Бежанијска коса, Нови Београд | 1980-90

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: „Имел” са чланицама;

Главни пројектанти, пројектанти конструкције, пројектанти инсталације и пројектантске куће: 

„Имел” са чланицама: Пројектни биро „Архитектура и урбанизам”, Институт за архитектуру и урбанизам, Архитектонски факултет, Пројектни биро „Напред”, Институт за испитивање материјала СРС, „Победа”, „Електрон”, Пројектни биро „Комграп” и др.;  

Инвеститор: СЗ „Металац” - групације: Б, Ц, Е, Ф, Г, Београдска заједница становања - групације А, Д.;

Генерални извођач: „Јинпрос”;

Подизвођачи: ГП „Напред”, ГП „7. јули”, ГК „Комграп”, ГП „Ратко Митровић”, ГП „Дом”, ГП „Трудбеник”; 

Године изградње: 1980-90. 

   

О НАСЕЉУ

     Комплекс Бежанијска коса су стамбени објекти висине П+1 до П+4+Пк. У њиховом склопу су подстанице, трафостанице и склоништа. Примерени начини градње: скелетни и панелни систем ИМС, класична градња сипорекс блоковима и ливена бетонска конструкција.

01 |  Бежанијска коса, Нови Београд

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Музичка нумера о архитектама | 2013

Послушајте песму о нама, архитектама... :)

Изложба „Под заједничким кровом” | Љубљана | 2013

  У току је изложба  „Под заједничким кровом” која се одржава у Музеју за архитектуру и дизајн (Muzej za arhitekturo in oblikovanje). На изложби се могу видети многобројни цртежи великана словеначке архитектуре. У даљем наставку чланка, објављујемо неке слике, као и видео-запис са изложбе.

01 |  Цртежи словеначких архитеката, Љубљана, Музеј за архитектуру и дизајн

02 |  Цртежи словеначких архитеката, Љубљана, Музеј за архитектуру и дизајн

03 |  Цртежи словеначких архитеката, Љубљана, Музеј за архитектуру и дизајн

04 |  Цртежи словеначких архитеката, Љубљана, Музеј за архитектуру и дизајн

05 |  Цртежи словеначких архитеката, Љубљана, Музеј за архитектуру и дизајн

 Снимак изложбе:

Храм Св. Саве | Београд

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: проф. Богдан Несторовић, дипл. инж. арх.; проф. Александар Дероко, дипл. инж. арх.;

Пројектанти: проф. Бранко Пешић, дипл. инж. арх.; Љиљана Танасијевић, дипл. инж. арх.;

Пројектант конструкција: проф. Војислав Зађина, дипл. грађ. инж., (предратни период грађења); Душан Арбајтер, дипл. грађ. инж.;

Саветник за конструкцију: академик проф. др Ђорђе Злоковић;

Саветник за геомеханику и фундирање: проф. др Стеван Стевановић, дипл. грађ. инж.;

Саветник за геодезију: проф. др Војислав Миловановић, дипл. грађ. инж.;

Саветник за акустику: Стеван Милосављевић, дипл. грађ. инж.; др Душан Калић, дипл. грађ. инж.; 

Саветник за рачунску и техничку контролу: Јован Лукић, дипл. грађ. инж.

Консултанти: академик проф. др Никола Хајдин; др Милија Павловић, дипл. грађ. инж.; проф. Момир Краставчевић, дипл. грађ. инж.;

Пројектант инсталација: Срђан Скулић, дипл. грађ. инж.; Живко Матекало, дипл. грађ. инж.; Милорад Богдановић, дипл. грађ. инж.; Предраг Поповић, дипл. грађ. инж.; Душан Мирковић, дипл. маш. инж.;

Пројектантска кућа: ГП „Трудбеник”, биро за пројектовање „Драгиша Брашован”;

Извођач и време изградње: КМГ „Трудбеник”, од 1986. године

   

О ОБЈЕКТУ ХРАМА

     Настајање храма Светога Саве на Врачарском платоу можемо пратити већ почетком овог века до 1935. године када почиње његова изградња према пројектима проф. Богдана Несторовића и проф. Александра Дерока. До прекида долази избијањем рата 1941. године и траје све до 1985. године. Тада посао наставља ГП „Трудбеник”, Београд. За овај наставак, држећи се основне идејне концепције уписаног крста и поставке у целини од поменутих аутора постављене геометрије склопа, пројектант проф. Бранко Пешић са сарадницима је у ситуацији да врши мање измене у пројекту према насталим променама у конструкцији и технологији грађења.

01 |  Храм Светог Саве,  Београд

   Храм је у основи у облику крста димензија 91х81 m, висине 78 m, има распоне куполе 31
m, при чему је највећа њихова висина 67 m до куполе + 12 m висине крста. Храм је конструктивно подељен у пет дилатационих целина: централна зона са звоницима и главном куполом и четири анекса са поткуполама.

   У централном делу храма у простору пречника 39 m отворен је простор за изградњу великог склопа централне куполе са галеријом. Овај склоп тежак близу 400 тона, пречника 39 m, висине 29 m од подножја крста, са позлаћеним крстом 10 m ма врху куполе, састављен је од 24 решетке препокривене дуплим љускама од бетона дебљине 6 cm и стубовима конхе постављеним на галерији. Читав склоп куполе је формиран на земљи и подигнут на висину од 40 метара.

02 |  Купола храма Светога Саве,  Београд

  Подизање тешких терета на велике висине методом вучења са унапред постављених подизних места, системом названим ланци, постало је технолошко власништво КМГ „Трудбеник” и уједно опробан и доказан систем.

   Електро-хидраулични систем по лиценци КМГ „Трудбеник”, израдила је „Прва петолетка” из Трстеника. Компјутерско праћење и командовање омогућава сигуран рад у свим фазама подизања конструкција.

03 | Унутрашњост храма Светога Саве,  Београд

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”