петак, 03. октобар 2014.

Аустралијански парламент у Канбери | Архитекта Иван Симовић (1932-2012) | 1980

Половином септембра је изашао 40. број часописа АRD Review, који већ 23 године уређује архитекта Михаило Чанак - чика Мика. У последњем броју, архитека Чанак нам је представио велико дело нашег аутора, архитекте Ивана Симовића (1932-2012), који је фактички од половине шездесетих година прошлог века наставио своју каријеру у иностранству. У овом чланку представићемо део текста који се односи на Аустралијански парламент у Канбери из 1980. године, где је од 800 радова приспелих на међународни јавни конкурс, архитека Симовић ушао у најужи избор.

АУСТРАЛИЈАНСКИ ПАРЛАМЕНТ У КАНБЕРИ

Аутор: Иван Симовић, М.А, архитекта;
Биро: Bickerdike Allen Simovic.
01 | Приказ Аустралијанског парламента у Канбери | 1980
 На конкурс за Аустралијански парламент (једна од најкомплекснијих тема у свету 1980. године), сигло је преко 800 пројеката (!). Интересовање је у Енглеској било енормно као и број конкурсних радова, али је само један успео да се пласира међу првих пет (у ствари, на сам врх) а то је био пројекат Ивана Симовића који је рађен преко фирме Bickerdike Alen Simovic, и тиме пласира у другу фазу конкурса.

Пројекат се разликује у много чему од првонаграђеног пројекта у односу на терен. Док су Mitchell/Giurgola и Thorpe укопали већи део зграде у само брдо, маса објекта у овом случају елегантно лебди изнад брха брда на низу стубова. Објекат је сачињен од независних модула од преднапрегнутог бетона у квадратном растеру 60/60 метара који су обједињени слободно стојећим стакленим омотачем. Унутрашњи простори између и око модула су третирани као стаклене баште и шеталишта. Централно језгро објекта прихвата две сале, за Дом и Сенат, и има стубове са квадратним осовинским распонима од 12 метара. Мрежа таваничних греда је разапета у два правца, како би се обезбедио што већи слободан простор.
02 | Пeрпсктива централног хола Аустралијанског парламента у Канбери | 1980
 Укупна форма објекта је клинаста а спратови постепено нестају да би се завршили у тераси за публику неких 50 метара изнад улазног трга. За време дана стаклена пирамида би се видела, док би ноћу унутрашња структура била осветљена дајући ефекат, како га је архитекта описао, низа облика од расветалог цвећа“. Трг је заштићен од ветра са два крила која се настављају у две широке авеније са дрвећем, према коме су окренуте многе просторије. Авеније су густо зазелењене тако да, прелазећи у унутрашњост објекта, стварају утисак повезаности ентеријера и екстеријера у јединствену целину. Мостови преко авенија обезбеђују сенаторима брзу комуникацију.

Публика је одвојена од чланова парламента и лоцирана је углавном изнад њих, са погледом на доле. Кретање, а посебно ток кретања посетилаца до највише коте објекта, је једна од најважнијих особина пројекта.
03 | Аустралијански парламент у Канбери | 1980
Покривање објекта независним стакленим омотачем није непознат поступак. Dal & Lindhurst су још давне 1970. године добили прву награду на конкурсу за Београдску оперу за пројекат у коме је једна разуђена чврста структура покривена монументалним и доста агресивном стакленом коцком. Међутим, овде је ситуација сасвим другачија а ево зашто: 
- Стаклени омотач је зарубљена пирамида која, за разлику од коцке, није агресивна  већ се складно уклапа у околину.
- Пирамида није независна од основне разуђене масе објекта већ се са њом преплиће на разне начине стварајући тако једну сложену и органску целину.
- Пирамида не формира неки затворен унутрашњи простор са посебном микроклимом, већ широко комуницира са околином, што је једна од основних парадигми Симовићевог пројектантског creda. Посебно су атрактивне његове зазелењене авеније“ које ноншалантно пресецају објекат и нестају у екстеријеру.

Иван Симовић се не устручава од примене симетрије када то одговара његовом концепту. У конкретном случају симетрија наглашава с једне стране монументалност објекта, а с друге изразиту лонгитудиналност.
04 | Пресеци кроз Аустралијански парламент у Канбери | 1980
Пројекат Аустралијанског парламента је несумњиво његово најсложеније и најобимније дело. Поред веома захтевног пројектног програма Симовић у своје решење укључује своје идеје о интегралном, живом и динамичном простору у коме се преплићу сенатори и посетиоци, изграђене структуре и природа, монументалност и човекомерност. У тим, може се рећи, сукобима интересе“ он се маестрално сналази, тако да нам се чини да сваком од ових фактора даје приоритет у односу на остале ако их посматрамо изоловано од осталих. Међутим ако пројекат посматрамо као целину бићемо импресионирани његовом вештином усклађивања свих параметара у јединствену целину.

У својим пројектима Симовић покушава да извуче све могућности које конкретни простор пружа. Нарочито га интригира сива зона“ у којој се преплићу архитектура и урбанизам, која ни данас није довољно проучена, а која је препознатљива и у овом мегапројекту. Та јединственост простора како по појединим нивоима, тако и по вертикали, уз ненаметљиво али стриктно раздвајање стално запослених и посетилаца даје овом пројекту посебан квалитет што је жири знао да цени.
05 | Перспектива Аустралијанског парламента у Канбери | 1980
Ако пројекат коме се аутор максимално посвећује (као што је овде случај) бар делимично одсликава личност ствараоца, онда се може констатовати да је Симовић 1980. стасао у потпуно зрелог архитекту, моћног креативаца са препознатљивим цртама озбиљног синтетичара, озбиљну и одговорну личност, способну да реализује и један овако сложен објекат.


Нема коментара:

Постави коментар