За истраживаче | часопис „Архитектура урбанизам“ | Бр. 10, 1961 | 2017

Наставља се иницијатива за истраживаче наше архитектуре друге половине ХХ века. У овом чланку биће објављен садржај из десетог броја часописа „Архитектура урбанизам“, који је објављен 1961. године.

01 | Часопис „Архитектура урбанизам“ (1960-62), бр. 1-14 | фото: Анђелковић Горан

САДРЖАЈ:

• Неспоразуми око наших споменика културе (Драги Миленковић), стр.3;
• Последње писмо Анке Тесић-Римац (Милорад Панић-Суреп), стр. 8;
• Та смрт (Оскар Давичо), стр. 9;
• Последње писмо Андрије Ковачевића, стр. 10;
• Споменици наше епохе (Марјан Тепина), стр. 13;
• Споменичко обележавање значајних догађаја наше ревоцулије (арх. Братислав Стојановић), стр. 15;
• Смисао и могућност споменика (Радослав Путар), стр. 18;
• Последње писмо – Раде, стр. 18;
• Београд октобра 1941. (Душан Матић), стр. 21;
• Наши споменици данас (арх. Зоран Жунковић), стр. 22;
• О постављању споменика (арх. Богдан Богдановић), стр. 26;
• Последње писмо Живана Јовановића, стр. 28;
• Јама (одломак) (Иван Горан Ковачић), стр. 33;
• Живи се потписују (Драгослав Михаиловић), стр. 34;
• Последње писмо Драгослава Ђурића, стр. 35;
• Крвава бајка (Десанка Максимовић), стр. 36;
• Словеначке партизанске болнице (Дарја Равникар), стр. 37;
• Стара индијска скулптура (др Мадхукант Мехта), стр. 38;
• Натјечај за зграду ЦК СКХ у Загребу (инг. арх. Нада Витић-Марић), стр. 41;
• Шести међунардони конгрес архитеката у Лондону (арх. Богдан Несторовић), стр. 44;
• Нове технике и нови материјали, њихов утицај на естетски израз у архитектури, стр. 45;
• Resume, стр. 49;
• Short summary, стр. 51.

 

Основна школа између Француске и Скадарске улице у Београду | Даница Милосављевић | 1960

Поводом 97. рођендана архитекте Данице Милосављевић на блогу се објављује кратак чланак са прилозима о Основној школи „Скадарлија“ 
 

*** 

 ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант: Даница Милосављевић, дипл. инж. арх.;

Локација: Француска улица 26. 

О ПРОЈЕКТУ

У склопу стамбеног блока између две улице - зграда основне школе са 14 учионица у приземљу и два спрата са заједничким просторијама у засебном тракту и фискултурном салом.

Зграда је изграђена немалтерисаном видљивом опеком. 

01 | Изглед школе | 1960

02 | Детаљ улаза из Скадарске улице | 1960

03 | Основа приземља (1. трем; 2. ветробран; 3. хол; 4. тоалет; 5. учионице; 6. кабинет географије; 7. чекаоница; 8. лекар; 9. зубно одељење; 10. читаоница; 11. библиотека; 12. гардероба; 13. сала; 14. бина; 15. вестибил) | 1960

04 | Основа спрата (16. секретар; 17. директор; 18. зборница; 19. кабинет; 20. биологија; 21. кабинет хемије; 22. физика и хемија; 23. кабинет за физику) | 1960

Извор: Кабиљо, Л., 1960. Изградња основних школа. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 6: 4-23.

Стамбене куле С-1, 3 и 5 | 50 година од завршетка градње Блока 21 | 1966 - 2016

Поводом обележавања 50 година од завршетка градње новобеоградског Блока 21 на блогу се објављује чланак о стамбеним кулама С-1,3 и 5 архитекте Богдана Игњатовића

***

 ОПШТИ ПОДАЦИ 

 
Пројектант: Богдан Игњатовић, дипл. инж. арх.;

Инвеститор: ЈНА;  
Извођач: Грађевинско предузеће „Напред“, Београд;
Локација: Булевар Михаила Пупина 3, 9 и 11, Београд;  

О ПРОЈЕКТУ

 

У Блоку 21 изграђено је шест стамбених кула истих габарита и висина П+16 спратова, и то 1, 3 и 5 једног типа и 2, 4 и 6 другог типа. Према програму, у приземљу сваке куле је стан за домара, амбуланта, сервис, продавница. У поткровља су смештене кућице за лифт и по две механизоване перионице. У подрумима су склоништа и оставе.

01 | Изглед стамбених кула С-1, 3 и 5 | 1960-66

Укупан број станова у једној кули је 94, и то на сваком спрату по четири трособна иста и два трособна иста – укупно шест станова по етажи.

На 2, 8 и 14 спрату испуштене су средње ламеле чиме су добијени продори до степенишног простора. Овим је омогућена и природна вентилација и помоћно осветљење, јер је степениште блокирано. Добијена су по два четворособна стана, тако да на овим етажама има по два четворособна и по три трособна стана 

Карактеристика конструктивног система је велика употреба монтаже. Сем међуспратних таваница из једног дела величине 4х4 м од шупљих глинених тела („монта“) које су краном монтиране, такође су видне конструкције греда, стубова и међустубића. Носећи скелет стубова величине 40х40 цм и греде су утопљене у таванице. Једнокрако степениште је ливено.

02 | Основа типских етажа у стамбеним кулама С-1, 3 и 5 | 1960-66

Објекти су третирани, по унутарњој обради, као III класа. Међутим, дати су комплетни кухињски блок и целокупни санитарни блок са електричним бојлером. Грејање је централно из далековода. Особне дизалице са за четири особе, и то за парне и непарне спратове.

Спољна обрада је у видним бетонским деловима греда и стубова са испунама од фуговане опеке. Спољни зидови су у систему сендвича, дупли зид са термоизолацијом.

Темељење је на плочи дебљине 60 цм, са контра обрнутим гредама. Ниво темеља је свега за 1.30 м спуштен од нивоа терена.

Извор: 1965. Стамбене куле број 1, 3 и 5 у Блоку 21 у Новом Београду. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 33-34: 6-7.

Стамбена зграда у Далматинској улици 58–60 | Арх. Крешимир Мартинковић | 1963

 ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант: Крешимир Мартинковић, дипл. инж. арх.;
Инвеститор: Савезно извршно веће;
Извођач: Грађевинско предузеће „Рад“, Београд;
Локација: Далматинска улица 58–60, Београд; 

О ПРОЈЕКТУ

 

У једном пријатном кутку, каквих нема много у Београду, у Далматинској улици, подигнута је 1962. године нова стамбена зграда за службенике Савезног извршног већа. Специфичност пројектантског задатка састојала се у томе што је инвеститор тражио око 70 станова, од чега највећи број једнособних комфорних, који би у погледу унутрашње опреме и уграђених техничких уређаја, били израз наших највећих садашњих могућности. Друга специфичност је у томе што корисници станова нису стално везани за одређено место боравка.

01 | Изглед објекта | 1963

Како је урбанистичко-техничким условима одређен и вертикални габарит објекта, захтевани број станова, који је прилично велики, могао се постићи само усвајањем веће дубине тракта, односно, стварањем средњег поља, с тим да се око вентилационих шахтова у средњем пољу групишу купатила и предсобља. Усвојен је пројектантски и конструктивни растер од 4.50х4.50 метара, са три поља у дубини. Конструкција је армирано бетонски скелет. Настојећи да задовољи тражене услове у погледу опремљености станова, пројектант је усвојио типизирану кухињу, са уграђеним кухињским блоком, бојлером, помичном плочом за ручавање и другим уређајима.

Ако посматрамо сваки стан посебно, ниједном од девет станова, колико их има на сваком спрату, не може се ништа крупније замерити у погледу основне диспозиције. Напротив, то су стандардна, свуда широко прихваћена, решења једнособних и двособних станова у погледу односа појединих просторија и површина у стану.

02 | Основа типског спрата | 1963

Основни недостатак решења је у томе што нису довољно искоришћене предности добијене усвајањем јединственог пројектантског и конструктивног растера који намеће строгу правилност, како код решавања функционалног склопа зграда, тако исто и код обликовања. Скелет и један усвојени распон, ако је доследно спроведен, обавезује нас на строгу правилност ритма, понављање елемената, једном речи, обавезује нас на поштовање конструктивне логике у стваралачком поступку. Недостатак решења у функционалном смислу је у томе што, од укупно девет станова на спрату, има неких који се међусобно само незнатно разликују. Дакле, нити су идентични у погледу диспозиције, нити се довољно разликују да би се могло говорити о различитим типовима станова.

У несумњиве архитектонске вредности зграде треба, поред осталих, нарочито истаћи успело обликовање. Фасадно платно према Далматинској улици, нажалост, слабо видљиво због малог попречног профила ове старе улицњ, врло добро је пропорционисано. Пронађени су прилично складни односи између пуног (серклажне траке и парапети обложени фасадним керамичким плочицама) и празног (отвори прозора).

Извор: Вуковић, С., 1963. Стамбена зграда у Далматинској улици у Београду. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 19: 23. 

Архитектура Ниша | емисија „АрхиНиш“ | 2016 | 11

У продукцији Нишке телевизије настала је емисија „АрхиНиш“ која приказује значајна архитектонска дела овог града у југоисточном делу Србије. У овом чланку биће приказане тридесет прва, тридесет друга и тридесета трећа епизода: 

 

Епизода 31 - Официрски дом

 

Епизода 32 - Две куле у Душановој улици

Епизода 33 - Две куле у улици Орловића Павла