субота, 17. март 2012.

Конак кнегиње Љубице | 1829-31

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Јања Михаиловић, Никола Ђорђевић и Хаџи Никола Живковић
Локација: Општина Стари град, Београд, Република Србија
Адреса: улица кнеза Симе Марковића бр. 8
Изградња: 1829-31. године

О ПРОЈЕКТУ


01. Конак кнегиње Љубице
  Кнез Милош осим зграде јавне намене у Београду гради и резиденцијалне зграде за своје потребе и потребе своје породице. Прва монуметнална палата изграђена у тој серији била је предвиђена за становање кнегиње Љубице и кнежевића Милана и Михаила. 

   Морфолошка анализа ове грађевине јасно показује одлике прелазног архитектонског стила од традиционалне, балканске куће ка европској архитектури.

02. Конак кнегиње Љубице
  У основи зграде, концепцији волумена и организацији унутрашњег простора сачуван је карактер балканске, грађанске, господске куће. Њу одликује једноставна форма, одсуство декоративних елемената и удобност простора, постигнута симетричним и пропорционалним груписањем свих главних и споредних просторија око средњег хола. Западни утицај се огледа у начину обраде фасада и кроз примену декоративних елемената као што су кордонски венац, пиластри на угловима и орнаменти око прозора. Широка стреха, елемент старог градитељства, оивичена је мањим венцем класичног профила. Изразиту декоративну вредност има кров са истакнутим витким димњацима. Суштински преокрет односи се на технику грађења и употребу материјала. Традиционални бондручни систем замењен је тврдим материјалима као што су камен и опека.

03. Основа конака
  Осим солидности изградње, велика пажња била је посвећена и опремању ентеријера првог спрата. 

04. Пресек кроз конак
05. Конак кнегиње Љубице
  Ауторство конака у ранијој литератури приписивано је неимару Хаџи Николи Живковићу. Према новијим историографским истраживањима утврђено је да је он вршио дужност техничког надзора при подизању конака, а да су градитељи били мајстори Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић.

  Током година, Конак је више пута мењао намену. Служио је као Лицеј, Касациони и Апелациони суд, Црквени музеј. Данас се налази у саставу Музеја града Београда.

















Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”


Нема коментара:

Постави коментар