недеља, 15. април 2012.

Стамбени комплекс „Др Иван Рибар“ | Нови Београд | 2011-12

* * *
- 200. чланак на блогу -

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: 
Aнђелковић Горан, дипл. инж. арх (М. Арх.).;  
Николић Ђорђе, дипл. инж. арх.(М.Арх.); 
Стевић Бојан, инж. арх. (Б. Арх.); 
др Чанак Михаило, дипл. инж. арх.
Тип конкурса: Јавни анонимни урбанистичко-архитектонски конкурс
Пројектантска кућа: ARD (Architectural & Research Design)
Инвеститор/ расписивач конкурса: Грађевинска дирекција Србије и Друштво архитеката Београда
Пројектовано: 2011. године

О ПРОЈЕКТУ

1.0 Урбанистичко-архитектонска концепција

1.1 Опште
Просторно-функционална организација се састоји од две зоне:
1. Зона уз приступну улицу др Ивана Рибара на коти 77.55 мнв, где се налази испројектовани стамбени комплекс са потребним паркинг простором и зеленим површинама у оквиру блока.
2. и зона зелених и слободних површина које служе за рекреацију, на просечној коти 72 мнв, поред предметног комплекса.

Стамбени комплекс чине два објекта, чија је форма произашла из компактног блока, чија два отвора пружају проветравање и отварање визуре зелених међупростора, а ипак задржавајући осећај „ушушканости” унутар блока. При том су, према задатим параметрима из конкурсне документације, испоштовани  услови:
1. хоризонталне регулације - растојање између бочних фасада (без прозора) суседних објеката је 12.4 метaра
2. и вертикалне регулације – према конкурсној документацији спратност објекта је П+6+Пс тј. 24.2 метара од коте приземља до слемена објекта. 
Зона спортско-рекреативних површина је спојена са комплексом са две пешачке пасареле. Њен највећи део чине слободне зелене површине за шетњу, док је мањи део предвиђен за фудбал, кошарку, одбојку и тенис.

01. Концепт блока

1.2 Природне карактеристике
Приликом пројектовања, вођено је рачуна да се потенцијал локације, као и природне карактеристике што више искористе како би се добило квалитетно решење. У горњим скицама је приказан начин размишљања доласка до решења. На положај зграда је утицала ружа ветрова, како би се избегло јако проветравање између стамбених зграда. Зато су се шлицеви јавили на одређеним, смакнутим тачкама, како би се остварило циркулисано кретање ветра. На тај начин, унутрашњи простор се чини пријатнијим и ушушканијим, и отвара већу могућност коришћења корисника.

Са друге стране, различите денивелације на задатој локацији пружају и те како велике могућности и потенцијале исте, нарочито када је реч о рекреативној зони. Наиме, постојећи насип може да се искористи за добијање трибина, који својим пружањем прави амфитеатрални облик.
02. Три варијанте решења ситуационог плана
1.3 Саобраћај
Пешачки саобраћај 
Пешачки приступи комплексу су омогућени уз помоћ два пара пасарела, из улице Др Ивана Рибара и из дела у коме су предвиђене спортско-рекреативне површине. Оне омогућавају бржи и лакши приступ комплексу, али и пре свега имају функцију искоришћавања природних услова терена како би се остварио што већи број паркинг места испод и око објекта.

Улична мрежа
Значајне саобраћајнице у непосредном окружењу су:
1.  Виноградска улица са северне стране – улица другог реда
2. и улица Др Ивана Рибара са источне стране – магистрална саобраћајница.
У ужем окружењу, предметни комплекс ослања се на улицу која ја паралелна са улицом Др Ивана Рибара и представља приступну саобраћајницу. Саобраћајно прикључење у стамбени комплекс, дефинисан је на једном, предвиђеном месту, где се директно надовезује на главни улаз гараже испод платоа блока.

Интерна улична мрежа 
Интерне саобраћајнице су ширине 6.0 метара, тротоари су ширине од 2.0 до 3.3 метара. Приступ паркинг местима испод платоа и објеката је омогућен из сваке ламеле, али и са више места на самом платоу, на коме се налазе и прорези који омогућавају проветравање али и прородно осветљавање тог простора.

Паркирање је организовано надзмено (у нивоу терена) и подземно тј. полуукопано:
 1. Надземно паркирање, око стамбеног блока, омогућава три варијантна решења од 175, 240 и 510 паркинг места.
 2.Полуукопано паркирање испод ламела и платоа унутар блока располаже са 304 паркинг места (14 паркинг места за особе са инвалидитетом).

03. Ситуација
2.0 Архитектонско-функционално решење

2.1 Стамбени комплекс
Стамбени комплекс се састоји од 14 ламела (10 типских и 4 угаоне) које су спратности П+6+Пк. Комуникационе вертикале су пројектоване у средишњем делу. Око језгра је формирано 7-8 стамбених јединица. Свака ламела има свој приступ гаражи из сопственог степенишног простора.
04. Стамбени комплекс
2.2 Концепт становања
Високи захтеви инвеститора у погледу броја стамбених јединица и паркинг места са једне стране, и ограниченог расположивог простора на локацији с друге, условили су озбиљно преиспитивање најчешће примењиваних система концентрације станова око вертикалних комуникација у стамбеним зградама. Уобичајене стандардне шеме са 3-4 стана на степеништу по етажи не омогућују добијање тражених густина па су наша (иначе, због кратких рокова временски ограничена) истраживања ишла у два смера:
05. Различити видови примене двоструких трактова
Прво су анализиране функционалне могућности система са двоструким трактовима, повезаним степеништима и са више унутрашњих светларника са амбициозним мада неоправданим прекрштавањем у атријуме (Сл. 05). Овакви случајеви су код нас примењени на више разних локација и њихове врлине и мане су релативно добро познате. С обзиром на то да се споредне просторије оријентишу према светларнику, а да на фасаду излазе само стамбене посторије, ширина фасадног тракта се редукује а постоји и могућност неке врсте трансверзалног проветравања. С друге стране, оријентација простора за обедовање према светларницима је крајње дискутабилна, а промене правца пружања тракта (угаоне ламеле) су веома отежане, практично на ивици изводљивости. 
06. Шема типске ламеле
Постоји, међутим, још један систем „сабијања станова и то преко концентрације великог броја станова (7-8) по етажи око једног степеништа (Сл. 06). Овај систем се ређе примењује, али је присутан и код нас преко солитера Б.Петричића у првим блоковима на Новом Београду (1956-7). Степенишни простор је већих димензија, лифтови се удружују што пружа већу сигурност вертикалног комуницирања, а у структури доминирају мањи станови. Систем је код нас практично напуштен 70-их година 20-ог века, јер се није уклапао у тадашње захтеве да све просторије у стану морају бити међусобно физички раздвојене. Високе концентрације су примењиване само код солитера. Један од проблема оваквих диспозиција је постојање једне тзв. сиве зоне између степеништа и зоне стамбених просторија које су оријентисане према екстеријеру. Од степена рационалног искоришћења ове сиве зоне зависи успешност пројектовања у овом систему.

Имајући у виду да у програму доминирају мање стамбене јединице скромних површина, пошли смо од следећих концептуалних принципа:
а) Око степеншних простора концентрисати максималан број станова (7-8), уз могућност постављања 2 лифта по степеништу;
б) У границама конкретних могућности, а у циљу избегавања доживљаја скучености, објединити функције дневног боравка, обедовања и припремања хране у један интегрални простор функционално издиференциран;   
в) Где год је могуће, остварити циркуларне токове комуницирања у становима, чиме се повећава доживљај просторности;
г) Где год је могуће, преко покретних преграда (клизећих или хармоника врата) отворити широке визуелне и комуникационе проспекте у становима, чиме се добија утисак јединствености простора;
д) Свим становима са типским етажама обезбедити угаону позицију (било око спољног или унутрашњег угла), уз могућност угаоног проветравања;

Све ове принципе било је могуће применити у систему велике концентрације станова око степеништа, па смо се стога за овај систем и определили. Приликом рада, дошли смо и до неких потпуно оригиналних решења (Сл. 07), колико је нама познато, непознатих у нашој домаћој станоградњи, а верујемо и шире:
а
) Добили смо типску ламелу у низу (под ламелом подразумевамо концентрацију станова око једног степеништа), за разлику од до сада познатих солитерских решења. Ламела по етажи има 8 станова.
б) Добили смо угаону ламелу са 7 станова око степеништа по етажи која је потпуно компатибилна са претходном, тако да омогућује добијање разних облика трактова и веома разноврсне урбанистичке диспозиције.
в) У приказаним ламелама са распонима од 3.50 и 5.40 м, могућа је примена арм. бетонских носећих зидова као и арм. бетонског скелета. У оба случаја, предвиђена су моћна укрућења у оба правца, чиме се обезбеђује максимална заштита од сеизмичких утицаја.
г) Покушали смо да преко максималне отворености и интегрисаности стамбених простора анулирамо доживљаје депресивности, скучености и пауперизма који обично прате тзв. социјалне станове. Уз сва неизбежна ограничења локације, станари не смеју станове доживљавати као субстандардне.
07. Угаона и типска ламела у низу
08. Типска ламела
09. Угаона ламела

3.0 Конструкција и материјализација објекта

3.1 Фундирање:
Предметна локација, као што је већ речено, налази се на Новом Београду. Припада алувијалној равни. Коте се крећу од 75-77.5 мнв где је стамбени комплекс, а рекреациона зона се налази на 72 мнв.
Објекат је фундиран на темељној армиранобетонској плочи, дебљине 60цм.

3.2 Конструктивни систем:
Конструктивни систем је масивни склоп са распонима од од 3.5 до 5.4. метара. Носећи конструктивни зидови, дебљине 20 цм (иста је дебљина фасадних и зидова који разграничавају станове). Међуспратна конструкција је ЛМТ дебљине 20 цм (16+4), ливена на лицу места.
10. Детаљ пресека
3.3 Фасада:
Фасадни зидови су пројектовани у вишеслојном, зиданом, термоизолационом систему, тако да се задовоље потребе термичке и физичке заштите и естетске вредности објекта, користећи савремене облике и материјале. Испод коришћених TRIMO панела и малтера (у зависности од дела фасаде) термоизолација је исте дебљине од 10 цм, при чему је избегавано присуство хладних мостова. Прозори имају двострука термоизолујућа стакла.  
11. Поглед на унутрашњост блока
3.4 Кровна конструкција: 
Кровна конструкција је пројектована у складу са избором кровног покривача, одговарајућег нагиба и према важећим стандардима за климатску зону у којој се објекат налази. Кров је лимен, нагиба 15%, осим у деловима где је изнад језгара  постављена лантерна лаке конструкције са дифузним – млечним стаклом.
 
3.5 Унутрашња обрада:
Подови:
У свим ходницима, дегажманима, собама и трпезаријама подови су рађени са завршном обрадом ламината.
У улазима у станове, кухињама, купатилима и WC-има предвиђене су керамичке плочице.
На подестима у степеништу, у улазном простору и лођама предвиђена је противклизна површина од керамичких плочица.
Газишта на степенишном краку предвиђена су од противклизних керамичких плочица.
Подови у помоћним сутеренским просторијама су завршном обрађени цементном кошуљицом.

Зидови:
У свим улазима у станове, ходницима, дегажманима и собама зидови су предвиђени као малтерисани, глетовани и бојени. Бетонски стубови и зидови се само глетују и боје.
У купатилима и WC-има предвиђене су зидне керамичке плочице у цементном малтеру целом висином зида, а у кухињи зидне керамичке плочице.
У степенишном простору зидови према становима ће бити термички и звучно изоловани.
Зидани зидови у помоћним просторијама (техничке и помоћне просторије) биће малтерисани и бојени, без глетовања.

Плафони: 
Предвиђено је да завршна обрада таваница буде глетовање и бојење. У споредним просторијама (техничке и помоћне просторије) предвиђа се бојење плафона без глетовања.

Унутрашње преграде:
Унутрашње преграде пројектовање су као зидане.

Пословни простор – локали:
У локалима су предвиђени само груби грађевински радови (завршна обрада се препушта кориснику) изузев у санитарним просторијама.
 
3.6 Инвестициона вредност станова:
Инвестициона вредност изградње стамбеног комлекса је према премдеру и предрачуну 2 157 954 856 рсд, односно 313 евра по квадратном метру (што спада у задату цену до 450 евра по квадратном метру, ако је 103.8 рсд = 1 евро, по курсу 28.07.2011.)
12. Поглед из правца блока 72 - за младе брачне парове

4.0 Филм „Мрештење змија”

Филм под називом Мрештење змија снимљен је у септембру прошле године и наишао је на велико интересовање публике.

Филм:

Нема коментара:

Постави коментар