понедељак, 28. јул 2014.

Спомен-костурница бранилаца Београда | 1914 - 2014


* * *
Поводом стогодишњице од почетка Великог рата, у овом чланку приказујемо Спомен-костурницу бранилаца Београда на Новом гробљу, дело руског архитекте и вајара Романа Николајевича Верховскоја.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: архитекта-вајар Роман Николајевич Верховској;
Сарадници: вајари Живојин Лукић и Владимир Павлович Загородњук; 
Финансирање и наручилац споменика: Удружење резервних официра и ратника;
Локација: Београд, Ново гробље, општина Звездара;
Година изградње: 1931. године

О СПОМЕНИКУ

Спомен-костурница бранилаца Београда (1914-1918) налази се на Новом гробљу, у делу који се данас назива Алеја народних хероја. Простор ове Алеје је уређен у периоду од 1928. до 1931. године, а свој коначни изглед је добио седамдесетих година прошлог века. Костурницу је подигло и финансирало Удружење резервних официра и ратника уз помоћ тадашње Београдске општине.
Споменик је импозантне висине од 18,5 метара и тежине 2870 килограма, док је изливен у Војнотехничком заводу у Крагујевцу. Споменик је свечано откривен 11. новембра 1931. године. Од 2011. године, тачно на осамдесет година од откривања овог споменика, овај датум се обележава као Дан примирја у Првом светском рату, те је као државни празник нерадан дан у Републици Србији.
Спомен-костурница се састоји од споменика и крипте. Унутар споменика до краја 1934. године смештени су посмртни остаци 3529 идентификованих и 1074 неидентификованих војника са различитих локација (Лекић, 1995)

01 | Спомен-костурница бранилаца Београда | aрхитекта-вајар Р. Верховској  | 1931 | Фото: Горан Анђелковић
О ауторству споменика се могу наћи различите и често погрешне информације у стручној публициситици. У сваком случају, чињеница је свакако да је аутор споменика руски архитекта и вајар Роман Николајевич Верховској (Вујовић, 1994), иако у стручној публицистици наилазимо на још два имена - Живојин Лукић (1889-1934) и Владимир Павлович Загородњук (1889-1976). Ауторство Верховскоја потврђује и његов потпис на крилу орла, али и на каменом подножју гробнице.  
02 | Спомен-костурница бранилаца Београда, потпис аутора | aрхитекта-вајар Р. Верховској  | 1931 | Фото: Горан Анђелковић
Наиме, оно што је познато стручној јавности, поменута друга два вајара јесу припомагала реализацији идеје и пројекта Верховскоја. Тако се претпоставља да је Живојин Лукић, такође ратни ветеран, аутор скулптуре војника, док је Загородњук аутор великог клесаног орла са штитом српског грба. На споменику је уочљив и оригинални топ из битке за ослобођење Београда.
Композиција споменика је изразито вертикална. Тако на врху постамента уочавамо поменуту скулптуру српског војника (Ж. Лукић), који симболизује победу, док у подножју видимо бронзану скулптуру срушеног орла (Р. Верховској) као поражене стране. Између победе и пораза, налази се оригинални топ којим је ослобођена српска престоница, те и двоглави орао са штитом српског грба (В. Загородњук), као симболом српске државности.

03 | Спомен-костурница бранилаца Београда, однос победе и пораза | aрхитекта-вајар Р. Верховској  | 1931 | Фото: Горан Анђелковић
За овај споменик везан је и проблем локације на којој је требало да се подигне. Наиме, његова локација је првобитно требала да буде у градском парку Ћирила и Методија, у близини данашње зграде Техничких факултетa и студентског дома „Краљ Александар I“. Међутим, политичка ситуација вишенационалне Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929), потоње Краљевине Југославије (1929-1945), је била у знаку велике кризе идентитета и јачања појединих сепаратистичких тежњи. Одмах се развила бурна полемика око овог споменика са видним српским обележјима, које су често биле инспирасине инсуацијама „српског хегемонизма“ и „солунаштва“. Не треба заборавити чињеницу да је нову војску Краљевине СХС и Југославије највећи део сачињавао управо победничка српска војска, па је са те стране сасвим очекивано да се подигне овакав споменик у престоници Краљевине, у Београду, како би се одала пошта саборцима у борби за ослобођење.
Међутим, иако је јавност била за подизање оваквог споменика у престоници Краљевине, политичке власти су се ипак одлучиле да се споменик подигне на Новом гробљу 1931. године, које је тада било на периферији Београда. На тај начин, споменик је сакривен од очију свакодневних пролазника, Београђана и других грађана Србије.

04 | Спомен-костурница бранилаца Београда | aрхитекта-вајар Р. Верховској  | 1931 | Фото: Горан Анђелковић
Због политичке неподобности овог споменика у центру Београда, главном граду тадашње Краљевине, његова реплика се подиже у Краљеву. Наиме, краљевачки ветерани балканских и Првог светског рата били су упорни у тој намери и успели су да дођу до оригиналних нацрта овог београдског споменика. Године 1932. на централном градском тргу, на данашњем Тргу српских ратника, подигнута је реплика овог београдског споменика.
Међутим, у време социјализма, овај споменик са српским обележјима није такође био подобан тадашњој владајућој номенклатури, која је пропагирала „братсво и јединство“ међу народима и народностима. Године 1960. споменик је задесила слична судбина београдског - премештен је на руб гробља. Поводом педесетогодишњице од подизања овог споменика у Краљеву, 1982. године враћен је на централни краљеваки трг, где и дан данас стоји и представља значајан симбол града, док су му Краљевчани из милоште наденули име Милутин.
05 | Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912-1918 | 1932 | Фото: Горан Анђелковић
Извори:
Вујовић, Б., 1994: Београд у прошлости и садашњости. Београд: Драганић.
Лекић, Д., 1995: Београд град за сва времена. Београд: Наука.

Нема коментара:

Постави коментар