Конак кнеза Милоша у Топчидеру | 1831-33

ОПШТИ ПОДАЦИ

Градитељи:Јања Михаиловић, Никола Ђорђевић и Хаџи-Никола Живковић

Локација: Општина Савски венац, Београд, Република Србија
Адреса: улица Раковички пут бр. 2
Изградња: 1831-33. године  

О ПРОЈЕКТУ | ОБЈЕКТУ

01. Изглед конака кнеза Милоша

  Одмах по изградњи конака кнегиње Љубице, кнез Милош гради нову палату, личну резиденцију у Топчидеру. Избор локације био је условљен природном лепотом Топчидера и његовим стратешким положајем са којег се могла контролисати Београдска тврђава што је било од велике важности Милошу. Конак кнеза Милоша настаје као први елемент дворског комплекса у Топчидеру. Према организацији простора, употреби декоративних детаља и материјала, ова палата се више приближава европским архитектонским узорима, премда је, у погледу репрезентативности и величине, замишљена мање амбициозно у односу на конак кнегиње Љубице. 

02. Изглед конака кнеза Милоша

  Традиционална, затворена, организација маса разбијена је наговештајем бочних крила. Хоризонтална подела фасадног поља изведена је профилисаним венцима, а главни портал и прозори добили су истакнутија класицистичка обележја. Двојност стила прати и двојност примене материјала у којој се комбинују традиционални и нови европски метод грађења. Градитељи конака су мајстори Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић, а радове је водио Милошев неимар Хаџи-Никола Живковић. 

  

  Паралалено са изградњом конака вршено је уређење парковског простора и изградња других објеката који својом наменом заокружују дворски комплекс. То су дворска црква (1832-34), касарне и војни магацини (1836), неколико чесама и више објеката пратећих намена.

03. Основа конака кнеза Милоша

  Изградња репрезентативних, резиденцијалних конака кнеза Милоша истовремено је означила крај традиционално-балканских схватања у српској архитектури и зачетак нових, класицистичких тежњи. Конак у Топчидеру током времена постаје синоним кнеза Милоша и династије Обреновић. У периоду од 1838. до 1868. године многи догађаји и датуми из бурног живота династије Обреновић везани су за овај простор. Данас се у њему налази Музеј кнеза Милоша.

Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”