среда, 01. октобар 2014.

Блокада архитектуре | 2009 - 2014 | 1

Тачно пре пет година, 1. октобра 2009. године, почела је трећа блокада Архитектонског факултета у Београду коју су организовали студенти треће године основних академских студија, односно генерације 2006 и 2005. Блокада је трајала читавих 16 дана и била је најдужа до тада (прва блокада 2007. године трајала је 7 дана, а друга блокада 2009. године трајала је 11 дана). Блокаду симболично, као и сам протест, можемо назвати по једној пароли још из 2007. године - Кад порастем бићу мастер.

УЗРОЦИ БЛОКАДЕ

После шест месеци безуспешних преговора око услова за упис мастера на различитим инстанцама и даље су биле непознате буџетске квоте за мастер студије 2009. године. Време је одмицало, а било каквих информација није било. Сем информације која је била позната још у марту те године са Универзитета - планирано је да се те академске године на мастер студије упише 140 буџетских и 20 самофинансирајћих студената, што је било неповољно јер се бројка кретала око 250 студената (обе генерације), а диплома после основних студија није била уважавана од стране Инжењерске коморе и других институција. Такође, званични документ Универзитета је остављао могућност да се та бројка 140+20 промени у зависности од финансијских могућности државе.


Са друге стране, од почетка примене Болоњске декларације на Архитектонском факултету (од 2005. године) школарина је енормно расла (2004: 90.000 динара; 2005: 160.000; 2006: 240.000). Међутим, блокада 2007. године је засигурно отклонила, или макар ублажила могућност даљег повећања школарине, што потврђује и чињеница да ове академске године она износи 240.000 динара. У неку руку је и то делимични успех, поготово када се узме у обзир чињеница да је тај износ у еврима 2007. године износио 2963.33 (средњи курс је био 80.99 у часу прве блокаде), а данас износи (средњи курс на данашњи дан је 118.92) 2018.16. Дакле, фамозна школарина од 3000 евра се спустила на 2000 евра. Међутим, стандард у земљи и куповна моћ грађана у току ових седам година су се још више срозали, а можемо констатовати да се држава налази на ивици банкрота.

Рангирање по просеку догодило се средином септембра, после свих испитних рокова. Међутим, још нису биле познате буџетске квоте. Пошто се до краја септембра 2009. године није знало шта ће бити, Управа Архитектонског факултета одлучила је (самовољно) да сваки кандидат са ранг листе (до 160. места) мора да упалти прву рату школарине од укупне цифре 480.000 динара (обе године мастер студија). Тадашњи Студентски парламент Архитектонског факултета (СПАФ) осудио је такву одлуку са саопштењем да је руководство факултета раписало једнодневни конкурс у којем је изостављен податак о буџетској квоти и условљавало упис кандидата, односно студената завршне године основних академских студија са уплатом прве рате у износу од 40.000 динара.


Поред уплате прве рате школарине у износу од 40.000 динара, Управа АФ са тадашњим деканом арх. др Владимиром Маком захтевала је потписивање уговора (пракса уговора са студентима почела је са генерацијом 2007, после мартовске блокаде), у коме се, између осталог, наводи да су будући студенти мастер студија упознати са свим правилима конкурса и да их у потпуности прихватају (у суштини значи прихватање статуса самофинансирајућег студента). Присетимо се малопре споменутог изостављеног податка о буџетској квоти у распису конкурса. Све је то стварало сумњу на целу причу која је долазила од стране Управе АФ.

29. септембра 2009. године догодила се несвакидашња ситуација када је текао поступак уписа у студентској служби. У неку руку догодило се паралелно сакупљање свих докумената за упис код представника тадашње треће године испред студентске службе. Тада су сви са године уплатили само потребну накнаду од 6.000 динара изузев тражене прве рате школарине, а потписивање уговора је одбијено због поменуте ставке о прихватању свих правила конкурса (у коме није постојала буџетска квота). 
Међутим, Студенстка служба није прихватила сакупљену документацију за упис без уплаћене прве рате школарине и непотписаног уговора, што је фактички значило да је упис (али и намера) пропао, тако да је касно поподне, око 18 часова, стављено обавештеење да је рок за упис продужен до сутра, као и то да је обавезно уплатити прву рату школарине од 40.000 динара и потписати уговор.

Сутрадан, 30. септембра, окупила се цела генерација испред студентске службе. Иако је правник АФ прозивао имена следећих кандидата на листи, нико се није одазивао. После прочитаних десетак имена, схвативши ситуацију и одлучност бојкота целе генерације, повукао се у студентску службу. Међутим, треба рећи да се троје или четворо због психичке напете ситуације уписало и потписало уговоре (који су 19. октобра постали ништавни, када је био нови упис), иако је у Београдској хроници (тог дана) било пренето да се свега пет студената уписало.
Испред факултета су се представници генерације обратили целој генерацији да сутра почиње протест, прво блокада Булевара, па потом и блокада факултета.

ПОЧЕТАК БЛОКАДЕ - 1.10.2009.

После објављивања коначне ранг листе да се прима 160 (самофинансирајућих) студената, неуспелих уписа, било је јасно да ће морати почети борба за своја права. Јединство целе генерације завршне године основних студија је било на веома високом нивоу. 
У 12.00 сати 1. октобра 2009. године испред Архитектонског факултета окупила се цела генерација, која је потом почела једносатну блокаду Булевара краља Александра.

 

После блокаде Булевара, упутили смо се ка амфитеатру АФ и одржали састанак на коме је одлучено о почетку блокаде факултета.
01 | Улазак на факултет, аула Архитектонског факултета, 1.10. 2009. године | фото: Горан Анђелковић
02 | Амфитеатар, 1.10. 2009. године | фото: Горан Анђелковић
03 | Транспарент у амфитеатру (аутор арх. М. Јовановић), 1.10. 2009. године | фото: Горан Анђелковић

Н А С Т А В И Ћ Е   С Е . . .

Нема коментара:

Постави коментар