петак, 08. новембар 2013.

Да ли су нам архитекте потребне? | 2013 | 1

Часопис Архитектонје ове године, по трећи пут, организовао конкурс за студенте и младе архитекте. Ове године конкурс је носио назив Портфолио 33/33, који би уједно био својеврсна круна овог часописа у промовисању архитектуре код нас. Наиме, конкурсом је требало изабрати 33 млада аутора (до 33. године старости) са простора Србије, Црне Горе и Републике Српске.

На конкурсу су се пријавило доста младих архитеката и студената архитектуре. Уредништво часописа Архитектон“ имало је идеју да се орагнизује велика изложба награђених радова, али и један облик свеобухватног промовисања младих архитектонских нараштаја. Међутим, ова племенита идеја није нашла слуха код бројних компанија, а ни код државних институција. То је било неминовно после другог отказивања изложбе, недавно у новембру. 
Треба се такође захвалити великом и уложеном напору уредништва часописа Архитектон, који су се свим силама борили да реализују ову племениту идеју. Међутим, очигледна је чињеница да је српска средина заборавила архитекту.  
Управо ови догађаји можда најбоље осликавају слику и стање наше архитектуре. Поставља се питање да ли нам је она уопште потребна? Да ли су нам потребне младе архитекте? Уопште архитекте? Или је можда боље да сами себе укинемо у овој држави? Ређају се питања без одговора...

01 | Конкурс „Архитектон“ - архитекте им нису потребне!
 Као главни уредник странице „Српски архитекти | Serbian architects“, али као и учесник поменутог конкурса, предложио сам уредништву часописа да се на тој фејсбук страници објаве сви пројекти награђених аутора у форми виртуелне галерије, а са надом да ће се догодити права изложба у скоријој будућности. Бар да се на овај начин промовише рад младих аутора са једне стране, а са друге пружи и подршка другим учесницима овог конкурса, као и уредништву часописа. Сви смо на истој страни. 

Свима је јасно у каквој се позицији налази наша архитектура и да то стање мора да се промени. Промене морамо сами да покренемо. Нико то неће уместо нас урадити. Први корак је свакако да морамо бити јединствени у тој дуготрајној борби за бољу позицију у нашем друштву. Не смемо се предати. То би било равно смртној пресуди, а то не смемо дозволити. Најгоре што нас може снаћи у овом безнађу јесте равнодушност...

02 | Конкурс „Архитектон“ - архитекте им нису потребне!

Нема коментара:

Постави коментар