понедељак, 18. новембар 2013.

Вила Злоковић | 1927-28

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: архитекта Милан Злоковић;
Година пројектовања/изградње: 1927-28. године;
Локација: Котеж Неимар, Београд, Србија;
Адреса: Интернационалних бриграда бр. 76;
 
О ОБЈЕКТУ

Сопствена породична вила архитекте Милана Злоковића представља кључно дело у генези модернизма у стамбеној архитектури Београда. Својим градитељским делом Злоковић најочигледније заступа идеје које теоријски образлаже кроз деловање у Групи архитеката модерног правца или као професор на Архитектонском факултету. Развојна линија његовог дела креће се од академизма преко фолклоризма и остварује се у модернизму. У најзначајнија дела стамбене архитектуре убраја се тријада вила где се осим утицаја Адолфа Лоса (Adolf Loos) и интернационалног стила осећа и ауторова особена логика која настаје из теоријског и еволутивног процеса у сопственом делу. 
01 | Вила Злоковић | 1927-28. године
 Први и најранији пример Злоковићевог пута у модернизам представља ауторова кућа на Котеж Неимару, делу града у коме су током треће деценије многи архитекти као Бранислав Којић, Бранко Таназевић, Драгомир Тадић, Димитрије М. Леко, Милутин Борисављевић, Момир Коруновић саградили сопствене куће. Изградња Котеж Неимара почела је у годинама после Првог светског рата, када је акционарско друштво Неимар“ закупило терен и испарцеслисало га, тада је урађен и урбанистички пројекат. Котежи“ су се разликовали од колонија“, и од Професорске колоније“, по томе што нису претпостављали унифицирани социјални састав становника, а самим тим на унифицирану архитектуру породичних кућа или стамбених зграда.
02 | Вила Злоковић | 1927-28. године
03 | Положај на парцели и основа Виле Злоковић | 1927-28. године
Неповољни положај парцеле између две улице које су се сусретале по оштром углу као и пад терена, Злоковић интелигентним приступом преокреће у предности. Трагајући за најбољим функционалним решењем он мотив куће на углу претвара у општи принцип комповања. 
Основне волумене поставља и укршта кроз различите геометријске равни а каскадним повлачењем вертикалних планова по дубини и увођењем равног крова и система тераса постиже драматичност утиска.
Концепт организације просторног плана куће, спољашњег и унутрашњег, заснован је на познавању савремених, модернистичких тенденција.
У ликовном смислу фасцинира равна површина зидова која истиче кубичност волумена. Постигнута сложеност и вишезначност кроз једноставност облика доприноси да кућа свој јасни модерни идентитет одсликава у амбијент. Упрско томе што се као и друга Злоковићева дела кућа данас налази у оронулом стању, она још увек исијава првобитну снагу идеје свога аутора.

04 | Вила Злоковић | 1927-28. године


Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Нема коментара:

Постави коментар