Стамбено насеље Бањица | Београд | 1972-76

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори и пројектанти: Слободан Дрињаковић, дипл. инж. арх.; Бранислав Караџић, дипл. инж. арх.; Александар Стјепановић, дипл. инж. арх.;

Пројектант конструкција: Радмило Јовичић, дипл. грађ. инж.;

Извођач и време изградње: КМГ „Трудбеник”, ГП „Напред”, ГП „7. јули”, 1972-76. године;

О ОБЈЕКТУ И КОМПЛЕКСУ

Стамбени комплекс има посебан положај као градско насеље постављено у природи, а у непосредној близини града и повезано јаким саобраћајним везама. Његов средишњи простор намењен је јавном садржају, а остали део комплекса са зградама тако је постављен да не спречава природне визуре, уз коришћење погодности конфигурације терена.

01 |  Макета комплекса на Баљици

Стамбена јединица (спремна за даљи развој) омогућава велики број варијанти у погледу међуспратног везивања у склопу. На овај начин типску ламелу образују два паралелна тракта која се састоје од четири распона 5.40 метара између којих је постављен вертикални комуникативни чвор у распону од 4.20 метара односно 4.50 метара.

02 |  Стамбено насеље на Баљици

Осам тачака одређује решење типске јединице стана:

1. основно језгро свих станова је типско;

2. примена једног од постојећих монтажних система;

3. систем трактова који омогућава попречно вентилирање;

4. флексибилност станова са увећаном просторношћу;

5. издвајање групе просторија за госте од оних намењених породици;

6. издвајање простора по принципу дан-ноћ;

7. повећање простора за обедовање;

8. принцип двоструке оријентације;

Предвиђено решење омогућава врло једноставну монтажну изградњу на принципу тунела - попречни зидови се раде у клизној оплати на типским распонима. Таваница је монтажна и њено монтирање омогућено је системом тунела.

03 |  Стамбено насеље на Баљици

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 6

  Чланак о иницијатви против рушења Генералштаба, коју је покренуло уредништво странице „Српски архитекти | Serbian architects”.

01 |  Чланак у Политици

Ранко Радовић | емисије о архитектури | 2013

  Емисија Нова антологија кућа, у којој говори чувени наш архитекта Ранко Радовић (1935-2005).

Парк Ла Вилет у Паризу:

Опера у Сиднеју:

Подземна железничка станица Вуков споменик | Београд | 1989-95

ОПШТИ ПОДАЦИ

Oбјекат: Подзмена железничка станица „Вуков споменик”;

Главни пројектант: 

Саобраћајни институт ЦИП: М. Кандић, дипл. грађ. инж., А. Мојсић, дипл. грађ. инж., З. Јоксовић, дипл. грађ. инж.;

„Енергопројект - Хидроинжењеринг”: мр Д. Гојгић, дипл. грађ. инж.; 

Објекат: Комерцијални центар са гаражом „Вуков споменик”: Д. Радивојевић, дипл. инж. арх., мр Б. Вукадиновић, дипл. грађ. инж., М. Бошковић, дипл. грађ. инж. (конструкција), П. Нинковић, дипл. грађ. инж., Р. Дуцкиновски, дипл. маш. инж. и К. Спасић, дипл. електро. инж.; 

Архитектура: „Енергопројект - Урбанизам и архитектура”: З. Ђорђевић, дипл. инж. арх. (ентеријер), М. Лукић, дипл. инж. арх. (израда ДУП-а), З. Бојовић, дипл. инж. арх. (идејни пројект);

Комплекс се састоји из:

- подземне железничке станице, површине 2400 m², на дубини 40 m;

- косог тунела у нагибу од 30 степени у односу на хоризонталу, дужине 62 m и светлог отвора пречника 7.5 m;

- подземне грађевине - вестибила на три етаже: пешачке етаже 1225 m, вестибил 1750 m и техничка етажа 1780 m;

- три резервна излаза;

- комерцијалног центра са гаражом површине 2х5280 m²;

- улазно-излазне рампе за гаражу светлог отвора 2х4.50х3.50 m, укупне дужине 171.77 m;

Пројектантска кућа: Саобраћајни институт ЦИП, ДД „Енергопројект - Хидроинжењеринг”, Завод за пројектовање и урбанизам;

Инвеститор: ЖЕП;

Заступник инвеститора: „Београд-чвор”;    

Генерални извођач: ДД „Енергопројект - Високоградња”, ДД „Енергопројект - Хидроинжењеринг”ДД „Енергопројект - опрема”;

Главни подизвођачи: „Геосонда”, „Хидротехника - Београдња”, „Енергомонтажа””, „Термоелектро”, и још велики број фирми из Београда, а затим и следеће фирме:  „Новкабел”, „ЕИ Ирин”, „Термовент”, „Sauter” - Швајцарска, „Cetberus” - Швајцарска, „Kone” - Финска, „Schreder” - Белгија, „Hesco” - Швајцарска, „Cerier” - Немачка;
    

Функција објекта: железнички саобраћај;

Године изградње: 1989-1995. године;  

О ОБЈЕКТУ

   Станица је лоцирана испод коловоза Рузвелтове улице - потез између Булевара Револуције (данас Булевар Краља Александра) и Улице 27. марта (данас Краљице Марије) у Београду, на дубини 40 m. Простире се на површини 2400 m². Станица је повезана са вестибилом, предворјем, косим тунелом. Конструкција вестибила је подземна грађевина на три етаже (пешачка етажа, вестибил, техничка етажа) укупне  површине 4755 m² са могућношћу повезивања са будућим метроом. Изведена су три излаза са степенишним пролазима од којих два поседују ескалаторе.

01 |  Подземна железничка станица Вуков споменик 

• У склопу комплекса подземне железничке станице „Вуков споменик” изграђен је и подземни Пословни центар са гаражом. Основа објекта је неправилног разуђеног полигоналног облика, бруто површине 5280 m², максималних димензија у основи 64.7х111.4 m². У објекту постоје две етаже, етажа Пословног центра и гаражна етажа.
• Са саобраћајног аспекта пропусна моћ једног колосека износи 30 возова за час. Са усвојеним електромоторним возом који располаже са 1320 места, превозна моћћ износи 23760 путника/час.
• У случају опасности, станица се може брзо евакуисати кроз резервне излазе. Станица је комплетирана свим потребним пратећим уређајима, као што су постројење за одстрањивање загађеног ваздуха, противпожарна заштита, заштита од буке, инсталације са акумулаторском резервом, три склоништа посебне намене дужине 400 m.
• Подземна станица Вуков споменик опремљена је најсавременијом опремом. Централни систем за надзор, управљање и регулацију представља мозак објекта. Електроенергетске, телефонске, ТВ, аудио и видео инсталације и системи, као и системи детекције и мерење времена, високих су техничко-технолошких перформанси. Систем грејања, вентилације и климатизације обухвата све просторе као и перонски део. Цео комплекс изведен је у складу са врхунским светским прописима и стандардима.

02 |  Подземна железничка станица Вуков споменик

03 |  Подземна железничка станица Вуков споменик

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”