четвртак, 12. децембар 2013.

Aрхитектура Новог Сада | 2013

Крајем октобра ове године боравио сам у Новом Саду и том приликом сам фотографисао одређене објекте новосадске архитектуре, који ће бити представљени у овом чланку. Такође, разлог моје једнодневне посете је био и интервју са значајним новосадским архитектом, ђаком Београдске школе архитектуре, Душаном Крстићем. 

На сајту Сербума је објављен својеврсни, скромни водич кроз архитектуру Новог Сада, који можете да прочитате на следећим адресама:

У даљем наставку чланка биће приказани поједини објекти новосадске архитектуре. У неком наредном обиласку овог града на северу Србије, списак ће свакако бити допуњен.

01 | Жупна црква Светог имена Маријиног, арх. Ђерђ Молнар | 1893-96. године | Фото: Горан Анђелковић
02 | Градска кућа, арх. Ђерђ Молнар | 1893-94. године | Фото: Горан Анђелковић
03 | Радничка комора, арх. Драгиша Брашован | 1929-31. године | Фото: Горан Анђелковић
04 | Палата Дунавке бановине, арх. Драгиша Брашован | 1939. године | Фото: Горан Анђелковић
05 | Стамбено насеље Лиман I, арх. Л. Ленарчич, М. Митић, И. Петровић и М. Чанак | 1962-65. године | Надоградња етаже, арх. М. Чанак | 2007. године | Архива М. Чанка/Фото: Горан Анђелковић
06 | Блок III, арх. Б. Јовановић, П. Цагић и М. Лојаница | 1970-71. године | Фото: Горан Анђелковић
07 | Стамбени објекат у Булевару ослобођења, арх. М. Маријановић, В. Петричић-Томић и Д. Миленковић | 1982. године | Фото: Горан Анђелковић
08 | Стамбено насеље Лиман I, арх. Д. Крстић | 1973-80. године | Фото: Горан Анђелковић
09 | Стамбено-пословни комплекс, М. Марушић и Д. Марушић | 1989-99. године | Фото: Горан Анђелковић
10 | Стамбени објекат, Л. Кузманов | 2012-13. године | Фото: Горан Анђелковић
11 | Зграда Ректората Универзитета у Новом Саду, Ђ. Грбић/Д. Реба и И. Мараш | 1982. године | Фото: Горан Анђелковић

среда, 4. децембар 2013.

Излазак са архитектом | 2013

Мало комедије... :)


Jannis Kounellis, samostojna razstava | Ljubljana | 2013

V Ljubljani je potekala samostojna razstava italijanskega umetnika Jannisa Kounellisa. Razstava je odprta še ob16. oktobra v Mestni galeriji, v samem središču Ljubljane. Pa včeraj (3. december) je bil zadnji dan razstave ter je skozi njo vodila kustosinja Alenka Gregorič.

Več informacij si lahko preberete na spletni strani Mestne galerije, kje je postavljena tudi biografija italijanskega avtorja. 
Na koncu si lahko pogledate zanimlive fotografije z današnjega vodenja razstave.

Na razstavi je zelo zanimliv detajl jeklenega I-profila, ki je pogosto uporabljal tudi arhitekt Mies van der Rohe v svoji arhitekturi.

01 | S razstave | Foto: Goran Anđelković
02 | S razstave | Foto: Goran Anđelković
03 | S razstave | Foto: Goran Anđelković
04 | S razstave | Foto: Goran Anđelković
05 | Pogled s Mestnega trga | Foto: Goran Anđelković
06 | Pogled s Mestnega trga | Foto: Goran Anđelković

уторак, 3. децембар 2013.

На данашњи дан | 90 година од рођења архитекте Ивана Антића | 1923-2013

На данашњи дан, пре тачно деведесет година, у Београду је рођен наш архитекта Иван Антић. У даљем прилогу чланка, даћемо његову биографију са странице Академије архитектуре Србије (ААС):
Још током студија на Архитектонском факултету у Београду, које завршава 1953, ради у пројектантским атељеима „Југопројект“ и „Рад“, а у овом последњем се и запошљава.

Каријеру универзитетског наставника почиње као асистент 1957, наставља као доцент и ванредни професор, да би 1973. постао редовни професор Архитектонског факултета.

Од 1976. је дописни, а од 1983. и редовни члан Српске академије наука и уметности. Између 1974. и 1981. председник је Друштва архитеката Београда (ДАБ).

Самостално је излагао у Музеју примењених уметности 1975. године. За своје дело награђен је највишим стручним признањима:
- у два наврата Октобарском наградом града Београда (1965. и 1974.),
- Седмојулском наградом (за опус до 1969.),
- републичком наградом дневног листа „Борба“,
- као и најугледнијим признањем Удружења архитеката Србије - Великом наградом за архитектуру за 1984. годину.

Широко разложени спектар Антићевих остварења обухвата архитектуру како индустријских, стамбених и пословних, тако и меморијалних, спортских и административних намена.

Бавио се такође и педагошким, научно-истраживачким радом, као и ентеријерном архитектуром.

Члан је Академије архитектуре Србије од њеног оснивања 1995. године.
 Taкође, значајан је и текст Зорана Маневића који је већ публикован на страници „Српски архитекти | Serbian architectsу албуму Мала ризница текстова.


01 | Академик архитекта - Иван Антић | Зоран Маневић
02 | Академик архитекта - Иван Антић | Зоран Маневић
03 | Академик архитекта - Иван Антић | Зоран Маневић
04 | Академик архитекта - Иван Антић | Зоран Маневић
05 | Академик архитекта - Иван Антић | Зоран Маневић
06 | Академик архитекта - Иван Антић | Зоран Маневић
07 | Академик архитекта - Иван Антић | Зоран Маневић
08 | Академик архитекта - Иван Антић | Зоран Маневић

недеља, 1. децембар 2013.

Филм „Иронија судбинe” | 2013

O oвом филму је било речи на блогу у виду критике униформисаности архитектуре. Но, у овом чланку биће постављен линк са јутјуба (youtube) на коме се може погледати цео филм.

 Филм „Иронија судбинe”

субота, 30. новембар 2013.

Деловање наших архитеката у иностранству | Meђунароодни сајам у Лагосу, Нигерија | 2013 | 1

   ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: Зоран Бојовић, дипл. инж. арх.;
Пројектанти: Зоран Бојовић, дипл. инж. арх.; Драган Манасијевић, дипл. инж. арх.; Предраг Ђаковић, дипл. инж. арх.; Александар Рашевски, дипл. инж. арх.; 
Ентеријер: Љиљана Бојовић, дипл. инж. арх.;
Спољно уређење/хортикултура: Бранислав Прошић, дипл. инж. арх.;
Пројектанти конструкција: Живорад Димитријевић, дипл. инж. арх.; Влада Врачарић, дипл. грађ. инж.; Милан Корица, дипл. грађ. инж.; Анђелко Ковачевић, дипл. грађ. инж.; Милорад Њежић, дипл. грађ. инж.;
Инсталације ВИК: Јован Томашевић, дипл. грађ. инж.; Миомир Закић, дипл. грађ. инж.;
Унутрашње инсталације: Радосав Милчић, техничар; Звонко Биценко, дипл. електро. инж.; Инсталације електрике: Чедомир Михајловић, дипл. електро. инж.; 
Термотехничке инсталације: Бранислав Контић, дипл. маш. инж.;
Пројектантска кућа: ДД Енергопројект - Урбанизам и архитектура ;
Инвеститор: Федерално министарство трговине, Нигерија;
Извођач и време изградње: Енергопројект - Високоградња, 1974-77. године;
 
О ОБЈЕКТУ

Изложбени простор заузима највећи део комплекса и централно је постављен у односу на све пратеће функције. Издељен је у четири независне изложбене зоне чиме је омогућена флексибилност у експлоатацији. Свака зона има покривени и отворени изложбени простор и централни павиљон који доминира. У средњој зони, око централног павиљона изграђено је осам сателитских који су мостовима повезани са централним и чине једну функционалну, хомогену целину. Основна шема кретања је кружна, а самим тим најкраћа и најкомфорнија. Зракасти распоред појединачних павиљона омогућава изузетно добру прегледност експоната на сајму.
 
01 | Међународни сајам у Лагосу, Нигерија | 1977
Основни подаци о објекту:
- укупна површина терена 300 хектара;
- укупна површина комплекса 120.000 m²;
- отворени изложбени простор 611.734 ;
- површина вештачког језера 11.000 .
 
У оквиру павиљона, па сваком штанду је омогућен прикључак на енергетску, водоводну, канализациону и телекомуникациону мрежу. Изложбене зоне опремљене путном мрежом за тешки саобраћај, што дозвољава доставу експоната, као и кружном саобраћајницом која је повезана са трансафричком магистралом.
 
02 | Међународни сајам у Лагосу, Нигерија | 1977
Пошто је комплекс изграђен вам домашаја градске територије, обезбеђени су му сопствени извори напајања. Електрична енергија се добија преко трафостанице 33/11 kV и низа подстаница 11/0,4 kV које електричном енергијом напајају потрошаче. Водоснабдевање за зграде и зеленило обезбеђено је са шест дубоких бунара и постројења за пречишћавање воде. Отпадне воде се комплетно пречишћавају пре испуштања у природни реципијент.
 

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”
  

петак, 29. новембар 2013.

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 7

За српску архитектуру црним и тужним словима биће исписан датум 26. новембар ове године, дан када је почело наводно рашчишћавање зграде „Б комплекса Добровићевог Генералштаба и Министарства одбране. Таква брза одлука војске као инвеститора да крене са таквим радовима у најмању руку буди сумњу да је то, у суштини, почетак рушења ових зграда.
01 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић
 Но, остаје отворено питање да ли је политичка (више политикантска) врхушка некоме продала ово вредно архитектонско здање, поготово што се у медијима пре неколико дана могло чути да је заинтересован за куповину ових кућа и Доналд Трамп (Donald Trump).
Уредништво странице Српски архитекти | Serbian architectsи даље води иницијативу за очување ових јединих Добровићевих кућа у Београду, тако да ће пратити даљи развој ситуације. Пре неки дан на страници је објављен и овај стрип на тему Генералштаба.
02 | Стрип на тему одбране Добровићевих кућа | Монтажа: Г. Анђелковић
Снимци о најави почетка рашчишћавања зграде Б Добровићевог комплекса: