четвртак, 25. јул 2013.

Авала, Авалски торањ и Споменик Незнаном јунаку | 2013

Недавно је био обилазак Авале, планине, уједно и одморишта, у непосредној близини Београда, коју Београђани и други гости из Србије и иностранстава веома често посећују. Том приликом посећени су Споменик Незнаном јунаку и Авалски торањ, о којем је већ писано у једном чланку на блогу.
Такође, том приликом је снимљен и кратки филм.

Филм Авала


И неке слике са Авале...

01 | Споменик Незнаном јунаку, Авала, Београд
02 | Авалски торањ, Авала, Београд

недеља, 21. јул 2013.

Aрхитектон | 2013

  У часопису Архитектон је изашао пројекат Музеја револуције новог доба (мастер пројекат). Наиме, пројекат је послат на конкурс Портфолио 33/33 који је расписао истоимени часопис. 
   У даљем наставку чланка прилажем и страницу часописа.

01 | Часопис Архитектон, пројекат Музеја револуције новог доба, арх. Г. Анђелковић

 
 

четвртак, 11. јул 2013.

Љубљана | јул 2013. године

Неке слике архитектуре Љубљане у току месеца јула...

01 | Парк Навје, Бежиград, Љубљана

02 | Бежиград, Љубљана
03 | Бaварски двор, Љубљана
04 | Трг Републике, Љубљана

недеља, 7. јул 2013.

Београдска арена | Нови Београд | 1992-2004

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор објекта: Влада Славица, дипл. инж. арх.;
Аутори и одговорни пројектанти конструкције: проф. др Милорад Ивковић, дипл. грађ. инж., проф. др Живота Перишић, дипл. грађ. инж., проф. др Мирко Ачић, дипл. грађ. инж., проф. др Александар Пакор, дипл. грађ. инж., Сава Форметуновић, дипл. грађ. инж.; 
Пројектанти архитектуре: Александар Алексић, дипл. инж. арх., Душан Поповић, дипл. инж. арх., Ана Радивојевић, дипл. инж. арх.;
Пројектанти инсталација:
ВИК: Босиљка Петровић, дипл. инж. арх.;
ПТТ комуникација: Синиша Кисић, дипл. електро. инж.;
Инсталације електрике: Драгослав Радивојевић, дипл. електро. инж., Синиша Кисић, дипл. електро. инж.;
Техничке инсталације; Радован Дуцкиновски, дипл. маш. инж.;
Пројектантска кућа: ДД „Енергопројект - Урбанизам и архитектура- Београд;
Инвеститор: конзорцијум, Енергопројект” / Напред / Град Београд;
Извођачи: ЕП-НА / конзорцијум Енергопројект”, Напред;
Време изградње: 1992-2004. године;  
   
О ОБЈЕКТУ

01 | Изградња Београдске арене, Нови  Београд
Комплекс Београдске арене чине:
- велика дворана (20 000 места) 35 000 m²;
- мала сала 2 500 m²;
- комерцијални и прес-центар 5 000 ;
- паркинг 1 200 возила;

Простори за извођаче, запослене, новинаре, ТВ студио, магацини и слично, смештени су на нивоу 100. Улазне партије за публику се налазе на нивоу 200. Комерцијалне ложе и клуб-ресторан са укупно 900 места налазе се на нивоу 300. Галерија за улаз публике прима 9 000 људи и налази се на нивоу 400. Техничке просторије заузимају 500 и 600.

Основни подаци:
- укупна површина 47 500 ;
- максималан број гледалаца 20 000;
- главни распон 102 х 132 m;
- максимална висина 35 m;
- број нивоа 6;
- време пражњења 10 минута;
- вертикалне комуникације 9 лифтова, 4 ескалатора и 18 степеништа;

Хала треба да задовољи следеће спортске програме: стони тенис, тенис, рукомет, мали фудбал, гимнастика, атлетика, коњички спортови, хокеј на леду, уметничко клизање, уметничке програме, концерте, позоришне представе, циркусне представе и слично.

02 | Београдска арена у контексту, Нови  Београд
Кровна и трибинска конструкција су потпуно раздвојене и раде независно. Кровну конструкцију носи 14 стубова, а формирана је као двопојасно сочиво, где је горњи појас армиранобетонски, а доњи чине преднапрегнути каблови. При обликовању крова уведен је мотив контранагиба који даје илузију да је кров лакши, да лебди, или да је само прислоњен. Укупна тежина главне кровне конструкције износи 3 450 тона, а реакција по стубовима варива око 220 - 280 тона. Кровна конструкција је изведена од монтажних елемената који су монолитизирани на поду хале и подигнута на врхове стубова са 96 хидрауличних преса носивости од по 45 тона. Конструкцијско решење крова дворане за сада је јединствено у свету. Имајући у виду програмске захтеве и ледену плочу која је стална, различити подови постају услов за добро функционисање арене. Представе које користе лед имају фиксну поставку седишта. Код представа које захтевају „сув” под, ледена плоча остаје, преко леда се постављају плоче тврде термоизолације, а преко њих „мултивалент”под. Тако се изравнава цела површина арене од 5 000 m² и добија подлога која може да прими одговорајући под као завршну обраду.

03 | Модел Београдске арене, Нови  Београд



Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”