среда, 09. април 2014.

Зграда амбасаде НР Кине на Новом Београду | 1994 - 2014

* * *

На данашњи дан пре три године покренут је овај блог о нашој архитектури и другим архитектонским занимљивостима.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутори: Цао Зенг (Cao Zheng), дипл. инж. арх. и Златомир Јовановић, дипл. инж. арх.;
Инвеститор: Народна Република Кина;
Година пројектовања/изградње: 1994. године;
Година оштећења објекта: 1999. године (у време НАТО агресије на СР Југославију);
Година рушења објекта: 2012. године
 
О ОБЈЕКТУ

Зграда амбасаде Народне Републике Кине подигнута је 1994. година по пројекту архитеката Цао Зенга (Cao Zheng) и Златомира Јовановића. Налазила се на Новом Београду, у Блоку 11a, између прометних саобраћајница Булевара Михаила Пупина и Булевара Николе Тесле. Занимљива је чињеница да су име ове мале улице, која је раније припадала Хо Ши Миновој улици (данас Булевар уметности) управо дали њени нови станари - улица Трешњиног цвета.

У време НАТО агресије 1999. године на тадашњу СР Југославију, зграда амбасаде НР Кине бомбардована је 7. маја. По бомбардовању, објекат је више од једне деценије био запуштен, док се Кинеска амбасада преселила на Дедиње. Године 2012. објекат је срушен до темеља, тако да је ту сада само зелена површина. У међувремену, Блок 11а и околина некадашње амбасаде су се доста изградили, тако да ту имамо велике пословне, стамбене и друге садржаје, али се такође подиже нова зграда амбасаде Јапана (у току је њена реализација). 

О згради амбасаде НР Кине писано је у чланку под називом „Архитектура Београда која је стрдала на крају двадесетог века који је објављен на сајту Сербума.

На крају овог кратког и опште информативног чланка, биће представљене ексклузивне и до сада необјављиване фотографије из јуна 1999. године из породичне архиве.

01 | Зграда амбасаде НР Кине, јун 1999. године | 1994-2012
| Извор: архива породице Анђелковић



02 | Зграда амбасаде НР Кине, јун 1999. године | 1994-2012
| Извор: архива породице Анђелковић
03 | Зграда амбасаде НР Кине, јун 1999. године | 1994-2012
| Извор: архива породице Анђелковић

Нема коментара:

Постави коментар