Недавно сам био у дводневној посети овом граду у Словенији.
Разлог посете је више био разговор са колегом, архитектом Владимиром Аврамовићем, који се бави сличном темом истраживања као и ја.
Том приликом обишао сам овај град модерне, те фотографисао одређене објекте у центру града. Због мањка времена, нисам успео обићи цео град, али се надам да ћу у скоријој будућности опет посетити Велење, па самим тим допунити ову причу о њему, као месту модерне.
ОПИС СИТУАЦИЈЕ ПО ЗАВРШЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
О Велењу је било доста речи и на изложби „Недовршене модернизације: између утопије и прагматизма“, која је била у Марибору, Београду, Љубљани, Задру и Цетињу. Тако да ћемо опис ситуације настанка града почети уводним речима са једног од паноа о новим, модерним градовима који су настали на територији Словенији у време бивше Југославије (на словеначком је):
Komunistična vlada se je takoj po letu 1945 zavzela za modernizacijo države in v ospredje prve petletke postavilo industrializacijo, povečanje gospodarske samozadostnosti države in izkoriščanja naravnih virov. Z modernizacijo se je nova oblast legitimirala pred ljudmi in mednarodnimi zavezniki, predvsem pa skušala nadoknaditi razvojni zaostanek dotlej predvsem ruralne države. Industrializacijo je spremljala pospešena urbanizacija. Med letoma 1947 in 1956 so nastali projekti za tri nova mesta: Strnišče pri Ptuju (Kidričevo), Nova Gorica in Velenjе. Medtem ko sta Kidričevo in Velenje odraz urbanizacije, ki je potekala v neposredni povezavi z gradnjo industrije in razvojem rudarstva, je Nova Gorica predvsem politično motiviran projekt, s katerim naj bi zgradili sodobno mesto tik ob Gorici, ki jo je nova meja med Italijo in Jugoslavijo odrezala od Posočja, Vipavske doline in Krasa. V okviru republiških ministrstev za gradnje so takoj po vojni delovali različni odseki in projektivni zavodi, ki so izdelovali tipske urbanistične načrte naselij in načrte industrijskih obratov, javnih in stanovanjskih objektov. Ker je na delo gradbene in arhitekturne stroke vplivala tudi politika, označujemo ta čas tudi kot obdobje dirigirane gradnje.
Vsa tri mesta so nastala kot politično-gospodarski projekti na osnovi celostnih urbanističnih konceptov, ki so temeljili na mednarodni paradigmi funkcionalističnega mesta. Na njihovo načrtovanje so vplivala izhodišča, ki jih je zagovarljal CIAM v t.i. Atenski listini, urbanistične ideje Le Corbuseirja in predvojni nemški racionalizem pod vplivom Bauhausa.
Није згоре поменути да Велење, слично као и Нови Београд у данашњој Србији, има разнолику структуру становништва из различитих крајева бивше Југославије.
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
Инвеститор: Рудник лигнита Велење и oпштина Велење;
Урбанистичко планирање: Јанез Тренз (пројектовано у оквиру „Словенија пројект“)
Сарадник: Франц Шмид
Архитектура: Јанез Тренз (управна зграда рудника лигнита Велења, данас зграда Општине), Отон Гаспари (културни дом, раднички клуб и универзитет), Јоже Усеник (трговачко-стамбене ламеле), Илија Аранутовић и Милан Михелич (солитери типа из Савског насеља и са Рошке улице у Љубљани) и Станко Кристл (стамбена ламела).
АРХИТЕКТУРА, УРБАНИЗАМ И ЗАНИМЉИВОСТИ ГРАДА
Титов трг
Титов трг је централни градски простор Велења где се налазе одређене културне и административне институције значајне за овај град. Аутор решења трга ја aустријски архитекта Пол Филипски (Paul Filipsky).
 |
| 01 | Титов трг | фото: Горан Анђелковић |
Концепција трга је велики и монументални поплочани простор, око кога асиметрично гравитирају објекти од значаја за овај град, те има и значајну функцију политичког и културног окупљања становника овог места. Око трга је приметно отварање простора ка другим деловима блокова, али и велико присуство зеленила и зелених површина.
 |
| 02 | Титов трг, aрхитекта Пол Филипски | Извор: Представљање града (Predstavitev mesta) |
Занимљиво је да се на тргу налази и споменик бившем председнику СФРЈ, Јосипу Брозу Титу (1892-1980). Споменик је истоветан оном у Кумровцу, у Хрватској. Мада постоји и одређена разлика. У Велењу се налази на постаменту, те доминира простором трга. Треба поменути да је Велење од 1981. године добио ептитет - Титово. Град се звао Титово Велење до 1991. године, када је почео сурови грађански рат на простору бивше Југославије, када је враћен стари назив Велење.
 |
| 03 | Титов трг - споменик Титу и у позадини замак старог Велења | фото: Горан Анђелковић |
На тргу се налазе још споменици палим партизанима и рударима, који се налазе на супротној страни трга од Титовог споменика.
 |
| 04 | Титов трг - споменик Рударима | фото: Горан Анђелковић |
 |
| 05 | Титов трг - споменик палим партизанима | фото: Горан Анђелковић |
 |
| 06 | Титов трг - споменик палим партизанима | фото: Горан Анђелковић |
 |
| 07 | Титов трг - споменик палим партизанима | фото: Горан Анђелковић |
Дом културе
Зграда Дома културе налази се на овом главном, централном простору трга у Велењу. Својом позицијом заузима централну тачку трга насупрот зграде Општине. Аутор објекта је архитекта Отон Гаспари. Дом културе је изграђен 1959. године.
 |
| 08 | Титов трг - Дом културе, архитекта Отон Гаспари | фото: Горан Анђелковић |
Објекат је врло занимљиве и једноставне геометријске композиције са израженом симетријом. Приметно је домининирање бочних вертикалних зидова који са кровом наглашавају улаз у објекат културе. Унутрашња, односно доња страна крова има стидљиву рефлексију, где се уочавају елементи главног прочеља.
Приметна је назименична игра „пуно-празно“ фасадних површина. Прво и последње поље су пуни зидови, украшени aхроматским дизајном преплетених линија. Средње поље сличног дизајна, односно поље око којег се фомира симетрија, и има три метална квадратна поља са разноврсним и богатим гравурама.
Цела композиција је наглашена и са променом нивелације терена, тако да примећујемо и градацију хоризонталних планова са неколико степеника.
 |
| 09 | Титов трг - Дом културе, архитекта Отон Гаспари | фото: Горан Анђелковић |
Различит колорит и облик стакла дају разиграну и шаролику слику транспарентног дела објекта, формирајући мозаик који подсећа у први мах на Пит Мондријана (Piet Mondriaan).
 |
| 10 | Титов трг - Дом културе, архитекта Отон Гаспари | фото: Горан Анђелковић |
Са друге стране, бочна страна има занимљив детаљ улаза, који доминира ахроматским валером, као прекид монументалне фасаде. Оквирне контуре црне боје уоквирују рам улаза и праве поделу на петнаест поља. Три поља у нивоу терена имају чисте, транспарентне карактеристике улаза, док осталих дванаест поља имају беле, различите геомтријске и дизајниране маске.
Солитер на Титовом тргу
У модернистичкој композицији новог града, поред линијских и меандрирајућих структура, значајну улогу играју и солитери, као вертикалне и реперне тачке. На тај начин наглашавају и акцентирају одређен простор. Тако и Рударски солитер наглашава целу композицију простора Титовог трга.
Рудраски солитер (оригиналан назив: Rudarska stolpnica) су пројектовали архитекти Илија Арнаутовић и Милан Михелич, давне 1961. године, по узору на своје љубљанске солитере у Савском насељу и Рошкој улици.
Карактеристика станова у том солитеру, као што је случај у Савском насељу и у Рошкој улици, јесте груписање просторија око дела санитарија и домаћинства (оригиналан назив: sanitarno-gopodinjski vozel). Та шема стана шездесетих година је била најрадикалнија у том времену на простору бивше Југославије.
 |
| 12 | Визура са кружног тока према Рударском солитеру - Рударски солитер, арх. Илија Арнаутовић и Милан Михелич | фото: Горан Анђелковић |
Н А С Т А В И Ћ Е С Е . . .
