Група стамбених објеката у улици Осмој новој у Раковици | Београд

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Александар Стјепановић, д.и.а.

Пројектовано: 1967-68. године

Реализовано: 1969-70. године

Извођач: ГП „Комфор”, Београд

О ОБЈЕКТУ

Група стамбених зграда налази се у зони која је Детаљним урбанистичким планом Урбанистичког завода града Београда предвиђена за изградњу породичних објеката висине приземља и спрата са или без поткровља. Улица Oсма нова лежи на падини, претежно јужне експозиције, која се спушта према раковичкој долини и која је оријентисана, у погледу визура, према Миљаковцу и Канаревом брду.

Ради бољег сагледавања услова чини ми се да је неопходно уочити неке чињенице и специфичности везаних за овај вид изградње.

01 | Изглед насеља

За ову врсту изградње урбанистички план предвиђа породичне објекте висине приземља и спрата, одређене величине у основи, зависно од димензија парцеле, са највише две стамбене јединице, раздвојене било по хоризонтали било по вертикали. Анализирајући постојећу, досадашњу изградњу, у овим зонама уочавамо неколико чињеница. Велики број власника довео је до уситњавања парцела из чега као последица проистиче и повећани број објеката и сходно томе и њихова повећана густина - збијеност.

Суочавајући се са финансијским проблемом изградње већи број власника, чије економске могућности нису одговарале финансијским захтевима изградње, налазио је решење у удруживању, делимичном устапању права коришћења терена итд., ради могућности остварења изградње. Решавање потреба изградње на овај начин довело је до повећања броја стамбених јединица (тј. броја породица) у објекту. Већи број зграда се гради са три, четири па и шест стамбених јединица, где као коначан резултат имамо сукоб са Детаљним урбанистичким планом како у погледу предвиђене густине тако и у погледу оптерећења свих пратећих садржаја (предшколске институције, школе, снабдевачки центри итд.).

У архитектонском погледу, овакав начин изградње ствара скупине зграда различитих архитектура, које својом збијеношћу и близином неминовно стварају утисак хиперогености. Радећи на пројектима за Осму нову улицу ове анализе су биле стално присутне. Низ парцела у овој улици било је предвиђено за изградњу породичних зграда. Требало је искористити могућност коју је пружала истовремена изградња једног потеза - улице да би се постигла осмишљена акција која ће пренебрегнути појединачне интересе у корист општих. Извршено је спајање - удвајање објеката, као последица укидања система парцела. Остварени су тако већи међупростори у односу на уобичајене, а тиме је постигнута већа трансформација основног простора - улице.

Оба улична платна, целом дужином, решавана су на исти начин, у архитектонском погледу, што је целом потезу и дало одређени израз реда и кохерентности што се јасно уочава сагледавањем падине као целине - даљинске визуре.

Одређене економске могућности инвеститора и будућих конзумената поставиле су с друге стране реалне границе у оквиру којих је требало тражити одговарајући израз како у погледу архитектуре тако и у погледу обраде објеката. 

Основни типски објекат се састоји од два међусобно смакнута волумена спојена вертикалним чвором, чиме се уједно постиже и потребно прилагођавање терену (наиме постоје два типа објеката: раван и смакнут).

02 | Oснова решења

Oко вертикалног чвора се групишу три или четири стамбене јединице средње величине, или шест мањих стамбених јединица. Сама јединица је решавана као линеарни тип , стан у равни, са коришћењем угаоне позиције као могућност за попречно проветравање и осветљавање мањих простора јединице.

Систем попречних зидова је коришћен као основни архитектонски израз. Платно се рашчлањава на зидове, обложене неком врстом тавеле и међупоља од бојених површина.

Извор: Група стамбених објеката у улици осмој новој у Раковици у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 119.

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”