ОПШТИ ПОДАЦИ
Аутори: Љиљана Јовановић-Анђелковић, дипл. инж. арх. и Александар Стјепановић, дипл. инж. арх.
Пројектовано: 1969-70. године
Реализовано: 1970-72. године
Извођач: ГП „Градитељ”, Горњи Милановац
О ПРОЈЕКТУ
Одувек је градња у срединама са израженом градитељском традицијом и архитектонским наслеђем представља својеврстан изазов за архитекте. У том тренутку се увек постављало питање шта у ствари значи уклапање у постојећи амбијент, односно шта значи поштовање градитељске традиције одређене средине. Да ли је то опонашање традиционалних форми? Или је то коришћење истих већ присутних материјала?
Посматрајући низ примера који су настали у разним временским периодима намеће се неминовно као закључак да се прави одговор налази у коришћењу и примени принципа, одговорајући захтевима времена у коме се гради, водећи рачуна о специфичностима саме средине.
Радећи на пројектима за стамбену зграду у Петровцу на мору, били смо суочени са специфичним обележјем средине са једне стране и са самим пројектним захтевом и могућностима које је пружала одређена локација, са друге стране.
Утицај средине је двојак. Као прво постоје одређени утицаји како у погледу величине тако и у погледу облика карактеристичних за објекте тог краја. Други утицај је везан за специфичност климе и поднебља.
![]() |
01. Изглед комплекса |
Захтеви програма су се очитавали, као што је то најчешће и случај, у максималном искоришћењу земљишта, а то значи што већи број стамбених јединица различитих величина - структуре, с обзиром на потребе инвеститора. Сама локација је условила поштовање већ затеченог објекта, као и решавање будуће зграде на релативно великој површини у оба правца ради што бољег коришћења терена. Урбанистички услови су остављали ауторима скоро потпуну слободу у погледу решавања просторно архитектонског проблема са једним захтевом уклапања у постојећу средину.
Разматрајући све чињенице релевантне за решавање постављеног задатка суочили смо се са закључком о примарности склопа, шире схваћеног, у односу на избор основне стамбене ћелије-типа. Усвојени склоп треба рашчланити у хоризонталном плану, тако да омогући просторно рашчлањавање објекта (динамичност основног волумена), максимално коришћење површине предвиђене за изградњу и поштовање и коришћење географско-климатских услова (двострана оријентација стамбених јединица, попречно проветравање, коришћење сунца у одговарајућој мери, стварање потребних засенчених површина и заштита од непријатних последица северних ветрова).
Тако смо дошли до усвојеног склопа који се састоји од шест смакнутих ламела подужно постављених у правцу мора, са два атријумска простора у средишту објекта који ће омогућити како проветравање и осветљавање стамбених објеката тако и стварање простора са различитим микроклиматским условима.
Три вертикална чвора деле основни примарни склоп на три секундарна око којих се окупљају по 3-4 стамбене јединице.
Све стамбене јединице су решаване по дубини, тако да борављење користи или јужну односно источну или западну позицију у зависности од положаја у склопу. Северна страна објекта је највећим делом затворена са мањим бројем отвора.
![]() |
02. Основа склопа |
У просторном архитектонском погледу рашчлањеност хоризонталног плана у виду шест подужних ламела стриктно је примењена и у вертикалном плану. Створене су две главне масе, северна и јужна, са највишом тачком на месту њиховог споја. Јужна, већа маса, добија карактер „падајуће форме” према мору, пратећи конфигурацију терена, дајући објекту потребан покрет - динамичност.
Смакнуте форме, динамичност облика, различитост дужина ламела, висинско рашчлањавање волумена, као и јасна примена калканских површина треба да успоставе одређену везу са средином у којој настаје објекат.
Извор: Стамбени објекат у Петровцу на мору (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 129.
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”