недеља, 03. мај 2015.

Трибина „Становање индустријске(?) модерне“ | 37. Салон архитектуре | 2015

У оквиру 37. Салона архитектуре у Музеју примењене уметности (МПУ) у Београду, 23. априла са почетком у 19 часова, одржана је трибина Становање индустријске(?) модерне - концепти стана и његова реализација у условима индустријске градње, у организацији Докомомо Србија. Гости трибине су били:
- проф. Александар Стјепановић (1931), д.и.а, аутор бројних стамбених објеката и стамбених групација, као што су стамбено насеље Бањица, стамбена групација у Раковици и слично;
- Mиленија Марушић (1941), д.и.а. и проф. Дарко Марушић (1940), д.и.а., аутори бројних стамбених насеља и објеката, као што су стамбено насеље Церак-виногради, Цвећара, стамбени објекат у Булевару Ослобођења у Новом Саду (од локалног становништа прозван Лубеница) и слично;
- и Горан Петровић, д.и.а., Центар за архитектуру Београд (ЦАБ), Институт ИМС.
01 | Плакат трибине | Фото: Горан Анђелковић
Уводну реч на почетку трибине одржала је мр Љиљана Милетић Абрамовић, историчар уметности и архитектуре и кустос Салона архитектуре, док су о значају деловања Докомомо-а у Србији и о организовању једне овакве трибине говорили модератори мр Драгана Мецанов, д.и.а. и Горан Анђелковић, маг. инж. арх.
Разлог за одржавање ове трибине је вишеструк, али и због актуелности и релевантности теме становања у архитектури. 
Пре пет година на Архитектонском факултету Универзитета у Београду одржан је циклус предавања Београдска школа становања и Београдски стан (2010), док је у оквиру студија код тадашњих професора доц. Борислава Петровића и Ивана Рашковића био одржаван семинар под називом Ре-дефиниција бегорадских стамбених насеља. Није згорег поменути да је тадашња академска година 2009/10 била посвећена проблематици становања. Нажалост, због немогућности снимања свих тадашњих предавања, архитекта Г. Анђелковић, тада студент Дипломских академских студија - мастер, је снимао предавање архитекте др Михаила Чанка (1932-2014) под називом Улога Центра за становање ИМС у развоју концепта Београдског стана.
Пре три године, током новембра 2012. године одржана је трибина Становање: искуства, проблематике, изазови у организацији Асоцијације српских архитеката (АСА) на Универзитету Унион у Београду.
02 | Атмосфера са трибине | С лева на десно: Г. Анђелковић, Г. Петровић, А. Стјепановић, Д. Марушић, М. Марушић и Д. Мецанов | Фото: Јелена Грбић
* * *

Значајно је напоменути да се ове године навршава 20 година од смрти архитекте Мате Бајлона (Mate Baylon) (1903-95), утемељивача Београдске школе становања шездесетих година прошлог века (са Браниславом Миленковићем и Бранком Алексићем). Такође, ове године се навршава и 20 година од смрти инжењера Бранка Жежеља (1910-95), креатора чувеног ИМС система који је омогућио масовну производњу станова шездесетих и седамдесетих година прошлог века по принципу Ле Корбизјевог (Le Corbusier) Dom-Ino из 1914. године. Није згорег поменути да се ове године навршава и 60 година од патентирања система ИМС и његове примене у практичном смислу. Oве године навршава се и 45 година од смрти архитекте Милосава - Мише Митића (1932-70), једног од чланова чувене архитектонске групе Београдских пет, чини се неправедно запостављеног од стране наших теоретичара и историчара архитектуре, али и од наше архитектонске публицистике, што потрвђује и чињеница да није наведен као аутор Плана Централне зоне Новог Београда (1960) у публикацији Палата Савезног извршног већа у Новом Београду (2011) у издању Завода за заштиту споменика културе града Београда. Тако да је ова трибина у оквиру овогодишњег Салона архитектуре идеална прилика да се макар име архитекте Митића помене и отргне од заборава. 
О члановима групе Београдских пет доста је писао архитекта Чанак у свом неформалном часопису ARD Review (1991-2014), што представља заиста непроцењиво сведочанство из прве руке и од тадашњег савременика, али и судионика ове групе у бројним реализацијама.
Треба рећи још да су нас прошле године напустила два значајна аутора, чији допринос у проучавању проблематике становања је немерљив и изузетно велик. То су професор Душан Крстић (1938-2014) на Факултету техничких наука у Новом Саду и архитекта др Михаило Чанак.
На међународном плану, ова година је у знаку педесетогодшњице смрти значајног архитекте и протагонисте модерног покрета, Шарла-Едуара Жанереа-Грија (Charles-Édouard Jeanneret-Gris) (1887-1965), односно Ле Корбизјеа, чије су идеје и те како утицале на даљи ток развоја архитектуре, које се и дан данас осећају.

Са друге стране, разлог одржавања трибине о овој проблематици лежи такође и у чињеници да је стамбена архитектура, односно вишепородично становање, доживела значајан процват у другој половини ХХ века. Чињеница је да је управо велики грађевински фонд Београда, али и других градова Србије, управо стамбене природе. Из те чињенице произлази став да је неопходно направити ревалоризацију овог модернистичког наслеђа. 

Да ли је правилно архитектуру шездесетих година прошлог века именовати Индустријском модерном (појам архитекте М. Чанка)? Да ли под тим појмом можемо подразумевати архитектуру вишепородичног становања код нас, насталу у специфичним условима и околностима масовне стамбене изградње? Циљ трибине је такође да отвори питање око овог термина у нашој архитектури, али и да покрене расправу и дискусију о овом појму са циљем детаљнијег и прецизнијег утврђивања могуће специфике наше архитектуре вишепородичног становања у условима индустријализоване градње шездесетих година прошлог века.
03 | Атмосфера са трибине | С лева на десно: Г. Анђелковић, Г. Петровић, Д. Марушић, А. Стјепановић, М. Марушић и Д. Мецанов | Фото: Јелена Грбић
Што се саме организације трибине тиче, значајно је поменути да је по први пут, а на иницијативу архитекте Горана Анђелковића, спроведен приступ директног разговора и дискусије између учесника и модератора, што је пракса на трибинама/дискусијама које организује Докомомо Словенија. На тај начин је можемо такође именовати и пионирском подухватом Докомомо-а у Србији. После десет дана од одржавања трибине, први утисци су изванредни, што се огледа такође и у чињеници  великог броја посетилаца, али и бројних позитивних реакција након трибине.
04 | О трибини у каталогу 37. Салона архитектуре | Фото: Горан Анђелковић

* * *
На крају изражавам велику и неизмерну захвалност организацији Докомомо Србија и Музеју примењене уметности, без чије подршке сваке врсте не би могла да се одржи и организује једна оваква трибина, колегиници Драгани Мецанов, без чије оперативности не бисмо имали сјајне саговорнике из ове проблематике, али такође и колегиницама Јелени Грбић и Владани Путник, које су помогале у припреми ове трибине.
Посебну захвалност изражавам гостима трибине, професору Александру Стјепановићу, Миленији Марушић, професору Дарку Марушићу и Горану Петровићу, без којих не би било могуће расветлити ову сложену проблематику са различитих аспеката и приближити је публици.
Аутор текста: Г. Анђелковић, маг. инж. арх.
Аутори фотографија: Г. Анђелковић, маг. инж. арх. (1, 4); Јелена Грбић, д.и.а. (2, 3)

Нема коментара:

Постави коментар