четвртак, 31. март 2016.

Железничка станица, Косово Поље | Никола Добровић | 1964

ОПШТИ ПОДАЦИ
 
Пројектант: Никола Добровић, дипл. инж. арх.;

О ПРОЈЕКТУ
 
Један од последњих пројеката којим је архитекта Никола Добровић завршавао свој стваралачки опус био је пројект Електротехничког факултета, а који је требало да се гради у Новом Београду. Архитектонска јавност, и не само она, слушала је и знала да је реч о судару Добровићевих особених, силовитих визија са прагматичарским тумачима уобичајености и монополисане процедуре. Због тога је и у некролозима, изреченим или написаним поводом  Добровићеве смрти, посебно помињан овај објекат, јасно, у овој прилици кад је нужно покрити неправду, као значајно дело које „стицајем околности“ није угледало свет.
01 | Основа приземља | 1964
Међутим, мање је познато да је један од заиста последњих Добровићевих пројеката, пројект за железничку станицу Косово Поље крај Приштине. Последњи стваралачки грчеви уткани су у овај пројект коме је архитекта Добровић давао посебан значај. За то је било више разлога. Најпре специфичан карактер објекта с бројним, разнородним функцијама пружао је једном неискоришћеном бујном духу могућност за иживљење и потврђивање свих оних потенцијала који су годинама вештачким ситуацијама били онемогућавани да се оваплоте.
02 | Излгед, лево прочеље | 1964
Поверавање пројектовања железничке станице за Косово Поље архитекта Добровић је дочекао као посебну шансу за излив својих немира и вокација. Ово уверење је видљиво не само из основног концепта решења, из цртаних прилога идејног пројекта, него и из писаних страница техничког извештаја, који на неуобичајен начин почиње поглављем Приступ раду“, и у коме се каже:
Аутор је приступио раду искључиво на основу примљеног програма, полазећи у сваком погледу од њега. При томе се није обазирао ни на који постојећи пројекат, израђен било од стране неког другог или раније од њега самог. Тежња му је била, према томе, да постављени задатак оствари и реши на потпуно нов начин, и да у основним функцијама пружи органску сажету функционалну целину једној згради специфично саобраћајно-административног карактера.

Зграда није схваећна као објект сам за себе, непомичан у својим завршним облицима, већ као део ширег пространства; својим архитектонским телом учествује у истој мери у његовом вајању, као што се и пространство станичног трга и саме станице у својој разведености прилагођује разуђености објекта.
Други разлог због кога је архитекта Добровић био посебно окупиран пројектом железничке станице у Косову Пољу била је околност што су величина објекта и конструкције његових вестибила били у мерилу његових интереса за статику и конструкцију. Тако је он постављајући основни концепт идеје пошао од тога да предвиди сфероидне конструкције које ће сам рачунати. Кад је у току пројектовања дошао до основног конструктивног елемента који својим силуетама подсећа на изврнут кишобран, архитекта Добровић је начинио неколико поређења с Канделиниим конструкцијама и изразио уверење да ће у неким релацијама његови  кишобрани“ значити обогаћење Канделиног конструктивног света.
03 | Пресек и изглед са перонима | 1964
 Најзад, постојао је један нетехнички разлог због кога се архитекта Добровић посебно радовао реализацији својих идеја постављених у станици Косово Поље. Тај разлог био је веровање да се срео са наручиоцем који ће с пуно разумевања омогућити његовој инвенцији да неометано гради ово необично дело. Кад се има у виду чињеница да су његове ретке шансе да после рата пројектује и гради биле најчешће спутаване неразумевањем наручиоца и непосредних градитеља, кад се зна да су неки Добровићеви главни пројекти били разрађивани у пројектантским бироима с којима Добровић није имао никакве везе, онда се може разумети радост и жеља да сам разрађује своју мисао, и не само да разрађује него и да је сам конструктивно решава и рачуна.
За пун резултат једног архитектонског дела неопходна је пуна сарадња и поверење између свих партнера грађења, па је архитекта Добровић, на основу контакта који је имао са наручиоцем за време израде идејног пројекта, стекао уверење да је најзад срео и наручиоца који ће имати пуно разумевање за његове мисли. На жалост, рани одлазак архитекте Добровића прекинуо је многе започете алинеје једног пребогатог живљења за архитектуру. Ово се односи и на судбину пројекта железничке станице у Косову Пољу.
Све ово што је написано о последњем Добровићевом пројекту, написано је са идејом да побуди размишљање о једном предлогу који би представљао једно од закаснелих признања великом архитекти.Реч је о идеји која би требало да буде изнета пред наручиоца Добровићевог пројекта железничке станице Косово Поље. Требало би их уверити да је могућно на основу постојећих идејних пројеката израдити данас главни пројекат ангажовањем неког од озбиљних архитеката, Добровићевих поштоваоца, на основу којих би се Добровићево дело реализовало.
Кад су се већ главни извођачки пројекти неколиких Добровићевих објеката правили мимо њега док је био жив, зашто то не би учинили данас кад је то чак морална обавеза честитих наручиоца и честитих архитеката? Има ли веће захвалности и боље успомене за све оно што смо сви изговорили кад је Добровић одлазио?

Аутор текста: Михајло Митровић 
Извор: Митровић, М., 1967. Станична зграда Косово Поље. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 43: 34-35. 

Нема коментара:

Постави коментар