недеља, 13. новембар 2011.

Oд конкурса, преко Париза, до Метропола | 2010-2011 | 2


   У првом чланку било је више речи о томе како се радио пројектни задатак конкурса. Акценат је био на фази и процесу пројектовања. У овом, другом чланку, биће речи о периоду после предаје рада и наградама.

* * *

Дошао је и тај дан Д- 17. септембар - дан када је требало предати конкурсни пројекат. Пројекат се предавао у представништву компаније Армстронг, које се налази у блоку 19а на Новом Београду. 

Наравно, одштампао сам све раније. Увек тако радим. Имао сам већ неколико пробних штампи, тако да сам био спреман за финалну верзију. Пројекат сам штампао у Копи студију (Copy studio), у близини факултета. На том месту сам углавном штампао радове за факултет. Све је прошло без икаквих проблема, као што сам очекивао. Штампа је била заиста одлична, графика на цртежима упечатљива, боја је била савршена као она монитору. Дакле, све је било одлично и како се само могло пожелети.

01. Приказ одштампаних цртежа
02. Приказ одштампаних цртежа
Био сам спреман као запета пушка за предају рада такорећи. Само сам чекао тај дан предаје.

Као што сам на почетку чланка рекао, предаја радова је била у представнштву компаније. Пошто је у мојој близини, ишао сам пешице. Као и обично, рад сам морао да спакујем у велики коверат А3 формата. Цртежи су у десном, горњем углу морали да имају шифру и нису никако смели бити потписани или на било који начин обележени. У великом коверту, поред цртежа, био је и мали коверат са мојим контакт подацима.

У представништву су већ били спремни да очекују студенте који желе да предају пројекат. Тада сам у канцеларији поновно добио информацију да ћемо резултате конкурса сазнати за недељу дана тј. 24. септембра. Мада сам ово већ знао (писало је у пројектном програму, као мали термински план), али послушао сам поново тај део приче.

Ништа, после предаје рада, вратио сам се осталим активностима. Девети семестар је полако кренуо, те сам се усмерио на наставу на факултету. Могу рећи да ми је овај конкурс баш легао јер сам био већ уходан. Летња пауза није била деструктивна већ напротив. Такође, имао сам и већу мотивацију за рад у том тренутку.

Међутим... 22. септембра долази неочекиван и-мејл са следећом садржином:

03. И-мејл о померању предаје конкурсног рада
 
  Одједном је померен рок предаје за месец дана – за 14. октобар! У најмању руку непрофесионално са њихове стране. Читајући и-мејл нисам могао да верујем. Да неозбиљност буде још већа, убрзо је стигао још један и-мејл тог дана, да није пак 14. већ 18. октобра. Тотална непрофесионалност...

04. И-мејл о померању са 14. на 18. октобар

  Немам речи. Размишљао сам неколико дана да ли да покупим рад или не. Ломио сам се око тога. Одједном сам осетио у себи једно велико неповерење према њима. Да ли је то нека моја интуиција говорила боље да узмем ипак радове?

  Ипак сам брзо преломио и одлучио да преузмем радове које сам предао 17. септембра, наравно, наводно на даљу дораду. Нисам имао шта да дорађујем пошто сам сматрао да је пројекат завршен, али био бих сигурнији ако би радови били код мене него код њих у канцеларији. 
  Када сам дошао поново у канцеларију, видео сам на великом столу у сали за састанке коверте А3 формата. Интересантно је да је само моја коверта била отворена. Види се да се брзо секло маказама за папире, помало махнито, што говори да се неком журило да што пре отвори. Бар је такав мој утисак. У том тренутку сам поставио питање колико је радова стигло на конкурс уопште. Добио сам одговор да се око 30 људи пријавило на конкурс, а да је стигло свега седам радова. Али опет, то није разлог одлагања предаје и одлучивања жирија ко је победник конкурса. Број радова је премашивао број награда за дупло (планиране су три награде). Али тако одлучише...

  Моји пријатељи, колеге са факултета, су биле става да је конкурс намештен и да се чека да неко преда рад. Колико год то звучало сулудо, тада сам био става да можда није тако, али са ове временске дистанце, сада, могу рећи да можда и јесте био намештен конкурс. Али за такву тврдњу немам довољно доказа нажалост. Могу само да сумњам и да наслућујем.

  Но, вратимо се за часак на и-мејлове. У првом и-мејлу се наводе награде које ће бити додељене. Зашто су одједном одлучили да промене и сам фонд награда?! Још једна у низу неозибљности наших људи који раде у Армстронгу (српска посла). Ово је довољно да се каже да је конкурс нерегуларан, и то из два разлога:

  1. Због померања термина предаје рада за месец дана. Дакле, четири месеца су говорили једну те исту причу и одједном су направили наводно грешку са датумом! Ајме, нисмо ни ми наивни студенти архитектуре. Многи од нас имају мозак и имају самостално размишљање,
  1. и због промене фонда награда.
  Сумњиво је у сваком случају, али океј. Можда грешим, али мислим да сам у праву, јер чињенице и њихово понашање говори у прилог томе. Поготово када се погледа шта се тада дешавало и шта се сада дешава.

  Чекао сам нови термин предаје, 18. октобар, у нади да ни тај термни неће накнадно померити и прогласити га још једном грешком
  Реприза приче од 17. септембра. Предао сам исте радове као и пре месец дана. Наравно у новој коверти, пошто су прошлу онако животињски поцепали (хвала Богу радови су били неоштећени). Сад предстоји период чекања резултата.

   Резултати би требало да буду објављени за недељу дана (као и први пут), дакле 25. октобра. Међутим, када сам слао и-мејл после тог датума, добио сам одговор да ће бити продужено још за пар дана, пошто се жири још није скупио. Још једна у низу неозибљности. Престао сам да бројим.

05. И-мејл о продужавању рока објављивања резултата

   И најзад, 29. октобра, стижу и резултати! Најзад се неко сетио и да то мора да обави и да се извуче из јаме у коју је сам упао. Безобразлук иде до те мере да су ми чак и презиме погрешили. Да ли је то случајно? Мислим да није. То је био израз непоштовања и непристојности. Ово сада, са ове временске дистанце, могу да тврдим, јер скорашњи догађаји говоре у прилог томе.

06. И-мејл са резултатима конкурса

  Добио сам трећу награду. У плану је поставка изложбе на Архитектонском факултету у Београду са свечаном доделом награда. Изложба радова је била од 22. до 26. новембра у Свечаној сали Архитектонског факултета. Свечана додела награда је била заказана за 24. новембар, у 18.00 часова. 

07. И-мејл о одржавању изложбе

  Приликом поставке изложбе, питао сам поново колико је пристигло радова на конкурс – одговор је био девет. Дакле, само су два нова рада пристигла. Запамтите ову разлику. Касније ћу се вратити на то у овом чланку.

  После бројних промена фонда награда нисам био сасвим сигуран шта сам добио трећом наградом и шта ме очекује тог дана. На снимку који је направила моја пријатељица, којом се овом приликом захваљујем на помоћи и на присуству одбрани, може се чути о трећој награди и да сам добио плаћену праксу у трајању од три месеца (сада отприлике негирају све то). Обратите пажњу на први минут (до дела када се ја појављујем) шта је речено:


 
  Одбрани су присуствовали и људи из моје средње школе, на моје велико задовољство. Искрено, нисам ни очекивао. У сваком случају много ми је значило.
   У ранијем чланку сам детаљније писао о томе, те нећу понављати у овом чланку.

  После одбрана, пришао ми је један од чланова жирија да ми каже, онако успут, да су колеге које су добиле прву и другу награду лоше бранили као да нису њихови радови, те ме је хвалио више пута. Да ли је реч о некој врсти куртоазног хвалоспева, не бих могао да тврдим. А и не бих улазио у његову констатацију, на крају крајева, то је његово лично мишљење. Свако има право на свој лични став.

  Мој утисак је сличан, да су радове лоше бранили, али је то можда било проузроковано тремом или нечим другим. Није ни битно сад шта је конкретно разлог. Нису најбоље презентовали рад и живот иде даље.

  Оно што је мени интересантно, а то је да су чланови жирија рекли да ни прва ни друга награда нису добро функционално решили решење. Такође, рекли су за прву награду да се решење не може извести од елемената које Армстронг прави, али да представља у неку руку као изазов и нови задатак. Лепа слика, а то што се не зна како ће стајати све, то ником није битно. Друго решење је била слика постојећег стања – исто нагомиланост елемената без неке одређене логике и рендери на којима доминирају светлеће кугле које одвлаче пажњу посматрача... Можда како би сакриле праву слику лошег решења...

  После одбране и доделе награде, кренули су преговори о плаћеној пракси који су се завршили фијаском у октобру 2011. године. О томе ће бити више речи у трећем делу ове трилогије.
 
  Током децембра месеца, радови су били изложени у том простору компаније Армстронг у Паризу. Интересантно је да мој рад био постављен на првом месту, а после преостала два рада. Зашто су одједном одустали од распореда 1,2,3 и заменили са 3,1,2. Некако је логично од првог до трећег места да буде. Остаје још једно питање у низу.

   Да се вратим на број два то јест на ону разлику радова (у септембру је било предато 7, а у октобру 9 радова), један пријатељ и колега са факултета ми се у неку руку исповедио и изразио је жељу да остане анониман. Причао ми је како једна особа од ових награђених, није била у Србији 17. септембра и како је говорила да oни већ иду у Париз. Ово ми је, у прву руку, деловало као немогуће, али када озбиљно размислим и упоредим датуме, делује да може бити да је тако. Опет, то је само претпоставка која се не може утврдити, али стоји чињеница да се временски није могло постићи до 17. септембра, јер се та особа вратила из иностранства тек 18. септембра, дан после предаје.

  Да ли су то два рада који су накнадно пристигли у октобру или не? То нажалост никада нећемо сазнати. Опет то је само претпоставка за коју не постоје одређени докази који би је поткрепили. Остаје само сумња, а има доста разлога и чињеница за њу.


Н А С Т А В И Ћ Е   С Е . . .

Нема коментара:

Постави коментар