ОПШТИ ПОДАЦИ
Аутори: проф. Богдан Несторовић, дипл. инж. арх.; проф. Александар Дероко, дипл. инж. арх.;
Пројектанти: проф. Бранко Пешић, дипл. инж. арх.; Љиљана Танасијевић, дипл. инж. арх.;
Пројектант конструкција: проф. Војислав Зађина, дипл. грађ. инж., (предратни период грађења); Душан Арбајтер, дипл. грађ. инж.;
Саветник за конструкцију: академик проф. др Ђорђе Злоковић;
Саветник за геомеханику и фундирање: проф. др Стеван Стевановић, дипл. грађ. инж.;
Саветник за геодезију: проф. др Војислав Миловановић, дипл. грађ. инж.;
Саветник за акустику: Стеван Милосављевић, дипл. грађ. инж.; др Душан Калић, дипл. грађ. инж.;
Саветник за рачунску и техничку контролу: Јован Лукић, дипл. грађ. инж.
Консултанти: академик проф. др Никола Хајдин; др Милија Павловић, дипл. грађ. инж.; проф. Момир Краставчевић, дипл. грађ. инж.;
Пројектант инсталација: Срђан Скулић, дипл. грађ. инж.; Живко Матекало, дипл. грађ. инж.; Милорад Богдановић, дипл. грађ. инж.; Предраг Поповић, дипл. грађ. инж.; Душан Мирковић, дипл. маш. инж.;
Пројектантска кућа: ГП „Трудбеник”, биро за пројектовање „Драгиша Брашован”;
Извођач и време изградње: КМГ „Трудбеник”, од 1986. године
О ОБЈЕКТУ ХРАМА
Настајање храма Светога Саве на Врачарском платоу можемо пратити већ почетком овог века до 1935. године када почиње његова изградња према пројектима проф. Богдана Несторовића и проф. Александра Дерока. До прекида долази избијањем рата 1941. године и траје све до 1985. године. Тада посао наставља ГП „Трудбеник”, Београд. За овај наставак, држећи се основне идејне концепције уписаног крста и поставке у целини од поменутих аутора постављене геометрије склопа, пројектант проф. Бранко Пешић са сарадницима је у ситуацији да врши мање измене у пројекту према насталим променама у конструкцији и технологији грађења.
 |
01 | Храм Светог Саве, Београд |
Храм је у основи у облику крста димензија 91х81 m, висине 78 m, има распоне куполе 31
m, при чему је највећа њихова висина 67 m до куполе + 12 m висине крста. Храм је конструктивно подељен у пет дилатационих целина: централна зона са звоницима и главном куполом и четири анекса са поткуполама.
У централном делу храма у простору пречника 39 m отворен је простор за изградњу великог склопа централне куполе са галеријом. Овај склоп тежак близу 400 тона, пречника 39 m, висине 29 m од подножја крста, са позлаћеним крстом 10 m ма врху куполе, састављен је од 24 решетке препокривене дуплим љускама од бетона дебљине 6 cm и стубовима конхе постављеним на галерији. Читав склоп куполе је формиран на земљи и подигнут на висину од 40 метара.
 |
02 | Купола храма Светога Саве, Београд |
Подизање тешких терета на велике висине методом вучења са унапред постављених подизних места, системом названим ланци, постало је технолошко власништво КМГ „Трудбеник” и уједно опробан и доказан систем.
Електро-хидраулични систем по лиценци КМГ „Трудбеник”, израдила је „Прва петолетка” из Трстеника. Компјутерско праћење и командовање омогућава сигуран рад у свим фазама подизања конструкција.
 |
03 | Унутрашњост храма Светога Саве, Београд |
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије