уторак, 09. септембар 2014.

Обележавање садница у Парку пријатељства | 2014

УВОДНА РЕЧ

Сведоци смо свакодневног девастирања јавних и зелених површина на целом подручју главног града Србије, Београда. Тако је и Парк пријатељства на Новом Београду, на ушћу Саве у Дунав, подигнут пре пола века у време Самита несврстаних, био на мети напада после 5. октобра 2000. године. Наиме, тих дана помпезне петооктобарске револуције су ишчупане све оригиналне табле академског вајара Славољуба Ваве Станковића (1928-2006), иначе члана Београдске групе. Иако табле не припадају ери Милошевићевог режима (главна мета је била споменик Вечна ватра), оне су се нашле на мети вандала.
После скоро десет година, посађена стабла од бројних страних државника поново су обележена, али не на адекватан начин и оригиналним таблама вајара Станковића. Данас можемо видети камене плоче, прекривене земљом и лишћем, са којих једва можемо да прочитамо имена страних државника.
01 | Садашња камена плоча | Фото: Горан Анђелковић | 2014. године
У даљем наставку чланка, а са циљем да се скрене пажња на оригинално решење табли вајара Станковића, биће објављен чланак социолога Ђуровића из 1977. године о обележавању садница у Парку пријатељства. 

ТЕКСТ ЧЛАНКА

Почев од 1961. године страни државници који посећују Београд саде дрво у Парку пријатељства на Новом Београду. До сада је посађено око 100 садница. Ове саднице, међутим, још нису обележене тако да посетиоци Парка не могу добити информацију ко је и када засадио поједино дрво.

Крајем прошле године (1976, прим. А.Г.) покренута је акција да се анкетирањем неколико уметника добију предлози за начин обележавања садница у Парку пријатељства. Позвани су да предлоге ураде архитекта Синиша Вуковић и академски вајари Милица Рибникар-Богуновић, Небојша Митрић и Славољуб Станковић. Оформљена је група чији је задатак био да, након прегледа приспелих радова, изабере и предложи начин обележавања садница у Парку пријатељства. У групи су били: Олга Јанчић, академски вајар; Миодраг Протић, директор Музеја савремене уметности; Јован Секулић, директор Завода за заштиту споменика културе Београда; Братислав Стојановић, архитекта; Теодор Секулић, директор Дирекције за градско зеленило; архитекта Милан Палишашки, пројектант уређења Парка пријатељства; и Миодраг Васић, секретар Секретаријата за међуградску сарадњу и протокол Скупштине града. Након прегледа приспелих радова група је извршила ужи избор, с тим што је и на ове радове група имала извесних примедаба. Након што су ове примедбе пренете ауторима ових радова и након исправки који су аутори извршили у складу са датим примедбама  група је предложила да се обележавање садница у Парку пријатељства врши на начин како је то предложио академски вајар Славољуб Станковић.
02 | Предлог архитекте Синише Вуковића
03 | Предлог Милице Рибникар-Богуновић
04 | Предлог Небојше Митрића
Славољуб Станковић је предложио знак који би био изливен у бронзи, патиниран тамно зелено или боја старе бронзе (група је предложила да Дирекција за градско зеленило у сарадњи са аутором провери на терену не само висину него и боју предложеног знака). Слова би била полирана по површини тако да би се одвајала и бојом и глатком површином па би била веома лако видљива и упадљива. Правоугаона цев, на којој би знак стајао била би од месинганог лима па би се и бојом јасно одвајала од самог знака. Висина знака, зависно од конфигурације терена, одредиће се за сваки знак посебно при чему ће се водити рачуна да сваки знак буде постављен  тако да не зарасте у траву а да истовремено омогући и одржавање травњака.
05 | Изабрано решење Славољуба Ваве Станковића
Ђура Ђуровић, дипл. социолог

Извор: Ђуровић, Ђ., 1977: Оплемењавање градских простора: Обележавање садница у Парку пријатељства. Урбанизам Београда 38-39: 58-59.

Нема коментара:

Постави коментар