насеља

  Санитарни чворови, групе купатила и кухиња везаних у парове,  заузимају зоне око степеништа, формирају око њега неку врсту тампон обруча према корисним стамбеним просторијама.

Стан

  Чврстом поделом стана на зону на дневни боравак и зону за спавање, фаворизоване су потребе сегрегације стамбених функција. 

  Зона простора за дан окупља места заједничког породичног живота, скупних породичних активности, сусрета, комуникација. Њу комплетира кухињска радна зона и улазни простор са сервисом - гардероба  горње одеће, остава и др.

  Зона такозване интимне сврхе - спавање, хигијена, прима у себе пратеће функције - миран одмор, особни рад, гардеробу рубља.

  То је основна организација простора стана. Остало је ствар изналажења најповољнијих односа из збира проблема везаних за питање димензионалности, употребљивости и техничке опреме.

05. Тип стана 1

06. Тип стана 2

07. Тип стана 3

08. Тип стана 4

Извор: Јулино брдо (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 48-49.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Пешачка зона Кнез-Михаилова - Трг Републике | Арх. Бранислав Јовин

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Бранислав Јовин, дипл. инж. арх.

Инвеститори: град Београд, ГСИЗ за комуналну делатност, грађевинско земљиште и путеве;

Пројектна документација: Завод за изградњу Београда, Сектор за студије и пројектовање, уз сарадњу Завода за заштиту споменика културе града Београда, Градске комуналне организације, „Београд-пут”, Институт за испитивање материјала Србије;

Генерални извођач: „Партизански пут”

Подизвођачи: Градске комуналне организације Београд, „Јабланица”, Ливница „Пластика”

Функција објекта: пешачка зона

Време изградње: 1987-88. године  

О ПРОЈЕКТУ 

01 | Некадашњи изглед Кнез-Михаилове улице

Окосницу старог градског језгра Београда чине Кнез-Михаилова улица и простор Трга Републике. Овај простор је пре реконструкције имао функцију улица за пешачки и колски саобраћај са свим негативностима које таква функција носи. Поред спољног изгледа, у незадовољавајућем стању биле су и подземне инсталације (водовод и канализација, електромрежа и телефонска мрежа).

 

  Пројекат и реализација пешачке зоне:

• Величина захвата износи 21 300 m² уређених површина, од чега пешачка Кнез-Михаилова улица обухвата 13 500 m², а део Трга Републике (ван будуће метро-станице) 7 800 m². Од укупне инвестиционе суме 60% средстава је утрошено у обнову старе и изградњу нове инфраструктуре, између осталог, и увођење топловода за даљинско грејање.
• Пројекат је урађен и реализован по принципу тоталног дизајна, почев од ходних површина и елемената урбане опреме, решетки за одводњавање, поклопаца за шахтеве и осталих елемената опреме пешачких зона - све до уникатних објеката као што су чесме, врела, фонтане и спомен-обележја улица.
• У обликовном смислу, обједињавајући фактор су примењени материјали и форме. Ходне површине и ниски или масивни елементи урбане опреме урађени су од гранита, а виши или витки елементи оф патиниране бронзе. Примењене фомре асоцирају у споју „хладних” - равних и „топлих” - облих површина.
• Посебна пажња посвећена је озелењивању, садњи стабала и уређењу цветних пасажа ради постизања естетске и еколошке равнотеже. Систем ноћног осветљења чине низови канделабара висине 3.5 m и допунски осветљај од излога и реклама.
• Одводњавање површинских вода решено је једном риголом по средини улице и одговарајућим канализационим системом.

02 | Изглед Кнез-Михаилове улице данас

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Војно-медицинска академија | Београд | 2012

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори и пројектанти: Јосип (Јоже) Осојник, дипл. инж. арх. и Слободан Николић, дипл. инж. арх.

Пројектанти конструкција: Чедомир Цветковић, дипл. грађ. инж. и Никола Гинић, дипл. грађ. инж.

Пројектанти инсталација: Радомир Лалић, дипл. електро. инж. и Митар Петровић, дипл. маш. инж.

Пројектантске куће: „Основа”, „Машинопројект”, „Преднапрегнути бетон”

Инвеститор: Војска Југославије

Извођачи: ГП „Ратко Митровић”, „Јадран”, „Унионинвест”, „Шипад”, „Југодрво”, „Јанко Лисјак”, „Монтажа”, „Светлост”, „Јавор”

Година изградње: 1984. године  

О ПРОЈЕКТУ | ОБЈЕКТУ

01. Изглед објекта

  Војно-медицинска академија обједињује функције: болнице, факултета и поликлинике. У свом склопу има научно-истраживачки сектор, наставни сектор и сектор лечења. 

  Сектор лечења има: поликлинику са 40 ординација и 12 кабинета за око 1000 поликлиничких прегледа дневно; клиника располаже са 1500 кревета, а свака болесничка соба има сопствену санитарну батерију.

  Централни операциони блок располаже са три типа операционих сала и то: 4 мање - 28 m², 8 средњих - 36 m² и 4 велике сале - 48 m² (поред операционих сала у централном блоку постојо још 6 сала ван овог блока).

  Комплекс се простире на 20,8 ha са 170 000 m² укупне површине, има три подземне етаже, приземље и 15 спратова. 

 Конструкција је армиранобетонска на растеру 7.2х7.2 m, доњи део је правоугаони, а горњи у облику крста. 

02. Неки детаљи у објекту ВМА

 Спољна обрада је од трајних материјала: мермер, алуминијум и бакар. Унутрашњи зидови су лаки - монтажно-демонтажни, обложени керамиком или пластифицираним тапетама. Подови су већином гумирани, керамика или итисон.

03. Изглед ентеријера

  Комлекс је у целини климатизован. Садржи амфитеатар, салу за наставу, библиотеку, апотеку, кухињу (за 1700 оброка), перионицу рубља (4500 kg рубља на дан), централно складиште, погон за транспорт, прикупљање и спаљивање смећа, систем заштите од пожара, технички сервис и слично.

04. Изглед коммлекса

05. Изглед коммлекса у панорами

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Изложба „Недовршене модернизације: између утопије и прагматизма” | Београд | 2012

  Јуче је (19. мај) свечано отворена изложба под називом „Недовршене модернизације: између утопије и прагматизма” у просторијама Музеја историје Југославије.

  У даљем наставку чланка, представићу вам неке утиске са изложбе:

01. План Новог Београда

02. Палата федерације

 И на крају снимак изложбе:

Врање | 2010

  Одлична епизода емисије „Градологија” о Врању Емисија је снимљена у јесен 2010. године. Снимак је окачен на јутјубу (youtube) из два дела. Погледајте обавезно.

 

Први део:

 

 Други део:

 

Стан и становање | Бранко Алексић | 1

У овом чланку представићу вам текст архитекте Бранка Алексића на тему „Стан и становање”. Текст је објављен у часопису „Архитектура и урбанизам” 1975. године.

* * *

„Желео бих  да се удаљим од те уобичајене идеје свакодневног живота, таквог какав се јавља у нашим кућама. Свакодневни живот је улаз у навику и ништа није склеротичније од навике. Наш проблем је да дамо нашим просторима довољно снаге да разбија рутину.” (C. Chinobara)

   Кућа је одувек била један од израза цивилизације у којој је настала и којој припада. Као инструмент човекове стабилизације у одређеној средини - поред првобитне намене која је заштитничка - она у једну целину обухвата стварност људског живљења чије сведочанство носи.

  Кућа је човеков први свемир - кутак у свету! Човек ту стиче прве слике и сазнања о свету, пре него што крене у његово освајање и постане многоструко делотворна и условљена личност. Taда његов свемир почиње да се шири. Човек почиње да егизистира као покретна и активна - деташирана ћелија; кућа је његово прибежиште - место коме се он увек враћа и у коме се обнавља - стални репер и ослонац у том проширеном свемиру!

Она је, дакле, више него објект, средство: она је, како би песник рекао, „место његовог укорењења и театар његове оригиналне судбине”.

1.

  Прича о људској кући-стану може бити посебно драгоцена ако је окренута виђењу суштина њене улоге и значења за човека. 

  Она увек почиње на сличан начин, овако:

Кућа је човеково скровиште; одваја га од спољњег света - штити, покрива, крије; пружа му осећај сигурности - она је заклон.

„Пошто је заклон - каже се - кућа фаворизује снове одмора и среће. У плановима архитеката, чија је имагинација слободна као и код дечјих цртежа, кућа се обнавља без престанка као неисрцпан архетип.”

  Она је човеков кожух, одбрамбени штит. Маклуан је назива „скупинском одећом и механизмом  за топлотну контролу”; стога је можемо сматрати продужетком наших телесних механизама који нам омогућују да досегнемо потребан степен равнотеже у једној променљивој средини.

  Пошто се укорењује и налази место у окружењу, кућа поставља човека у тежиште универзума, омогућујући му да сачува идентитет и оствари сопствени ритам и начин живљења - да буде оно што је у ствари и што би желео да буде.

  Она у себи инкарнира слику повезаности са светом, али и заштићене интимности.

Значајан је инструмент у служби личности: човек обнавља своје снаге у њеном окриљу, крепи тело и дух; налази физичку и афективну, интелектуалну и културну подршку која му је неопходна.

  Место одмора и доколице, она допушта одвајање, стишавање и опуштање, даје слободан правац људском избору и безбрижности. Кад пређе кућни праг, човек мења понашање - она га позива на слободу, опортунизам, нуди му непредвиђено као реванш за услове живота спољњег света, где је све регулисано, дефинисано и облигатно, где влада принуда  и замор.

  Пре него што ће бити „бачен у свет”, човек  бива положен у „колевку куће”; на прагу куће почињу да се сударају два света: свет индивидуалне слободе и свет колективних конвенција и организације; или , како то ПјерАлбер-Биро поетским језиком каже:

„Једна отворена врата улази се

Једна затоврена врата скровиште

Свет бије с оне стране мојих врата.”

  Унутра је стабилност! Напољу је кретање, све се преплиће, судара... Живот ври!

Привидно раздвојена и антиподна, ова два света су у ствари комплементарна као два назименнична узајамно условљена интервала или  збивања у животу једног бића. 

- НАСТАВИЋЕ СЕ -

Извор: Стан и становање (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 16.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

 

Конак кнеза Милоша у Топчидеру | 1831-33

ОПШТИ ПОДАЦИ

Градитељи:Јања Михаиловић, Никола Ђорђевић и Хаџи-Никола Живковић

Локација: Општина Савски венац, Београд, Република Србија
Адреса: улица Раковички пут бр. 2
Изградња: 1831-33. године  

О ПРОЈЕКТУ | ОБЈЕКТУ

01. Изглед конака кнеза Милоша

  Одмах по изградњи конака кнегиње Љубице, кнез Милош гради нову палату, личну резиденцију у Топчидеру. Избор локације био је условљен природном лепотом Топчидера и његовим стратешким положајем са којег се могла контролисати Београдска тврђава што је било од велике важности Милошу. Конак кнеза Милоша настаје као први елемент дворског комплекса у Топчидеру. Према организацији простора, употреби декоративних детаља и материјала, ова палата се више приближава европским архитектонским узорима, премда је, у погледу репрезентативности и величине, замишљена мање амбициозно у односу на конак кнегиње Љубице. 

02. Изглед конака кнеза Милоша

  Традиционална, затворена, организација маса разбијена је наговештајем бочних крила. Хоризонтална подела фасадног поља изведена је профилисаним венцима, а главни портал и прозори добили су истакнутија класицистичка обележја. Двојност стила прати и двојност примене материјала у којој се комбинују традиционални и нови европски метод грађења. Градитељи конака су мајстори Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић, а радове је водио Милошев неимар Хаџи-Никола Живковић. 

  

  Паралалено са изградњом конака вршено је уређење парковског простора и изградња других објеката који својом наменом заокружују дворски комплекс. То су дворска црква (1832-34), касарне и војни магацини (1836), неколико чесама и више објеката пратећих намена.

03. Основа конака кнеза Милоша

  Изградња репрезентативних, резиденцијалних конака кнеза Милоша истовремено је означила крај традиционално-балканских схватања у српској архитектури и зачетак нових, класицистичких тежњи. Конак у Топчидеру током времена постаје синоним кнеза Милоша и династије Обреновић. У периоду од 1838. до 1868. године многи догађаји и датуми из бурног живота династије Обреновић везани су за овај простор. Данас се у њему налази Музеј кнеза Милоша.

Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Булевар краља Александра (Бул. револуције) | 1966

ОПШТИ ПОДАЦИ

Тип конкурса: Општи београдски конкурс за архитектонско-урбанистичко решење стамбеног комплекса у Булевару краља Александра (некада Булевар револуције) 1966. - прва награда

Аутори: арх. Зоран Жунковић, арх. Михаило Живадиновић

Реализација: 1970. године

Извођачи: ГП „Напред” и КМГ „Трудбеник”, Београд

О ПРОЈЕКТУ

01. Изглед објекта

  Концепт урбанистичког решења заснован је на идеји да блокови I, II и III треба да буду спона између доњег, коридорски изграђеног дела Булевара и његовог горњег дела у коме преовлађује слободни систем просторне организације. Стога габарити пројектованих објеката наизменично прате регулациону линију и повлаче се од ње. Ова повлачења представљају просторне и визуелне „одушке” и уједно висинским каскадирањем од П+3 до П+8 спрата, повезују осмоспратне зграде дуж Булевара са околном породичном изградњом.

  У приземним етажама свих објеката пројектоване су продавнице, угоститељски објекти, просторије кућних савета, просторије за игру деце и тремови. Сликарски атељеи, који се налазе у поткровљима изведених зграда нису били предвиђени конкурсним решењем већ су накнадно пројектовани.

02. Ситуациони план

  У сва три блока пројектовано је око 1100 станова следеће структуре:

- гарсоњере                                       5%

- станови са 2 и 3 постеље           25%

- станови са 4 и 5 постеља           60%

- станови са 6 и више постеља    10%

03. Изглед станова

04. Изглед станова

  У смакнутим ламелама пројектовани су већи станови са пролазним дневним собама: трособни, двострано оријентисани и троипособни, угаони са оствареном кружном комуникацијом. 

Праве ламеле имају неколико типова који су предвиђени у зависности од тражене структуре. Преовлађују два типа: 

- један садржи четири идентична двособна стана,

- док су у другом пројектована два мања и два већа стана, који имају двострану оријентацију и разлучене функције дан-ноћ.

  Пошто је конкурсним условима тражено да се „омогући примена монтажних система и конструктивних елемената који се примењују од стране произвођача станова у Београду” предвиђен је Жежељев систем монтажне изградње. Интересантно је да се напомене да је приликом реализације од овог система задржан само растер стубова, а сви конструктивни елементи ливени су на лицу места.

  Материјали примењени на екстеријерима зграда су натур-бетон и опека.

Извор: Булевар револуције (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 45-46.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

34. Салон архитектуре | 2012 | 2

  Снимак 34. Салона архитектуре који се одржао у Музеју примењених уметности у Београду, у периоду од 28. марта до 30. априла ове године.

Снимак: