недеља, 02. октобар 2011.

Блок 30, Нови Београд | Арх. Урош Мартиновић

ОПШТИ ПОДАЦИ

Реализација: 1975. године;
Извођачи: ГП „Дом, ГП „7. јули; ГП „Хидротехника, Београд; ГП Бетон; Нови Сад;
Локација: Блок 30, општина Нови Београд, Београд;
Аутор: арх. Урош Мартиновић;

О СТАМБЕНОМ КОМПЛЕКСУ

01 | Макета композиције Блока 30 | 1975 
У оквиру урбанистичких услова за блок 30 у целини извршене су извесне модификације габарита објеката, произашле из захтева структуре и напора за што пунију хуманизацију простора. 
Тако је линија четвороспратног меандра добила нови карактер простирања са елементима формирања интервала међупрострора који тврду линију блока просторно оживљавају.
Саобраћај је решен на примеру диференцијација возила и пешака. Гараже су на коти 74.0, а пешачки прилази објектима на коти 77.0.
На коти 74.0 у нивоу гаража и паркинга омогућен је улаз у лифтове што обезбеђује најповољнију везу у свим нивоима, како пешака, тако и терета, намештаја, болесника, итд.
До максимума је извршена сегрегација колског и пешачког саобраћаја у два нивоа што решењу даје особени квалитет хуманизације унутрашњих слободних међупростора. 
02 | Урбанистичка композиције Блока 30 | 1975 
03 | Изградња Блока 30 | 1975 
04 | Изградња Блока 30 | 1975 
Стамбени објекти задржали су све битне елементе урбанистичке диспозиције супер блока формираног од једанаест ламела у којима је око вертикалног  комуникационог чвора смештено по пет стамбених јединица по етажи.
У типској ламели има: један једнособан стан, два двособна и два трособна стана. У крајњим ламелама има два двособна, два трособна и један троипособан стан.
05 | Типска основа | 1975 



06 | Типска основа | 1975 
Основна концепција организације стана базира на принципу подела на део за дневни боравак и домаћинство и део за спавање. Између ова два дела могућа је непосредна веза чиме се део за дневни боравак према потреби проширује. Дневни боравак има непосредну везу са простором за ручавање и лођом која може служити у исте сврхе.
Кухиња је повезана са нишом за ручавање и оставом, а улаз је директно из предсобља.
Предсобље је довољно пространо да би сем комуникације примило функцију прихватања. У собе за спавање и купатило улази се преко дегажмана, чиме је обезбеђена интимност овог дела стана.
Све површине просторија су дате у границама нових норматива.
07 | Основа стана | 1975
08 | Основа стана | 1975 
 Конструктивни склоп је заснован на принципу скелетног система модула 5.80/6.00м  и језгром око вертикалног чвора модула 3.00м. Конструкција је ливена са монолитном крстато-армираном плочом дебљине 14 цм са ивичним подвлакама и стубовима. Фасадни зидови су од бетонских монтажних елемената, завршни слој је у натур-бетону са белим цементом и у профилацијама које обезебеђују уједначеност површина. 
Кров гараже је обрађен као слободна површина са стазама од вештачког камена, зеленилом и објектима за игру деце и одмор одраслих.
Фасадни елементи и објекти партерне архитектуре морају бити вредност посебне студије и обраде детаља са циљем да се унификацијом елемената оствари јединство и рационалност, а у исто време избегне монотонија и униформност. 
09 | Фасада објекта | 1975 
10 | Фасада објекта | 1975 

































Извор: Стамбено насеље блок 30 на Новом Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 115-116. 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects




3 коментара:

  1. Zna li se zasto se odustalo od prvobitne ideje?Mislim u odnosu na gornju maketu,nema skole,obdanista,velike zgrade tamo gde je sad B92?

    ОдговориИзбриши
  2. Тај солитер на раскрсници улица Шпанских бораца и Булевара АВНОЈ-а је припадао групи солитера на ивичним ободима блокова 21, 22, 23, 28, 29 и 30. Све је ишло по централној оси СИВ - Железничка станица „Нови Београд”. Нажалост, никада та идеја није реализована... На том месту данас никла је зграда Рајфајзен банке... Вероватно тада није било довољно средстава за изградњу, а и планови су се мењали годинама. Боље речено урбанистичка композиција централне зоне Новог Београда је постављена на почетку оквирно, после се сваки блок детаљно пројектовао и сређивао.

    Што се тиче осталих објеката као што су школа и вртић они су остављени за „касније” да се изграде. Предност је тада имао неминовно стамбени фонд. Међутим, то „касније” за објекте образовања никада није дошло због недостатка финансијских средстава осамдесетих година, а касније због санкција, кризе и ратова на овим просторима...

    ОдговориИзбриши
  3. има ли шансе да се којим чудом дође до димензија стана са слике 07?

    ОдговориИзбриши