Стамбени објекат у Петровцу на мору | 1970-72

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Љиљана Јовановић-Анђелковић, дипл. инж. арх. и Александар Стјепановић, дипл. инж. арх.

Пројектовано: 1969-70. године

Реализовано: 1970-72. године

Извођач: ГП „Градитељ”, Горњи Милановац

 

О ПРОЈЕКТУ

  Одувек је градња у срединама са израженом градитељском традицијом и архитектонским наслеђем представља својеврстан изазов за архитекте. У том тренутку се увек постављало питање шта у ствари значи уклапање у постојећи амбијент, односно шта значи поштовање градитељске традиције одређене средине. Да ли је то опонашање традиционалних форми? Или је то коришћење истих већ присутних материјала?

  Посматрајући  низ примера који су настали у разним временским периодима намеће се неминовно као закључак да се прави одговор налази у коришћењу и примени принципа, одговорајући захтевима времена у коме се гради, водећи рачуна о специфичностима саме средине.

  Радећи на пројектима за стамбену зграду у Петровцу на мору, били смо суочени са специфичним обележјем средине са једне стране и са самим пројектним захтевом и могућностима које је пружала одређена локација, са друге стране.

 Утицај средине је двојак. Као прво постоје одређени утицаји како у погледу величине тако и у погледу облика карактеристичних за објекте тог краја. Други утицај је везан за специфичност климе и поднебља.

01. Изглед комплекса

  Захтеви програма су се очитавали, као што је то најчешће и случај, у максималном искоришћењу земљишта, а то значи што већи број стамбених јединица различитих величина - структуре, с обзиром на потребе инвеститора. Сама локација је условила поштовање већ затеченог објекта, као и решавање будуће зграде на релативно великој површини у оба правца ради што бољег коришћења терена. Урбанистички услови су остављали ауторима скоро потпуну слободу у погледу решавања просторно архитектонског проблема са једним захтевом уклапања у постојећу средину. 

  Разматрајући све чињенице релевантне за решавање постављеног задатка суочили смо се са закључком о примарности склопа, шире схваћеног,  у односу на избор основне стамбене ћелије-типа. Усвојени склоп треба рашчланити у хоризонталном плану, тако да омогући просторно рашчлањавање објекта (динамичност основног волумена), максимално коришћење површине предвиђене за изградњу и поштовање и коришћење географско-климатских услова (двострана оријентација стамбених јединица, попречно проветравање, коришћење сунца у одговарајућој мери, стварање потребних засенчених површина и заштита од непријатних последица северних ветрова).

 Тако смо дошли до усвојеног склопа који се састоји од шест смакнутих ламела подужно постављених у правцу мора, са два атријумска простора у средишту објекта који ће омогућити како проветравање и осветљавање стамбених објеката тако и стварање простора са различитим микроклиматским условима.

  Три вертикална чвора деле основни примарни склоп на три секундарна око којих се окупљају по 3-4 стамбене јединице.

   Све стамбене јединице су решаване по дубини, тако да борављење користи или јужну односно источну или западну позицију у зависности од положаја у склопу. Северна страна објекта је највећим делом затворена са мањим бројем отвора.

02. Основа склопа

   У просторном архитектонском погледу рашчлањеност хоризонталног плана у виду шест подужних ламела стриктно је примењена и у вертикалном плану. Створене су две главне масе, северна и јужна, са највишом тачком на месту њиховог споја. Јужна, већа маса, добија карактер „падајуће форме” према мору, пратећи конфигурацију терена, дајући објекту потребан покрет - динамичност.

  Смакнуте форме, динамичност облика, различитост дужина ламела, висинско рашчлањавање волумена, као и јасна примена калканских површина треба да успоставе одређену везу са средином у којој настаје објекат.

Извор: Стамбени објекат у Петровцу на мору (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 129.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

 

Пројекат „Зен-спакен-монолитен” | Арх. Анђелковић Горан | 2010-11

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Aнђелковић Горан, Мастер инж. арх (М. Арх.).; 

Тип конкурса: Студентски јавни анонимни једностепени конкурс

Расписивач конкурса: Компанија „Армстронг”

Тип пројекта: Eнтеријер 

Локација: изложбено-пословни простор компаније у Паризу

Година пројектовања: 2010-11. године

Награда: Треће место

О ПРОЈЕКТУ

   1.0 Опште о конкурсу

   Реч је о конкурсу који је расписала компанија „Армстронг” за идејно решење изложбено-пословног простора свог представништва у Паризу. Компанија се иначе бави производњом спуштених плафона.

 

Конкурс је био отворен од половине маја до половине октобра 2010. године. Завршница конкурса је била са изложбом, свечаном доделом награда и одбраном пројеката у свечаној сали Архитектонског факултета у Београду, 24. новембра 2010. године. Рад је такође био изложен у простору те компаније у Паризу, током месеца децемебра исте године.

2.0 Концепт

Назив пројекта је „Зен-спакен-монолитен”. То је уједно била и шифра конкурсног рада. Наиме „Зен-Спакен-монолитен” представља изведеницу три речи које описују главне карактеристике пројекта.

01. Главни хол простора

Реч „Зен” означава математичку ознаку 3n то јест 3 дела. У самом процесу пројектовања и функционалног решавања простора, дошао сам до тога да се јасно уочавају три дела у овом простору. Ту поделу на три дела, такође, дефинишу три различите висине које и те како утичу на доживљај простора. Оно што је исто карактеристично да је та подела на три дела одговарала у погледу задате квадратуре одређених просторија. Тиме сам, уз максимално поштовање задате квадратуре, рационално организовао решење.

02. Вишенаменски простор

Друга реч је „Спакен”. У игри речи, ова реч треба да представља енглеску реч ,,space'', која има двојако значење - као свемир и као простор. Инспирацију сам нашао у култном филму ,,Одисеја у свемиру: 2001''. Управо та инспирација је утицала на одабир боја у простору. Јасније речено, хтео сам да простор буде свемирског карактера. И за тај мотив најбоље су ми биле две боје - плава, која јесте хладна, и бела, која је више неутрална. Како бих избегао стварање ,,хладног ефекта'' у простору, одлучио сам да уведем светлију боју пода, којом сам покушао да направим равнотежу у самој композицији. Уједно, опет сам се вратио на број 3 - назив пројекта је изведен од три речи, у простору постоје три целине, постоје три различите висине - све се врти око броја 3 то јест тројства у простору.

03. Цртежи | Основа решења

Трећа реч је „Монолитен”. Монолитен симболише монолите из истоименог филма - елементе који лебде у свемиру и зраче својом енергијом. Управо ти монолити су требали у мом пројекту да представљају елементе спуштеног плафона у простору. Тако рецимо изнад инфо-пунтова стварају утисак свемирских капсула. У канцеларијском простору стварају утисак коридора, а плафон има градацију у три нивоа, тако да се постиже ефекар светло-тамно (chiaroscuro). У изложбеном делу праве таласе и на тај начин стварају динамику простора, док рецимо у вишенаменском простору праве облик ласте. Сви монолити то јест елементи спуштеног плафона у простору имају своју финкцију и одређено значење.

04. Цртежи | пресеци

 

3.0 Изложбе и публикације пројекта

Пројекат је изложен у Свечаној сали Архитектонског факултета Универзитета у Београду и у изложбено-пословном простору компаније „Армстронг” у Паризу.

05. Плакат у Свечаној сали Архитектонског факултета

06. Изложба у изложбено-пословном простору компаније у Паризу

Снимак одбране арх. Горана Анђелковића на Архитектонском факултету Универзитета у Београду:

Пројекат је објављен у часопису „ARD Review”, aрхитекте Михаила Чанка - чика Мике у мају 2011. године. 

Такође, пројекат је у јуну 2012. године објављен на архитектонском порталу „Аrthitectural”.

07. Портал „Аrthitectural”

4.0 Филм о пројекту

Филм „Зен-спакен-монолитен” на јутјубу (youtube):

Љубљана | 2012

  Крајем маја и средином јуна ове године боравио сам у Љубљани, у Словенији. Овом приликом у овом чланку представићу неке занимљивости из тамошњег света архитектуре.

01. Архитектонски факултет Универзитета у Љубљани

02. Биро Садар-Вуга архитекти

03. Железничка станица и у позадини објекат архитеката Бевк-Перовић

Хотел „Beograd Inter-Continental” | Aрх. Стојан Максимовић

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Стојан Максимовић, дипл. инж. арх.

Пројектант: Миодраг Бевења, дипл. инж. арх.

Пројектант конструкција: Радомир Михајловић, дипл. грађ. инж.

Пројектант инсталација: Бранислав Ђокић, дипл. маш. инж.; Драгош Петровић, дипл. електро. инж.; Момчило Радовановић, дипл. грађ. инж.

Пројектантске куће: Пројектни биро КМГ „Трудбеник” - „Драгиша Брашован”

Инвеститор: „Generalexport”

Извођач: КМГ „Трудбеник” 
Време изградње: 1979. године 

 

О ПРОЈЕКТУ

  Хотел „Beograd Inter-Continental” у функционалном смислу представља део Конгресног центра „Сава”, употпоњује садржаје који се односе на смештајне, угоститељске и пословне капацитете. Урбанистичко-архитектонски завршава просторно уређење терена од 20 ha. Хотел има 478 соба са 1 000 лежаја, бруто површине 35 844 m².

01. Изглед објекта

02. Приликом изградње

Главна особина ове монтажно-бетонске коснтрукције су четвороетажни 165-тонски просторни рамови монтирани кинематичком методом. Осам етажа хотелског дела изведено је у монтажном крупнопанелном систему КМГ „Трудбеник”, са попречним платнима дужине 7 и 5 m на сваких 3.75 m и комплетном купатилском кабином са два купатила димензија 4.2х4.2 m. Доње четири етаже решене су као скелет растера 15 m попречно и 16х7.7 m по дужини. Скелет чини 17 једнобродних четвороспратних рамова. Фасада је од термоизолационог рефлектујућег вишеслојног стакла зелене боје. 

Потписивањем уговора о менаџмент агрименту, јануара 1992. године, хотел „Beograd Inter-Continental” постао је пуноправни члан корпорације „Inter-Continental”. То је виша форма сарадње која се примењује у свим ланцима хотелских корпорација, што подразумева да корпорација, у име и за рачун власника, организује процес производње и рада у хотелу у складу са стандардима које ова корпорација примењује у свету. 

03. Приликом изградње

  
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects” 

Градски ауто-пут | Београд | 1961-70

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Јован Катанић, дипл. грађ. инж. и Бранислав Јовин, дипл. инж. арх.

Урбанистичка и пројектна документација (1961-70): Урбанистички завод града Београда, Дирекција за путеве града Београда, Дирекција за мостове града Београда; 

Поред наведених главних пројектних предузећа учествовала су још 24 пројектна комунална предузећа са око 250 инжењера и техничара.

Главни извођачи радова: ГП „Ауто-пут”, ГП „Партизански пут”, ГП „Ратко Митровић”, ГП „Мостоградња”;

Поред наведених главних извођача, у реализацији пројекта учествовала су још 52 предузећа.

Функција објекта: друмски саобраћај

Време пројектовања и изградње: 1961-70. године

 

О ПРОЈЕКТУ

  У пројектовању градског ауто-пута у Београду пошло се од става да је то, пре свега, капацитетна градска саобраћајница и да се сви његови елементи морају подредити урбанистичким и комуналним стандардима. У конкретном случају, наведени проблеми нарочито су били изражени на деоници кроз урбанизовано подручје Новог Београда које се налази у равничарском терену. Због тога је траса саобраћајница спуштена 3 до 4 m испод основне равни терена, односно 2.8 m испод велике воде реке Саве.

01. Мостарска петља

• Траса ауто-пута кроз стари део града захтевала је значајно рушење стамбених и других објеката.
• Основна траса ауто-пута је пројектована за брзину V= 100 km/h
• Попречни профил садржи два једносмерна коловоза  са по три возне траке (2х11.5 m), разделном траком 2 m (у старом делу града, а 3.5 m на Новом Београду). Коловози су оивичени бетонским префабрикованим елементима и опремљени канализационим системом градског типа.
• Укупна дужина деоница износи 9.5 km са седам денивелационих раскрсница које повезују градску путну мрежу са ауто-путем. По свом значају и комплексности решења, издвајају се две велике денивелационе раскрснице: „Мостар” и „Ауто-команда” у старом делу града. По својој сложености посебно се истиче раскрсница „Мостар” решена на свега 6 ha у 4 грађевинска нивоа, са 24 прикључне везе и 12 аутобуских и две трамвајске линије.
• Око 20% свих коловоза налази се на армиранобетонским мостовским конструкцијама. Мостови су рачунати за најтеже оптерећење према DIN 1072 за класу SJV 60 t. 
• На средишњем делу ауто-пута налази се челична конструкција моста „Газела” (аутор: академик Милан Ђурић). Овом саобраћајницом пролази у просеку 45 000 возила на дан, уз то обавља се и брзи јавни градски саобраћај који дневно превезе више од 100 000 путника.
• Грађевински комплекс ауто-пута кроз Београд обухвата око 500 00 m² коловозних површина, од чега се 95 000 m² налази на мостовским конструкцијама.
• За припрему коридора у старом делу града морало је бити порушено око 1 000 стамбених јединица и 136 привредних објеката.
• За израду доњег строја и ремоделирање терена ископано је и транспортовано птрко 2 000 000 m³ земљаног материјала.
• У току изградње положено је 45 km водоводних и канализационих цеви, и преко 55 km електроенергетских цеви.
• За фундирање  мостовских и других армиранобетонских конструкција побијено је око 40 km шипова.
• У коловозне конструкције уграђено је око 240 000 t асфалтне масе и постављено око 105 km коловозних ивичњака.
• Уз наведене податке ваља нагласити да је највећи део грађевинских радова обављен у изузетно сложеним условима, уз непрекидно црпљење подземне воде, и још много других отежавајућих околности. Али, захваљујући удруженим напорима и градитељском ентузијазму, главни радови су обављени за 2 године. 

02. Мостарска петља

 

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”  

Реконструкција хотела „Метропол” | Београд

  У емисији „Архитектура данас” говори се о реконструкцији хотела „Метропол”, дела архитекте Драгише Брашована које се налази у самом центру Београда.

Снимак емисије:

Сајт „Српски архитекти | Serbian architects” | 2012

Због интересовања публике из иностранства, а и људи који нису на друштвеној мрежи Фејсбук (Facebook) направељен је и сајт „Српски архитекти | Serbian architects”.

САЈТ

01. Изглед почетне странице сајта

02. Изглед странице сајта

Блок 22 | Нови Београд

ОПШТИ ПОДАЦИ

Тип конкурса: Општи југословенски конкурс за архитектонско решење стамбеног насеља блок 22 на Новом Београду - прва награда

Аутори: арх. Божидар Јанковић, арх. Бранислав Караџић и арх. Александар Стјепановић

Реализација: 1968-74. године

Извођач: ГП „Напред”, Београд

О ПРОЈЕКТУ | О ОБЈЕКТИМА

01. Изглед насеља

  Стамбени објекти се међусобно разликују у погледу волумена и могу се разврстати у два основна типа:

-волумен у основи приближно квадратног облика;

-волумен састављен од подужних тракастих елемената.

  При опредељивању за неки општи тип организације стана, битније је утицао тракасти волумен подужних објеката. Систем заједничких вертикалних и хоризонталних комуникација сугерирали су тип стана који се подужно развија дуж једне основне ивице низањем одређеног броја распона попречних зидова (управних на ту основну линију).

  Овакав тип стана могуће је склапати  у оба правца:

-хоризонтално, низањем,

-и вертикално, под углом од 90 степени, чиме су решени проблеми организовања свих склопова, различитих волумена.

02. Објекат 2, П+6+П

  Главни проблем при одређивању основног функционалног концепта стана био је да се код усвојеног типа линеарне стамбене јединице:

-избегне једнодимензионална организација 

-да се изврши сажимање дужине фасадног платна по стамбеној јединици.

03. Објекат 1, П+6+П

  Овај проблем је разрешаван на тај начин што је дегажирањем једне спаваће собе (родитељске), у односу на подужно фасадно платно, стан добио и другу димензију, а са тим и све просторне квалитете, неопходне да може да одговори свим потребама савременог становања. 

   Основно, заједничко језгро стана сачињавају: просторија за дневни боравак, простор за обедовање, кухиња и улазни део. Остали делови стана се везују на то језгро и зависно од величине граде све тражене структуре.

04. Тип стана

05. Тип стана

  Наговештаји и могућности које је пружало понуђено урбанистичко решење у односу на понуђене стамбене волумене расматрана у два правца: хоризонталном и вертикалном. Идеја смицања у хоризонталном плану остварује се усвајањем основног језгра базираног на принципу две паралелне траке, које садрже стамбене јединице, међусобно повезане комуникационом траком као транспарентним елементом. Продужавањем једне од двеју паралелних трака прелази се на следеће језгро и процес хоризонталног смицања тече даље. У вертикалном плану идеја смицања је остварена формирањем вертикалне подужне кичме коју чини шестоспратни волумен, у односу на коју се хоризонтално већ рашчлањени волумени, логично висински степенују до висине од четири спрата и то у оба правца код дужих, односно у једном код краћих објеката. Средишна зона блока намењена је објектима одговарајућег пратећег садржаја. Специфичност просторног решења блока, његова згуснутост, градски карактер, просто су наметнули и логично решење ове зоне. Започету идеју повратка градском амбијенту са оживљавањем позитивних страна улице било је потребно надградити и довршити. Из тог разлога садржај пратећих објеката није третиран као низ одвојених расцепканих  волумена различитог садржаја, већ као сложен организам, базиран на основној просторној иницијалној јединици, као заједничком именитељу за све садржаје.

Више о организацији стана на овом линку. 

Извор: Блок 22 (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 54-55.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Тајна Новог Београда | 2012 | 6

   Недавно је изашла књига „Тајна Новог Београда 2 - ново доба”. Аутори књиге су Зоран Љ. Николић и Мирко Радоњић. Била ми је велика част што сам имао прилике да пратим развој и стварање ове књиге о Новом Београду, те је топло препоручујем за читање.

  У даљем наставку чланка, окачићу слику захвалнице људима који су на неки начин помогли ауторима у писању једног оваквог значајног и капиталног дела о Новом Београду. Међу именима се помиње и моја маленкост.

01. Захвалница у књизи „Тајна Новог Београда 2 - ново доба”

02. Изглед књиге „Тајна Новог Београда 2 - ново доба”

Загреб | 2012

  Крајем маја ове године боравио сам у Загребу, те сам том приликом направио малу фото-белешку архитектуре овог града.

01. Уметнички павиљон

02. Октагон

03. Катедрала

04. Панорама града