уторак, 13. јануар 2015.

Зелени амбијент „Потковице“ у Блоку 28 | Олга Милићевић-Николић и Цвета Давичо | 1972

Сведоци смо свакодневног девастирања зелених површина и стамбених зграда у блоковима Централне зоне Новог Београда. Висока вегетација се у великој мери сече, по доста добром познатом и опробаном рецепту са Булевара, и новобеоградски блокови постају сваким даном све више огољени. Зелени паравани и ниско растиње при становима у приземљу су de facto давно прошло време. Наравно, част изузецима и иницијатвама поједних станара или кућних савета који се труде, али то су појединачни случајеви. Некадашње летње оазе у којима су становници новобеоградских насеља налазили мир и место одмора остале су у аурама сећања и успомена, а данас су то у великој мери простори врелог бетона без људи. Свака нова реконструкција неког зеленог амбијента доноси све више бетона, често рађена нестручно и за боравак људи нехумано. У XXI веку све више се заборавља човек. Другим речима, човек човеку постаје вук у савременој цивилизацији.
Међутим, постоје простори који су заборављени, чини се од стране надлежних за њихово одржавање, али и од стране самих корисника, што је више забрињавајуће. Проблем је можда дубљи него што се чини на први поглед. На пример, прошло је скоро годину дана од објављивања података о драстичном смањену броја деце која похађају основну школу у Блоку 21. Ако се овај процес настави истим темпом, већ у другој половини наредне деценије неће бити ђака или ће број бити недовољан за формирање једног одељења. Претпоставка је да ће, ако се овај процес настави овако, доћи до појаве спајања више школа, што је сада случај са дечијим диспанзерима на Новом Београду. Можда је и то један од разлога неодржавања поједних зелених оаза за наше најмлађе суграђане, као што је видљиво на примеру Блока 28. Тужна и жалосна слика пропадања простора, који се не одржава, а можда и све мање користи, а при томе нико није ни најмање забринут!

Tекст: арх. Г. Анђелковић

01 | Тобоган у зеленом амбијенту „Потковице“ у Блоку 28 | некад (инсерт из емисије Београд у 21. веку [33'12''] из 1974. године) и сада (фото: Горан Анђелковић, 2014. године) | Олга Милићевић-Николић и Цвета Давичо | 1972

* * *

У наставку чланка биће текст архитекте Михајла Митровића (1922), који схвата вредност таквих простора и учешћа вртне архитектуре у хуманом обликовању простора људи.
Вртна архитектура заузима значајно место у београдском неимарству. Ово се нарочито односи на Нови Београд, где су на потпуно празним и песком засутим просторима изграђене нове градске четврти које је било нужно хумусирати, обући у прво урбано рухо и тако хуманизоване увести у живот. Ту има нових парковских површина, дечијих игралишта и простора за одмор и рекреацију. Већину је пројектовао специјализовани атеље за вртну архитектуру, па тако и ово дечије игралиште које се налази у Блоку 28. Између других и високих зиданих низова што граде овај блок савило се неколико палисада од дрвених облица које ограђују један посебан, маштовит дечији свет. А у том свету све је подређено безбедности и игри. Усред Новог Београда, који је сав у истој приземној равни, уздигла су се мала вештачка побрђа засађена травом и високом вегетацијом. Кроз  тај неуобичајени амбијент провлаче се простори за децу, занимљиви и духовити како по садржајима тако и по ликовној интерпретацији, намењени за безбрижан одмор, игру и уживање.
02 | Изглед зеленог амбијента код стамбеног објекта „Потковица“ у Блоку 28 | Фото: Иво Етеровић (Нови Београд изблиза)

Извор: Mитровић, М., 2012. Олга Милићевић (1931), Цвета Давичо (1938): Дечије игралиште у Блоку 28. У: Архитектура Београда 1950-2012. Београд: Службени гласник.

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects“
 

Нема коментара:

Постави коментар