петак, 04. јул 2014.

Да ли су нам архитекте потребне - иронија звана „Београд на води“ | 2014 | 3

О контраверзном (политичком) пројекту „Београд на води“ доста је писано у последњих шест месеци текуће године. Тако, на пример, на сајту Академије архитектуре Србије можемо наћи бројне текстове Бранка Бојовића, Бранислава Јовина, Слободана Гише Богуновића и многих других. Овај чланак неће се бавити већ написаним исцрпним критикама о овом пројекту, али ће покушати да укаже на одређене детаље ове ироније зване „Београд на води“.

01 | Однос политике и архитектонске струке | Монтажа: Горан Анђелковић
Чињеница је да је цела наша архитектонска струка изопштена из целе приче око овог пројекта, што нам даје за право да говоримо да је реч искључиво о политичком (политикантском) пројекту. Владајућа „политичка елита је једноставно дезавуисала мишљење бројних стручњака. Цела борба струке свела се на серију чланака, који исцрпно дају аргументе због чега је сулуд овај пројекат, а који никада нису демантовани нити оспорени. Једна страна говори, а други ћути. Не заборавимо да страна која ћути ипак има моћ у својим рукама. Поменимо такође да уопште није било ни јавне расправе о овако значајном пројекту за Београд. Чему онда служе архитекте у овом друштву, када је свако архитекта? Да ли су нам онда уопште потребне aрхитекте, ако ће нам одређени политичари (тј. политиканти) креирати простор? На крају, ко је одговоран за овакву ситуацију?
Слободан Гиша Богуновић је у свом тексту „Мање је више“ написао праву суштину и срж проблема београдског простора, тако да ћемо цитирати целу мисао у оригиналу:
Када се једном заједницом не провлачи константа довршавања отпочетог, недомашеност је њено стање, а трагичност њена извесност. Њој насупрот су народи који истрајно предупређују, планирају по редоследу важности, граде, чувају и унапређују изграђено, поштују континуитет и настављају започето.
Наш град је препун примера дисконтинуитета. Једним делом због бурне историје и бројних разарања самог града, а другим због његовог неадекватног обнављања и грађења. То је свакако утицало на непостојање политике простора и архитектонске политике, који су и те како присутне у уређеним срединама Европе. Постојање ових дисциплина је неопходно за један сложен систем као што је град, уколико желимо да заштитмо своје интересе, како са аспекта струке тако и са аспекта становника овог града.

Политичка манипулација

По отварању реконструисане Београдске задруге, несумњиво једне од најлепших зграда у Београду, чија је реконструкција била преко потребна, 27. јуна је представљена макета будућег града на води уз све могуће политичке еуфорије. Одабир овог архитектонског бисера за презентацију и места одакле ће се води изградња овог сулудог пројекта није случајна, већ симболичка и иронична у служби политичке манипулације владајуће елите. То потврђују и билборди који поручују иронично „Славимо Београд широм нашег града и земље. Шта то славимо, забога? Узурпацију нашег простора? Немоћ струке пред политичким и сулудим идејама?
02 | Билбоди са поруком „Славимо Београд | Фото: Горан Анђелковић
Забрињавајуће су такође и медијске репортаже, често једноличне у служби политичке манипулације. Одличан је пример прилог са телевизије Студио Б, у којем можемо да видимо одушевљење грађана, односно од младенаца који су дошли да се сликају поред макете на свој најважнији дан до људи који су спремни да већи стан замене за мањи у овој иронији званој Београд на води. Да ли је могуће да имамо само једноличне ставове обичних људи или је ипак реч о одабиру испитаника који ће хвалити ово решење? Пре ће бити да је ово друго. Ниједан Београђанин не може да подржи овај пројекат, уколико воли свој град. Присетимо се речи нашег уваженог колеге Ђорђа Павловића:
„... Ако нема љубави према сопственом граду, нема ни архитектуре...“ 
На крају, подсетимо се такође и једне приче из 2011. године у време реконструкције Брашовановог хотела Метропол“:
Причају српски и грчки архитекта око реконструкције „Метропола у Београду:

С. архитекта: „Да ли знаш ко је пројектовао 'Метропол', овај хотел који сада реконструишеш?
Г. архитекта: „Не, не знам
...“
С. архитекта: „Па, 'Метропол' је пројектовао арх. Брашован
...“ (прекида Грк)
Г. архитекта: „Где живи? Где ради?

С. архитекта: „Па... Он није више међу живима... Он је славни архитекта мо...
(опет прекида)
Г. архитекта: „Е, штета! Таман сам хтео да га питам за оне преградне зидове од опеке које сам морао да рушим...
 
Српски архитекта гледа ћутке свог грчког колегу, мислећи да се шали... Али кад је схватио да је Грк озбиљан и да стварно тако мисли, само се окренуо и рекао у себи:
- Ј....е, са каквим моронима ја радим...
И наравно дао отказ и напустио посао...
Као што је тада речено да Београд није Паралија, тако треба рећи и сад да Београд није Дубаи! Београд ипак има своју душу.

Н А С Т А В И Ћ Е   С Е . . .

Нема коментара:

Постави коментар