Нови Сад | Интервју са арх. Душаном Крстићем | 2013

Прошле недеље био сам у посети код архитекте Душана Крстића (1938) у Новом Саду, и то поводом свог истраживачког рада на тему становања. Интервју је у склопу једног великог истраживачког процеса на тему вишепородичног становања на екс-југословенском простору у време социјализма.
Треба рећи да је архитекта Крстић оставио велики траг у архитектури Новог Сада, али и простора северне Србије, односно на територији АП Војводине, нарочито на пољу домаће станоградње.

01 | Арх. Д. Крстић (лево) и арх. Г. Анђелковић (десно)

Архитекта Душан Крстић живи у згради, односно у насељу које је он пројектовао пре тридесетак година - давне 1982. године. Реч је о питомом делу стамбеног насеља Лиман I, између Булевара ослобођења и Моста слободе са западне стране и Универзитетског комплекса са источне стране, а одмах је до Дунава и познате новосадске плаже Штранд.

02 | Стамбено насеље Лиман I, арх. Д. Крстић (1982) | Фото: Г. Анђелковић

03 | Стамбено насеље Лиман I, арх. Д. Крстић (1982) | Фото: Г. Анђелковић

Групација стамбених објеката у Раковици | Београд | 2013

У септембру ове године објављен је чланак „Група стамбених објеката у улици Осмој новој у Раковици”, а данас смо обишли поменуту групацију аутора Александра Стјепановића и направили фото-забелешку.  

Данас овако изгледа ово насеље:

01 | Стамбено насеље у Раковици, арх. А. Стјепановић | фото: Г. Анђелковић

02 | Стамбено насеље у Раковици, арх. А. Стјепановић | фото: Г. Анђелковић

03 | Стамбено насеље у Раковици, арх. А. Стјепановић | фото: Г. Анђелковић

Западна капија Београда, ноћу | Београд | 2013

У овом чланку се могу видети фотографије Западне капије Београда, сликане 20. октобра увече, док на сајту Сербума можете прочитати интервју са архитектом Михајлом Митровићем, а овде погледати албум његових дела.

01 | Западна капија Београда, 20. октобар 2013.године | фото: Горан Анђелковић

02 | Западна капија Београда, 20. октобар 2013.године | фото: Горан Анђелковић

03 | Западна капија Београда, 20. октобар 2013.године | фото: Горан Анђелковић

Црква Св. Саве | Цеље, Словенија | 1929-31

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: арх. Момир Коруновић;

Тип објекта: сакрални објекат;

Извођач радова: Цељско грађевинско предузеће Карла Јазерника; 

Година изградње: 1929-31. године

 

О ОБЈЕКТУ

На Цељском подручју градња православних капела и цркава појавила се у периоду између два рата. У бањама Голник, Рогашка Слатина и Тополшица су већ биле православне капеле, а у Цељу је тек 1922. године на иницијативу Цвије Зечевића настала Српска православна црквена општина, која је укључивала срез [1] Цеље, Шмарје при Јелшах, десна обала Дравограда, Горњи град, Словењ градец, Коњице, Лашко, Кршко и Брежице.

01 | Црква Св. Саве у Цељу, Словенија (извор: Историјски архив Цеља, фонд цркве Св. Саве у Цељу, 7-3)

 У почетку су имали обављање богослужења у соби касарне краља Петра, премалој за веће свечаности, па су зато замолили градску већницу за локацију, где би саградили цркву. Маја 1929. године добили су земљиште на Вразовом тргу [2]. Управа црквене општине је почела прикупљати финансијска средства по целој Југославији. Многи су допринели у материјалу и радној снази.

Камен темељац полложен је 1. септембра 1929. године, о чему су извештавали цељске новине „Ново доба“, те љубљанске „Јутро“ и „Словенец“. Цељско грађевинско предузеће Карла Јазерника (Karlo Jazernik) је градњу завршило у две године. Свечано освештање је водио патријарх Српске православне цркве Варнава. Како поручује тадашњи хроничар Булован, Цеље је 18. јуна 1932. године дочекало патријарха и српску владину делегацију на железничкој станици, те су се по њиховом доласку са Миклавшког брда огласили пуцњи из пушака. У освештењу цркве следећег дана учествовала је велика маса људи. После поворке наставили су са банкетом у Народном дому, а завршено је са концертом у Цељском дому. Следећег дана патријарх је отишао у Љубљану, где је учествовао у полагању камена темељца за православну цркву Св. Ћирила и Методија, која постоји још данас. Као што је цељска црква настала по нацртима архитекте Коруновића, тако је и љубљанска црква настала од истог аутора.

02 | Црква Св. Саве у Цељу, Словенија (извор: Историјски архив Цеља, фонд цркве Св. Саве у Цељу, 1-3)

Православна црква Св. Саве била је изграђена у такозваном српско-византијском стилу. По основном значењу пратила је стил српске средњовековне сакралне архитектуре. Била је посвећена једном од највећих светаца српске православне цркве. Нацрт за градњу је урадио београдски архитекта Момир Коруновић (1883-1969). Црква је била масивна, са по метар дебелим зидовима и са три улаза. Кров је био од поцинкованог лима. Имала је три куполе од армираног бетона на којима су били челични крстеви, који су били израђени у затвору у Лепоглави.

03 | Црква Св. Саве у Цељу, Словенија (извор: Историјски архив Цеља, фонд цркве Св. Саве у Цељу, 7-1)

Унутрашњост су красиле иконе и иконостас [3] београдског сликара Уроша Предића (1857-1953). У доњем делу је представио Маријину благовест, Мајку божју, Арханђела Михајла, Светог Саву и Исуса Христа. Горњи део је састављен из два дела:
- у првом реду со биле приказане Тајна вечера, четири јеванђелиста, апостоли Павле и Матеј;

- а у другом реду Васкрсење, Преображење Исусово на гори, Вазнесење, Св. Ћирило и Методије. Оне су биле копије Предићевих оригинала, које је насликао сликар Стефановић из Сремских Карловаца.

Краљевски и архиерејски [4] престо су били од славонске храстовине, са иконама Стефана Првовенчаног и Св. Јована Златоустог, које су биле дело академског сликра Мирослава Модица (Miroslav Modic) из Цеља.

По немачкој окупацији, Немци су по Хитлеровој наредби априла 1941. године минирали цркву. Оно што је остало од цркве искориситили су Цељани за изградњу атомског склоништа на Позоришном (Гледалишком) тргу. Од црквеног инвертара и документације је остало веома мало. Иконе су касније откривене у поткровљу грофије, те се данас чува у Регионалном (покрајинском) музеју Цеље.

Данас се православно богослужење у Цељу одвија у католичкој цркви Св. Максимилијана у Трубаревом парку.

Напомене:

[1]  Политички округ у старој Југославији.

[2]  Данас је Позоришни (Гледалишки) трг.
[3] Зид или дрвени сталак са религиозним мотивима.
[4] У православној цркви представља назив за црквеног владара.

Аутор текста: Дијана Лукић, Одељак за етнологију и културну антропологију, Филозофски факултет, Љубљана. 
Извор оригиналног текста на словеначком језику: http://www.dedi.si/dediscina/399-srbska-pravoslavna-cerkev-sv-sava-v-celju
Превод на српски језик: Горан Анђелковић

Фабрике станова изграђене у систему „РАД“ - ИМС | 2013

ГП „РАД“ има сопствени систем за производњу станова. Велика флексибилност овог система омогућава слободан прилаз архитектонском обликовању зграда разних намена уз поштовање основних принципа за образовање оптималне конструкције. То је комплетан, потпун систем за пуномонтажну градњу станова који обухвата: пројектовање станова у систему, производњу у фабрици, транспорт производа и монтажу на градилишту. Овом технологијом елементи на градилиште стижу са комплетно уграђеним инсталацијама електрике, водовода и канализације, потребним отворима и прикључцима за инсталације грејања, столарским и елементима за уградњу браварије. Овако монтирани елементи обезбеђују 85% готовости зграде, као и комплетну термичку заштиту континуалном техничком изолацијом у спољном омотачу зграде. Систем РАД има применљивост у свим зонама сеизмичности. Капацитет фабрике је 1.500 станова годишње са могућношћу повећања на 2.000.

01 | ИМС систем

 У Институту за испитивање материјала Србије у Београду почео је још 1957. године да се развија систем индустријског грађења зграда од преднапрегнутог бетона под називом ИМС-Жежељ. Аутор система је проф. Бранко Жежељ. Систем је замишљен као отворен систем конструктивних елемената од којих се уз поштовање минималних правила, може компоновати велики број зграда различитих како по облику и висини, тако и по намени. Данас се сситем ИМС користи за грађење стамбених и административних зграда, школа, болница, хотела, а примењен је и за трговачке зграде, производне хале лаке индустрије и спортске грађевине. Висина зграда се креће П+1 до П+29 етажа.

02 | ИМС систем

ИМС је скелетни систем од пренапрегнутог бетона, укрућен зидовима. Основни елементи система су стубови од армираног бетона, касетиране (ребрасте) и конзолне таванице, ивични носачи, степеништа и зидови за укрућење. Фасадни и прегадни зидови система ИМС су врло различити. Поред панела пројектованих као саставни део каталошког решења, гради се приличан број фасада и преградних зидова које су конструисали и обрадили сами произвођачи зависно од локалних услова и сопствених могућности.  

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Филм „Љубљана, моје место“ | 2013

Филм „Љубљана, моје место“ снимљен је у октобру ове године на различитим локацијама у Љубљани. У филму се може видети модерна архитектура стамбеног комплекса (тетрис апартмани) у насељу Пољане. Такође се може видети Нови Фабианијев мост преко Љубљанице, такође дело модерне архитектуре, али и Плечникова брана на Љубљаници (слов. Plečnikova zapornica).

Филм „Љубљана, моје место“

Булевар војводе Степе, централна зона | Београд | 1969-72

ОПШТИ ПОДАЦИ

Тип конкурса: Позвани београдски конкурс за архитектонско решење стамбеног насеља у Булевару војводе Степе у Београду 1969. године;

Аутор прве награде: Бранко Алексић, дипл. инж. арх.;

Почетак реализације: 1972. године; 

Извођачи: ГП „Рад“ и ГП „7. јули“, Београд;

О ОБЈЕКТУ

01 | Композиција групације стамбених објеката

Детаљни урбанистички план реконструкције потеза Булевара војводе Степе обухвата појас који се пружа од Аутокоманде до Кумодрашке улице. У том плану посебно место дато је централној зони (Максима Горког,  Гостиварска, Витановачка, Јове Илића), као жижној тачки, функционалном средишту и ликовној окосници читавог потеза. Она треба да да белег и физиономију овом потезу:

- да изрази идеју стецишта, које ће дати нови импулс и ритам живљењу у овом простору;

- да изрази идеју просторног репера и окоснице потеза - да допринесе изграђивању ликовног идентитета и физиономије овог простора.

 

02 | Ситуациони план групације стамбених објеката

Овај израз остварује се укрштањем битних садржаја градског ткива - становања и реонског центра, на следећи начин: плочасти, вертикално усмерени стамбени објекти (дефинисани релацијама и условима детаљног плана) - подухваћени и омекшани у доњим етажама каскадираним деловима, који их своде на људску меру и повезују са изграђеним падинама залеђа - прожети су, с једне стране, приземно лоцираним, пешаку доступним садржајима реонског центра, док су, с друге стране, „прихваћени“ склопом меандрираних четвороспратних стамбених објеката, као споном са већ формираним блоковима потеза. На тој основи остварена је зона јаке гравитације и фреквенције, просторна сцена адекватна значењу овог простора и догађањима у њему.

 

 

Пројекат и реализација блока Х (В. Степе, Витановачка, Ј. Илића и М. Горког)

 

03 | Стамбене куле

 Блок Х обухвата две стамбене куле и групу меандрираних четвороспратних стамбених објеката. Карактерише га следеће:

- станови имају своју окосницу у којој и око које живот пулсира; она је усмерена, двострано интегрисана у окружење; преко специфично моделованих лођа (окосница ликовне организације елемената ансамбала) партиципира у просторима блока;

- при изласку из стана човек се улива у степенишни простор, такође интегрисан у окружење; затим доспева у заједничке просторе - просторне интервале, повезане директно или преко пасажа, међусобно прожете;

- специфичним поступком, који подразумева сегрегацију пешачких и колских кретања и проучене односе међу деловима, остварени су услови који обезбеђују континуитет акција и сензација, интегритет  пешачких кретања и међуљудског комуницирања.

 

У техничком смислу настојало са се на следећем: систематизовати елементе, тежити унифицирању материјалног и ликовног елемента, стимулисати суви поступак са што мање занатског рада у класичном смислу. Настојало се да се пружи шанса модерном поступку - технологији. И поред разлика у технологији грађења, условљених различитим технолошким захтевима („Рад“ и „7. јули“), и карактеру примењених материјала (стамбене куле и меандрирана група четвороспратних објеката), учињен је напор да се оствари јединство израза у целој зони - слично су интерпретирани мотиви који дају карактер и једној и другој групи објеката.  

Извор: 8.1 Булевар војводе Степе, централна зона - I награда (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 63.

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Eмисија „Европа и Срби“ | Интервју са архитектом Михајлом Митровићем | 2013 | 2

Јуче, 30. септембра, био је други део емисије „Европа и Срби“, односно интервју са архитектом Михајлом Митровићем, који иначе можете да погледате на мом јутјуб (youtube) каналу.

Први део:

Други део: