Мост Слободе | Нови Сад | 1976

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектантска фирма: Институт „Кирило Савић”, кооперант „Преднапрегнути бетон”
Аутор и главни пројектант: академик проф. др Никола Хајдин, дипл. грађ. инж.
Пројектанти: проф. Гојко Ненадић, дипл. грађ. инж.; Предраг Желалић, дипл. грађ. инж.; Благоје Зарић, дипл. грађ. инж.
Инвеститор: СИЗ за грађевинско земљиште - Нови Сад
Генерални извођач: ГП „Мостоградња”
Главни подизвођачи: 
- антикорозиона заштита: „Јадран”
- хидроизолација и асфалтирање: „Партизански пут”
Челичне конструкције:
- GANZ-MAWAG - Будимпешта;
- Испоручилац ужади: STAHLTON AG - Цирих;
- Испоручилац пилонских лежишта: GHH Sterkrade AG
Функција: Друмски мост
Време изградње: 1976-81. године 

ОПРОЈЕКТУ

Укупна дужина моста је 1 312 m, ширина 27.68 m. Мост има шест коловозних трака, две пешачке стазе и разделну траку (између супротних смерова кретања возила)  у коју су смештени пилони и косе затеге на главној конструкцији. Подужни нагиб моста варира од 2% до 4%.

01. Изглед Моста слободе у Новом Саду

Мост се састоји од четири независне конструкције:

- приллазне претходно напрегнуте конструкције на левој обали, дужине 301 m;

- приобалне спрегнуте конструкције на левој обали, дужине 240 m;

- главне челичне конструкције преко речног отвора, греде са косим кабловима дужине 591 m, са средњим распоном 351 m;

- прилазне спрегнуте конструкције на десној обали, дужине 180 m.

  

02. Изглед Моста слободе у Новом Саду - ноћу

  Мост се ослања на 23 стуба, чије темељење је изведено на бушеним шиповима система HW, осим једног обалног стуба. Стубови у Дунаву изведени су под заштитом загата, а на обали у прибојима и отвореним јамама. Главна челична конструкција је систем греде са косим ужадима, анкерованих у пилоне и у греду на дванаест места, са средњим отвором дужине 351 m.
 

 Конструкција је монтирана углавном слободном монтажом, са деловима тежине до 200 тона.  

  У мост је уграђено:

- 32 000 m³ бетона;

- 2 134 тоне арматуре;

- 9 700 тона челичне конструкције;

- 445 тоне челичних ужади;

- и 110 тона високовредне жице за претходно утезање.  

03. Провера носивости 1983. године

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”