Честитка за Нову годину и предстојеће Божићне празнике | 31.12.2012.

  Драги пријатељи и читаоци, желим да искористим прилику да Вам честитам Нову 2013. годину и предстојеће Божићне празнике. Желим Вам све најбоље и најлепше, пуно радости и среће, весеља и смеха, успеха и здравља у Новој години! Такође, и да у наредној години наставите да пратите и читате чланке на мом блогу!

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ!!!

 

01 | Панорама Новог Београда | фото: Горан Анђелковић

01 | Честитка за Нову годину са странице Српски архитекти | Serbian architects | монтажа и дизајн: Горан Анђелковић

 

Сајт „Српски архитекти | Serbian architects” | 2012

  24. децембра ове године кренуло се у сређивање и дорађивање сајта  „Српски архитекти | Serbian architects”, који је још као пилот-пројекат покренут у јуну месецу. Сад је сајт мало реструктуиран. 

   На првој страни, уједно и почетној, налазиће се списак имена архитеката. На местима имена налазиће се линк тј. одређена веза према информацијама о траженом архитекти. Идеја је да страница садржи потпуне изворе информацијa за даље претраге.

  Сајт ће бити двојезичан - на српском и енглеском језику. Поред основних информација (биографија), биће и информације о реализацијама и осталим интересантним стварима.

  У плану је свакако покретање рубрике са aуторским текстовима о архитектури и свакако би било добро да тако нешто постоји.

  Такође, међу рубрикама стоје и различити видео снимци о архитектури са нашег поднебља, као и предавања одређених архитеката и истраживача.

* * *

 Пример изглед странице о одређеном архитекти, на српском и енглеском, значајним информацијама о пољу деловања одређеног аутора.

01 | Почетна страна и страница о архитекти и његовом деловању

Стан и становање | Бранко Алексић | 3

3.

   Човек кооперише, општи и усклађује своје односе с другим јединкама - обухваћен је друштвом. Ово је опет условљено технологијом коју примењује, односима које иснтаурише, окружењем које ствара. У овом променљивом комплексу стварају се и обнављају обрасци човековог начина живљења. Они се утискују, обележавају на себи својствен начин све слојеве кућне сфере. 

   Свака цивилизација утиснула је у кућу своју концепцију и обрасце живљења.

   Тако на пример живот племенског човека, сеоског човека и човека традиционалних култура одвијао се у међусобно условљеним, непосредним, релативно слободним везама. Он је кооперисао, партиципирао је природно и спонтано, непосредно и заинтересовано у свим видовима живота својих - локалних заједница. Стога кућа, њени продужеци и конфигурације у којима се јавља, говори о једном слогу који показује завидну меру природности, унутрашње комуникативности и кохезије.

  Ствари се мењају кад корак развитка почиње рапидно да се убрзава, форсирано уводећи у живот механичку технологију. Мотивисане новим средствима, могућностима, интересима и циљевима, људске снаге прогресивно мењају услове средине у којој човек егзистира. Слика породице мења се такође: патријархалну породицу замењује тип редуковане породице, а та опет показује све изразитију тенденцију дислокације. Физички и друштвени оквири живљења постали су сложенији; њихова слика пресудно демонстрира знаке доминације материјалних вредности над хуманитарним. Гропијус о томе каже:

„Својим одушвљењем за техничке проналаске ми смо заразили цео свет, али нисмо били способни да истовременмо дамо духовне смернице за мудру примену ових измишљених средстава.”

  А Ајнштајн:

 „Савршенство оруђа и збирка циљева ознаке су овог времена.”

  Драгоцено својство природности, непосредности и равнотеже изгубљено је; природни раст, спонтаност и слободу замењују нагомилавање, махнито бујање, регулисаност и принуда. Кућа губи везу са целином, отуђује се, извргава у прибежиште личности принуђене на регресију - човеково склониште лишено правог односа према окружењу. Ансамбли у којима егзистира демонстрирају слику агломерата коме су ускраћени основни атрибути опстанка - атрибути биолошке и хумане средине.

  С друге стране, механичка технологија уводи у живот себи својствене обрасце - технику специјализације и фрагментовања; њена начела намећу се нашем схватању стварности и нашим методима мишљења. Техника фрагментације као радно начело - метод који подразумева рационално рашчлањавање, појединачну обраду и линеарно обједињавање на бази установљења оптималног редоследа - своди сваку акцију или појаву на једну раван, лишава је њене вишедимензионалности. Овим поступком се долази до парцијалних одговора на многа важна питања са којима се човек суочава, али - како каже Маклуан - „специјалисти су људи који никада не праве ситне грешке на свом путу ка величанственој заблуди.” Начело структурације, спонтано досегнуто у релизацијама минулих времена, није јој доступно. И у диспозицији и у конфигурацијама у којима се јавља, кућа подлеже овој технолошкој концепцији, овом линеарном начелу чија се недовољност манифестује сиромаштвом могућности и једностраношћу постигнутог резултата.

   Налазимо се на прагу новог технолошког престројавања, промена у људским односима и схватању простора у којима човек пребива. Централно место у тим догађањима заузима снажан развој технике комуникација.

   Убрзавају се, проширују и умножавају могућности људског општења; простори и збивања на разним тачкама Земљиног шара зачас постају доступни човеку, дотичу се његових чула, продиру у свест. Слике људског живљења и појава које га прате, једновремено нам се предочавају у разноликим односима, бројним димензијама; акције и наша реаговања одигравају се готово симултано. Сједињујући се тако на мах с човечанством, човек нужно и дубоко учествује у последицама сваке акције, постаје свестан своје одговорности; почиње, да живи свеприсутно, свеобухватно - интегрално! У тренутку када „след уступа место истовременом, човек ступа у свет структуре и стваралачке конфигурације!”
  
  Можемо рећи: сведоци смо процеса сажимања, згушњавања људског друштва и његових функција до мере која евоцира слику компактне заједнице - облика који обједињује све људске потребе и функције. Налазимо се, дакле, на прагу новог престројавања друштва; нови обрасци мишљења и гледања, нови радни методи тек се стварају, уз доминантно присуство и тврдокорне отпоре старих, већ превазиђених. Технологија у којој доминирају специјализам и фрагемнтарност уступа место интердисциплинарној технологији, начело линеарности начелу вишедимензионалности - структурације.

  Такав развој догађаја пружа човеку шансу да се, изграђујући један нов инструментаријум, изнова одреди у просторима свог свакодневног пребивања - да их ревалоризује и нађе меру нове равнотеже као стратегије њиховог очовечења. То другим речима значи: човек се мора окренути оним решењима која поред биолошких и технолошких предности остварују комуникативне ситуације, разбијају рутину, дају нове импулсе живљењу.

  Слично као за породицу каже се: кохезија и хармоничан живот друштвених група одређени је циљ. Тај циљ има своје топографско одређење: то су кућа и њени продужеци, односно њено окружење. И овде је реч о томе да се о овом комплексу дају предности хумане мотивације и средства одржања слободних и лаких односа у најједноставнијим условима.

   Кућа би се у том контексту могла замислити као иницијална ћелија: она се продужује разноликим комбиновањем - осваја простор у групацијама; ове дефинишу низ просторних смерова и интервала који „негују”, подржавају физиолошку, психо-емоционалну и социјалну природу људског бића и његовог активитета. Људска акција је недељива, простори у којима се одвија такође; морали би, дакле, бити свезани, преплитати се, степеновати, добијајући све обухватнију улогу и значење.

  Са пуно разлога кажемо: савремени живот тражи околину таквог богатства са да кућа, гледана издвојено, не може рекреирати. У једном новом концепту који очекујемо, очигледно је да оне неће моћи да опстоји изоловано, као објект, елемент и функција за себе; биће део наменско-функционалног система. Иако је иницијална ћелија, она добија право значење само у вези са целином. У тој вези важи правило: од структуре једног зависи структура другог, од дефиниције једног изглед другог.

  У једној осмишљеној структурацији која поштује људску вишедимензионалност и интегритет, која негује комуникативне ситуације и даје богат подстицај живљењу, кућа-стан ће за човека обновити своју важност и значење, човек ће у просторима свог пребивања поново открити изгубљену кохезију - изнова ће им се вратити!

- КРАЈ -

Извор: Стан и становање (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 16.

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects” 

Зимска идила у Словенији | 2012

  Eво пар слика децембарске зиме у Словенији. Сликано је подручје од Љубљане, преко ауто-пута, ка граничном прелазу Обрежје.

01 | Зимска идила Словеније | фото: Горан Анђелковић

02 | Зимска идлила Словеније - Ново место | фото: Горан Анђелковић

03 | Зимска идлила Словеније | фото: Горан Анђелковић

Зима у Љубљани | 2012

  Ево неких пар децембарских слика зиме у граду на Љубљаници, односно у Љубљани, престоници, некадашње најзападније бивше југословенске републике, Словеније. Снег je, као и у осталим подручјима региона, узео маха, па и у Словенији.

01 | Нове куће у Јурчковој улици | фото: Горан Анђелковић

02 | Љубљаница у средишту града | фото: Горан Анђелковић

03 | Трново | фото: Горан Анђелковић

Филм „Мој архитекта” (My Architect: A Son's Journey) | 2003

  Реч је о филму у којем се приказује рад и дело архитекте Луиса Кана (Louis Kahn). Продуцент филма је син овог чувеног архитекте. Препоручујем да га погледате свакако. Окачен је на јутјубу (youtube).

Филм  „Мој архитекта”

Изложба „Недовршене модернизације” | Љубљана | 2012 | 2

  Пре два дана отворена је изложба  „Недовршене модернизације - између утопије и прагматизма” у Љубљани, у Музеју за архитектуру и обликовање (дизајна), у старом замку Фужине. У првом чланку приказане су неке слике како би се дочарала атмосфера отварања изложбе, а овде ће бити приказани снимци са отварања исте.

Снимак говора на отварању изложбе (на словеначком)

Снимак Палате федерације

Снимак изложбе

Изложба „Недовршене модернизације” | Љубљана | 2012

  Јуче, 3. децембра, отворена је изложба „Недовршене модернизације - између утопије и прагматизма” у Љубљани. Изложба је претходно била у Марибору (Словенија), Београду (Србија) и Задру (Хрватска). Изложба се одржава у Музеју архитектуре и обликовања у старом замку на Фужинама. Изложба је отворена до 31. марта 2013. године.

01 | Плакати са изложбе | фото: Горан Анђелковић

02 | Атмосфера са изложбе | фото: Горан Анђелковић

03 | Макета са изложбе | фото: Горан Анђелковић

04 | Атмосфера са изложбе | фото: Горан Анђелковић

Стамбена архитектура на простору бивше Југославије | 2012

  У периоду од 19. новембра до 27. новембра одржана је трибина о становању у организацији Асоцијације српских архитеката, у просторима Универзитета Униона на Дорћолу, у срцу Београда.

01 | Архитекта Горан Анђелковић | из снимка извучена фотографија

  Задњег дана трибине, 27. новембра, било је и предавање „Стамбена архитектура на простору бивше Југославије - у периоду од 1945. до 1985. године” које је одржао архитекта Горан Анђелковић. 

02 | Архитекта Горан Анђелковић | Фото: Јована Милетић | Извор: АСА

03 | Архитекта Горан Анђелковић | Фото: Јована Милетић | Извор: АСА

   Oвом приликом поставићу снимак овог предавања које је окачено на јутјубу (youtube) у току јучерашњег дана. Снимак је из два дела. Снимак је направила колегиница Јована Кажанегра, којој се овом приликом захвљујем.

Први део:

 

Други део:

Трибина о становању | Отворени или затворени стан | 2012

  Јуче је било предавање архитекте др Михаила Чанка у Београду (20. новембар), у оквиру трибине о становању коју организује Асоцијација српских архитеката, на тему отвореног или затвореног стана. Предавање, као и обично, било је веома занимљиво и пропраћено са доста младих лица у публици.

  Нажалост, био сам спречен да присуствујем овом занимљивом предавању, па сам путем јутјуба (youtube) гледао ово предавање у ситне сате. Овом приликом, у овом чланку, качим и снимке тог предавања које је направио млади колега, иначе студент друге године архитектуре, Богдан Николичић, и који је на овај начин забележио тај тренутак. На жалост свих нас, једна прича фали, но видећемо некако да то надокнадимо. Верујем да ће бити још предавања сличне врсте од стране чика Мике.

  Битно је напоменути да су, због великог интересовања и посећености, предавања померена са суботе и недеље на понедељак и уторак (предавања која су заказана за викенд, према истом распореду, померена су на понедељак и уторак).

Први део:

 

 Други део:

Центар месне заједнице „Фонтана” | Урош Мартиновић

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Урош Мартиновић, дипл. инж. арх.;  

Пројектовано и реализовано: 1963-67. године

Локација: Блок 1, Нови Београд, Београд, Србија

О ПРОЈЕКТУ

   

  Данас се навршава тачно 45 година од отварања Центра месне заједнице у блоку 1 на Новом Београду. Сматрам да је ово згодна прилика за члaнак за овај фасцинантан објекат, познат и под именом „Фонтана”. Аутор овог дела је наш архитекта Урош Мартиновић (1918-2004) који је испројектовао и изградио пуно објеката широм Београда, Србије и ондашње Југославије.

01 | Центар месне заједнице „Фонтана” у блоку 1 на Новом Београду

  Овај објекат има јако изражену триангуларну мрежу, која је ублажила јаку, строгу ортогоналну правну матрицу тада изграђених блокова. Његова архитектура се суптилно увлачи у постојећу архитектуру стамбених објеката блокова око зграде Општине Новог Београда. 

  Основни елемент, као што је троугао, је идејно произашао из габарите локације за овај објекат. Такорећи тај троугаони део оивичен улицама је била инспирација и иницијална каписла за идеју композиције овог објекта. Атријумска структура месне заједнице је јако интересантна као ново средиште окупљана људи и за различите јавне манифестације.

02 | Основа Центра месне заједнице „Фонтана” у блоку 1 на Новом Београду

  Интересантан је текст архитекте Михајла Митровића у његовој књизи  „Архитектура Београда од 1950. до 2012. године” о овом објекту.

Нови Београд је започео свој живот подизањем великих стамбених зграда, и био је, у то време, велика спаваоница пред којом су се простирале широке и сиве пешчане дине. За савски  и дунавски песак почело је најпре да се хвата прамење зеленог корова, затим трасе будућих булевара и, најзад, сва она друга градња која саздаје град. У ово последње сврстава се и објекат о коме говоримо. То је прва зграда те врсте изграђена у Београду, а према неким изворима, и једна од првих у нашој земљи.

Много онога о чему се из ове области архитектуре годинама теоретисало, без већих искустава пренето је у овај објекат, који се срећно уклопио у језгро крупних блокова и саобраћајних раскршћа. 

Пошавши од троугане границе терена, пројектант је пронашао допадљив атријумски систем косоуглих координата у које је уградио одговарајућу архитектуру димензија примерених човеку. За посебно успелу може се сматрати идеја перфорације атријума према главном булевару, чиме је омогућено да се умноже визуре у жижу ликовне композиције и центар људског окупљања. (Митровић, 2012)

   Прошле године снимљена је емисија „Градологија” у којој се говори о реконструкцији Центра месне заједнице „Фонтана” на Новом Београду.

Емисија „Градологија”

Предавање „Стамбена архитектура на простору бивше Југославије - у периоду од 1945. до 1985. године” | 2012

  Предавање „Стамбена архитектура на простору бивше Југославије - у периоду од 1945. до 1985. године” архитекте Горана Анђелковића одржаће се у уторак, 27. новембра 2012. године. Toг дана предавања почињу  у 18.00 часова (има три предавања), у сали Универзитета Униона (улица Цара Душана 62-64). Предавање на ову тему је треће односно завршно тог дана, као и циклуса трибине о становању. Предавање је у склопу трибине о становању у оквиру организације Асоцијације српских архитеката.
   Свакако погледајте списак предавања трибине која траје недељу дана, од 19. до 27. новембра ове године.

01 | Плакат и насловница предавања архитекте Горана Анђелковића | 2012

Трибина о становању | 2012

  Ускоро ће бити трибина на тему становања у организацији Асоцијације српских архитеката (АСА). У наставку чланка поставићу термински план предавача. Предавања ће се одржавати од 19. до 25. новембра ове године, у сали Универзитета Униона у Београду.

01 | План предавања на трибини

Реконструкција блокова између улица Невесињске, Маршала Толбухина, Банијске и Његошеве у Београду | 1970-73

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Недељко Јовановић, дипл. инж. арх.; Олга Остојић, дипл. инж. арх.; Добросав Ђурковић, дипл. инж. арх.; Александар Николић, дипл. инж. арх.   

Пројектовано: 1968-70. године

Реализовано: 1970-73. године

Локација: Блок оивичен улицама Невесињском, Макензијевом (раније Маршала Толбухина), Банијском и Његошевом, општина Врачар, Београд

Извођач: ГП „Напред”, Београд

О ПРОЈЕКТУ

   
   Пројектант се у свему држао датих услова из детаљног урбанистичког плана сем у погледу висине објеката, где има извесних разлика. Према детаљном урбанистичком плану сви нови објекти су висине П+4 са мансардно обрађеним четвртим спратом.  

   Пројекатант је ишао за тим да висински повеже нове и постојеће објекте тако да је то условило извесно одступање од услова датих детаљним урбанистичким планом.

    Висине нових објеката су тако П+3 са поткровљем, П+4 и П+4 са поткровљем.

01 | Изглед нове блоковске структуре

   Десет нових стамбених објеката садрже 180 станова са 620 постеља, од тога:

- гарсоњера има 13;

- једнособних  31;

- једноипособних 7;

- двособних 44;

- двоипособних 33;

- трособних 37;

- троипособних 8;

- четворособних 7;

Три локала са укупном површином од 369.13 m². Пројектом је предвиђена и подземна гаража капацитета 33 возила и површином 752.00 m². 

02 | Партерно решење са приземљима блоковске структуре

   Према пројектном задатку инвеститора тражена структура станова је врло разноврсна. Ограничење простора између постојећих објеката и захтевана структура станова условили су у потпуности решења самих станова, који у свему ипак задовољавају основне нормативе.

 Објекти су изведени у систему подужних и попречних зидова од пуне опеке са местимичним међупрозорским ступцима од армираног бетона. Међуспратна таваница је полумонтажна ТМ и пуна армиранобетонска плоча.

  Сви објекти имају исту спољну обраду. међупрозорски ступци и серклажи су од натур бетона, док су зидови споља изведени од натур фуговане опеке. 

03 | Партерно решење са спратоваблоковске структуре

  Уз свако степениште објекта изведен је лифт за четири особе. Грејање је централно из адаптиране котларнице у постојећеој згради, у Његошевој бр. 84.  

 Станови су потпуно снабдевени електроинсталацијом, телефонском инсталацијом, громбранском инсталацијом, централном ТВ антеном као и инсталацијама канализације и водовода.

  При обради партера, постављању стаза, пројектант се руоководио шемом кретања пешака унутар блокова и ван њега.     

Извор: Реконструкција блокова између улица Невесињске, Маршала Толбухина, Банијске и Његошеве у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 124.

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

 

Шта се догодило са Музејом савремене уметности? | 2012

  Пре пет година је почела реконструкција здања Музеја савремене уметности, дела архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић. Реконструкција и адаптација још увек није завршена. У јуну је снимљен филм под називом „Шта се догодило са Музејом савремене уметности?” који говори о незавршеној реконструкцији и адаптацији...

Филм:

Камера и Режија: Марко Крунић
Монтажа слике и звука: Вања Ковачевић
Постпродукција звука: Матија Сокић
Сниматељ звука: Владимир Живковић
Продуцент: Милош Јаћимовић

6. новембар | 1997 - 2012

  Тачно пре 15 година сам се одлучио да мој позив буде архитектура. То је било време док сам још ишао у Основну школу. Тад сам нацртао први план Новог Београда. Обишао сам такорећи цео Нови Београд и исцртао све положаје зграда. Тај догађај је одлучио о даљем правцу мог развоја који је резултирао завршетком Средње архитектонске школе, завршетком Архитектонског факултета, ...

01 | План Београда из 2001. године

Река Љубљаница | 2012

  Приказ реке Љубљанице у главном граду Словеније, у Љубљани, после кише.

Први снимак:

Други снимак:

Трећи снимак:

Захвалница од странице „Старе слике Новог Београда” | 2012

  Страница „Старе слике Новог Београда” се бави објављивањем старих слика Новог Београда, те свакако препоручујем ову страницу. Страница поседује заиста велику базу интересантних слика и информација, и свакако је вредна посете и праћења.

  Такође, администратори су се захвалили мојој маленкости, пошто је моја страница „Српски архитекти | Serbian architets” постала релевантан извор.

01 | Слика захвалнице

Филм „Љубљаница” | 2012

   Филм је снимљен током октобра месеца у Љубљани и приказује архитектуру словеначке престонице.

Филм:

Повеља за животно дело АСА | Архитекта др Михаило Чанак | 2012

  Пре неколико дана у Београду, архитекта др Михаило Чанак, у стручним круговима познат под надимком чика Мика, добио је од стране Асоцијације српских архитеката Повељу за животно дело за свој научно-истраживачки и стваралачки рад. 
   Предавање архитекте Михаила Чанка - чике Мике одражало се у просторијама библиотеке града Београда у самом центру града.

01 | С лева на десно: Марко Стојановић, секретар АСА; др Михаило Чанак, добитник Повеље; Миша Станковић, УО АСА и др Зоран Маневић, УО АСА

  Поред предавања свог стваралачког опуса који је архитекта чика Мика Чанак подеилио у неке четири карактеристичне фазе, помињао се такође и конкусрни пројекат за урбанистичко-архитектонско решење стамбеног комплекса у насељу „Др Иван Рибара” (западно од блока 72) који смо, као ауторска група, назвали симболично „Мрештење змија”.

  Овај пројекат је радила екипа младих архитеката (Г. Анђелковић, Ђ. Николић, Б. Стевић) са архитектом чика Миком Чанком и може се слободно рећи да је пројектно решење доста добро запажено.

  На крају чланка поставићу исечак из предавања, где се говори управо о овом конкурсном раду из 2011. године.

Филм „Мрештење змија 2”

Повеља за животно дело АСА архитекти Михаилу Чанку | 17.10.2012. године

   У библиотеци града Београда, 17. октобра 2012. године, било је предавање и додела Повеље за животно дело од стране Асоцијације српских архитеката (АСА) архитекти др Михаилу Чанку - чика Мики. У даљем наставку чланка поставићу шест снимака целог предавања које се јуче одржало:

Први део:

Други део:

Трећи део:

Четврти део:

Пети део:

Шести део: