среда, 09. новембар 2011.

Реконструкција XI и XII месне заједнице на општини Врачар | 1973-76

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројекат је завршен: 1973. године;
Реализација: 1976. године;
Локација: између улица Милешевске, Војислава Илића и Јужног булевара;
Аутор: арх. Стојан Максимовић;
Пројектанти: арх. Ђорђе Бобић, арх. Милош Милеуснић, арх. Даница Симеоновић;

О СТАМБЕНОМ КОМПЛЕКСУ

Пројекат реконструкције XI и XII месне заједнице, урбанистички обрађује територију југозападне падине Врачара, унутар зона између улица: Саве Ковачевића (данас Милешевске улице), Војислава Илића и Јужног булевара. Ово подручје, по генералном плану, предвиђено је за стамбену вишеспратну изградњу.  

01 | Ситуациони план
Природни и створени услови:

Већи део територије Врачар, представља заталасану падину, која се од Цветкове механе, паралелно Булевару Револуције (данас Булевар краља Александра), спушта ка југу и југозападу, са мањим или већим платоима све до Булевара Југословенске народне армије (данас Булевар Ослобођења), односно Славије. 

Географски положај овог подручја, уз друге повољне природне услове (добро осунчање, проветреност, повољна оријентација) нуди могућност интезивност стамбене изградње. Ова територија припада ткиву  ужег градског подручја, са могућностима  доброг саобраћајног опслуживања и снабдевања. Оивичена јаким саобраћајницама: Јужним булеваром, будућом Источном магистралом и Булеваром Револуције (у непосредној близини), ове две месне заједнице  укључују се у ужу градску зону становања. 

Постојеће стање:

  Подручје XI и XII месне заједнице, представља данас зону мешовите стамбене и друге изградње.  У првом реду, то је ниска породична изградња, настала у периоду између два рата. Највећим делом то су приземне стамбене зграде, претежно лошег грађевинског фонда, са нехигијенским условима становања.  Релативно велика изграђеност, резултат непланске изградње са последицом осетног мањкања слободних површина.   

Мрежа саобраћајница, унутар месних заједница, изражена је сплетом малих улица, које су последњих година застрте савременим коловозом, у оквиру затечених регулација.
Фонд зеленила у постојећем стању изражен је у мањим групацијама квалитетног високог растиња, претежно унутар парцела породичне стамбене изградње. На читавом подручју нема већих зелених површина. 

Комуналне инсталације на овом подручју, оцењују су као употребљиве, а једним делом могу и да се користе унутар предложеног решења реконструкције.

Урбанистичка организација територије и елементи програма реконструкције:
  
У предњем излагању изнети су ставови који ово подручје карактеришу као зону погодну за реконструкцију. Међутим, у поступку реконструкције било је нужно сагледати шире подручје, како би се могли одредити елементи програма реконструкције. У првом реду овде се мисли на проблеме мреже примарних саобраћајница, проблеме центара унутар шире зоне, као и границе месних заједница које се реконструишу. Проблем саобраћаја је од посебног значаја, јер као што је речено управо се у овој зони преплиће низ пројектованих и постојећих градских магистрала. Булевар Револуције, Источна магистрала, Јужни булевар и такозвана средња лонгитудална , представљају елементе костура примарне саобраћајне мреже.

Посебан проблем у реконструкцији XI и XII месне заједнице односи се на питање планирања центара. Анализом шире зоне дошло се до становишта да се реално може очекивати развој једног јачег центра на подручју око Црвеног крста.

Извор: Реконструкција XI и XII месне заједнице на општини Врачар у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 122. 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects

Нема коментара:

Постави коментар