Нови архитектонски концепт решења је заснован на два појма:
1. Арматура (лат. armatura) која представља, у статичком смислу, повећање носивости зида, плоче, греде или било ког конструктивног елемента гвожђем;
2. и Бетон (лат. bitumen, фр. beton) који представља смешу од шљунка и цемента која има својство, пошто се овлажи, да се стврдне као камен (у новијој грађевинској техници игра једну од најважнијих улога); армирани бетон када се у бетонску смешу дода још и гвожђе, ради појачања; преднапрегнути бетон армирани бетон претходно напрегнут на притисак затезањем челичне арматуре (носивост му је већа од армираног).
 |
08. Поглед са Шест каплара према новом музеју (Аутор: Анђелковић Горан) |
Ова два појма су повезана са рушевинама никад завршеног Музеја југословенске револуције на Новом Београду. Управо, арматура и бетон представљају материјални доказ археолошке ископине једног времена и једне идеологије на тој локацији. Та два материјала дају нам сурову и реалну слику објекта.
Тај подземни део музеја био би повезан са стазама заборава у партеру. Један део постојећег простора био би искоришћен као галеријски простор који би водио кроз време. Такође, због висине од пет метара постоји могућност увођења међунивоа.
Већ сам поменуо да је простор у постојећем стању неки облик лавиринта. Можда би ту организацијску шему требало задржати, уз корекцију и мало одређенију артикулацију простора.
У главној дворани, која је уједно и највећи простор у постојећем делу, има велики број канала у нивоу пода. Ти канали су до дубине око пола метра. Стиче се утисак као да је простор испресецан рововима. Тај мотив ми је био веома инспиративан. Ти канали су погодни за скривање. Та дворана би могла да служи за представљање борбе између Немаца и Партизана. У тој представи би главни актери могли бити посетиоци музеја. Са друге стране, постоје простори који гледају на главну дворану, тако да би могли да послуже као гледалиште таквих представа.
Тунел, који постоји данас, повезује главну дворану са оближњом кућицом. Простор је веома мрачан и док се корача њиме, чује се шуштање смећа. Тај звук повећава наш страх док пролазимо њиме. Тунел се налази на оси исток-запад у садашњој позицији музејског простора. На крају тунела се налази светло. То је простор кућице, на западној страни. Можда би тај пут могао да представља мрачне сцене наше историјске прошлости, а на крају мрака се појављује светло слободе.
Према Рихтеру, главни део музеја је требало да буде подигнут од тла, на стубовима. На основу тога у новом решењу не би било лоше да се појави неутрални слој – део који је слободан, ваздушни простор. Тиме би нова интервенција то јест доградња новог дела музеја била одвојена од старог дела слободним приземљем.
На тај начин би се постигао ефекат наслаге слојева – стари, постојећи слој, неутрални слој и нови слој.
Да би боље разумели ту интервенцију постављања слојева код овог објекта, требало би тумачити Рихтеров приступ и његов однос деловања у простору. Вера Хорват-Пинтарић најбоље описује у својој књизи да његов однос представља „нов концепт слојевитог, инстабилног и променљивог простора који је настао на темељима нових обликовних поступака и нових средстава, оптичких и кинетичких, [Рихтер] одмах види важне потицаје за развој нове просторне свијести и нових истраживања и у архитектонским просторима... ”
3.3 Коначна архитектонска концепција
 |
09. Склоп објекта (Аутор: Анђелковић Горан) |
Архитектонски концепт се заснива на реконструкцији постојећег дела Музеја револуције на Новом Београду и на наставку започете идеје архитекте Вјенцеслава Рихтера. Данас на простору између Палате „Србија” и Палате „Ушће” налази се, већ три деценије, напуштено градилиште тог музеја, препуштено времену и судбини. Главна карактеристика тог постојећег подрумског дела је јака и правилна геометрија бетонских елемената.
Ти мотиви су били полазна ставка за реконструкцију постојећег стања јер они уједно представљају археолошки траг једне идеологије која је била присутна на овим просторима у одређеном времену.
Кроз истраживачки процес постојећег стања, испројектовано је ново стање подрумског дела, са што мање могућим изменама и максималним искоришћењем потенцијала постојећег и затеченог.
 |
10. Приказ реконструкције постојећег дела (Аутор: Анђелковић Горан) |
Нови наставак, по питању геометрије, треба да буде другачији. Идеја је да се нови објекат састоји од три целине које су хијерархијски повезане - прошлост, садашњост и будућност. Реконструисани постојећи подрумски део симболизује прошлост тј. како се прошлости тумачио појам револуције. Приземље представља садашњост, као вакуум данашњице, и из тог разлога је слободно. У себи садржи само конструктивне елементе и језгра који наглашавају драматичност времена у којем живимо. Такође, платформа приземља, која је слободна, користи се за представе на отвореном и као сценографија. Горње етаже симболизују будућност. Тим различитим нивоима представља се различито тумачење појма револуције кроз време и развој цивилизације. Из те чињенице произлази назив музеја - Музеј револуције новог доба.
 |
11. Реконструисани подрумски део - прошлост |
 |
12. Приземље - вакуум данашњице - садашњост |
 |
13. Новопројектовани део - будућност |
Нова форма објекта има лаган прелазак из јаке, правилне геометрије у полуаморфну, лаку и смирену форму са једне стране, а са друге представља нови слој који одговара духу наше савремености.
 |
14. Реконструисани подрумски део (Аутор: Анђелковић Горан) |
 |
15. Новопројектовани део горњих етажа (Аутор: Анђелковић Горан) |
 |
17. Пресеци и фасаде новопројектованог објекта (Аутор: Анђелковић Горан) |
|
4.0 КОНСТРУКТИВНИ СИСТЕМ И МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКТА
ФУНДИРАЊЕ
Објекат се налази на равном, песковитом подручју Новог Београда. У близини је ушће Саве у Дунав, те постоји присутност подземних вода и могућност појаве влаге у подрумском делу објекта.
Терен се креће у изохипсама од 76.0 до 77.5 метара надморске висине, на простору блока 13.
Подрумски део објекта је започет са извођењем 1978. године према пројекту архитекте Вјенцеслава Рихтера. Тај део конструкције и темељи су усвојени према постојећем пројекту и стању на терену.
КОНСТРУКЦИЈА
Код објекта имамо два присутна конструктивна система:
Код постојећег подрумског дела је армиранобетонски скелетни систем са стубовима који су на распону од 34.65 m и који су спојени ободним темељним армиранобетонским зидовима (d=20.0 cm). Стубови и греде су димензија 70х70 cm. Постојећи део је квадратног облика, габарита 70.0х70.0 m.
Зидови у унутрашњости простора су од армираног бетона, дебљине од 15.0 до 20.0 cm.
У делу испод земље, армиранобетонски зид је обложен опеком на кант (d=6.5 cm) са хидроизолацијом.
Ободно степениште са спољне стране, у функционланом смислу представља трибине према околном простору, и додато је постојећем делу и раздвојено је дилатацијом од конструкције објекта. Исто је од армираног бетона.
И код новог дела објекта, који представља систем армиранобетонских љуски, дебљине 10.0 cm, које се ослањају на језгра (која се надовезују на постојећи подрумски део и темељну армиранобетонску плочу), шајбне и зидове од армираног бетона.
Унутрашњи зидови су армиранобетонски, дебљине 10.0 и 15.0 cm.
У армиранобетонском језгру постоји вертикална комуникација – два лифта са степеништем.
Око објекта се обмотава рампа која је у нагибу од 3% и иде до самог крова.
У унутрашњем делу постоји атријум, који је повезан двокраким степеништима која се надовезују спирално према врху. Тај унутрашњи отвор – ,,прстен'' - у својим тангецијалним зонама повезан је шајбнама које иду према подрумском делу.
ФАСАДА
Фасада објекта има спољну и унутрашњу опну:
Спољна опна представља арматурну мрежу која се састоји од главне, подужне арматуре, пречника 18 mm, и узенгија које су у попречном правцу, дебљине 6 mm.
Унутрашња опна је више тип полуструктуралне зид-завесе, која је састављена од носећих вертикалних и хоризонталних носача, причвршћених фиксним анкерима за конструкцију објекта. У нивоу конструкције је ,,слепа зона'', док је у нивоу иземђу плафона и пода транспарентна зона.
Слојеви у нивоу слепе зоне су:
- Каљано-емајлирано стакло (d=0.6 cm)
- Термоизолација (8.0+4.0 cm)
- Aрмиранобетонска конструкција.
Слојеви транспарентне зоне су:
- Каљано стакло (d=0.6 cm)
- Гасни простор испуњен аргоном (90%) и ваздухом (10%), дебљине 1.6 cm
- Ниско-емисионо стакло (d=0.6 cm)
КРОВНА КОНСТРУКЦИЈА
Кровна конструкција је пројектована у складу са избором кровног покривача, одговарајућег нагиба и према важећим стандардима за климатску зону у којој се објекат налази.
Нагиб равни је 2%. Одводњавање кишнице се реализује преко ригола и кишних вертикала. Кров је проходан и обложен бетонским плочама. Надзидци су опшивени лимом.
 |
18. Детаљ фасаде (Аутор: Анђелковић Горан) |
Рихтер, Вјенцеслав, „Натјечај за идејно решење Музеја револуције народа Југославије”, Архитектура бр. 5-6, Загреб, 1961, стр. 19 и 20