Источна капија Београда | 1972 - 75

ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант: Вера Ћирковић, дипл. инж. арх.;

Конструкција: инж. Милутин Јеротијевић; 

Пројекат: Завод за пројектовање ГРО „Рад“;

Инвеститор: Грађевинска радна организација „Рад“;

Извођач: Грађевинска радна организација „Рад“;

О ПРОЈЕКТУ

 

Између улица Устаничке и Пљевљанске, на узвишеном кружном платоу, формирана је групација од три високе стамбене куле (приземље и 28 спратова) које се каскадно спуштају према терену. Доминатна силуета кула у панорами града, изражава идеју просторног репера и доприноси стварању идентитета и физиономије простора у коме се налазе. 

01 | Источна капија Београда, из ваздуха | 1972 - 75

На кружном платоу, куле су међусобно постављене под улгом од 120º, да једна другој не затварају видик. У доњим нивоима су повезане нижим објектима са друштвеним садржајима и кружном саобраћајницом на нивоу подрума. Гаражирање возила решено је у подрумској етажи, а површине партера су ослобођене за озелењавање, дечја игралишта и кретање пешака.

02 | Основа спрата у Источној капији Београда | 1972 - 75

Конструкција објеката, код високог дела састоји се од круте конструкције са попречним и подужним армиранобетонским платнима.

03 | Подужни пресек у Источној капији Београда | 1972 - 75

Извор: Богуновић, Н. (ур.), 1984. РАД Граеђевинска радна организација. Београд: НИРО „Новости из Југославије“. 

Подземни пешачки пролаз испод Булевара Михаила Пупина (пре Булевар Лењина) на Новом Београду | 1965

Поводом обележавања педесетогодишњице од завршетка изградње новобеоградског Блока 21

* * *

ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант: Милорад Пантовић, дипл. инж. арх.;

Сарадник: М. Терзић;

Конструктор: инж. Р. Ацовић.

О ПРОЈЕКТУ

 

Нагло повећање колског саобраћаја на Булевару Лењина (данас Булевар Михаила Пупина) у Новом Београду указивало је на све већу потребу изградње пешачких подземних пролаза. Због тога се дошло на идеју да се на XXIII раскрсници, првобитни предвиђени тунел за топловодне цеви користи и за пешачки пролаз.

Ова нова намена захтевала је и знатно проширење програма са пратећим садржајима: продавницом за сувенире, киоском за новине и групом јавних санитарних уређаја.

01 | Изглед подзменог пролаза (Блок 13, из правца улице Ушће) | 1965

Како се пролаз налази на раскрсници, одустало се од надстрешница и усвојено је отворено степениште, које се загрева као и пролаз са постојећим топловодом.

За архитектонску обраду пешачког пролаза усвојени су материјали који одговарају самој намени објекта: зидови су обложени машинском опеком оранж боје, подови су од сивозеленкастог мермера, а таваница је обложена перфорираним алуминијумским плочама светло плаве боје.

Примењени материјали компоновани су без додавања декоративних елемената, у циљу да би се што више нагласила структура и једноставност материјала.

Треба напоменути, да је овај пешачки подземни пролаз пројектован 1965. Исти архитекта је пројектант и пролаза код Београдског сајма из 1955. године.

Ови пројекти могу се сматрати као први пројекти подземних пешачких пролаза у Београду.

Извор: 1970. Подземни пешачки пролаз испод Булевара Лењина у Новом Београду. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 61-62: 80.